Odlične vesti, pre svega za juniorsku reprezentaciju Srbije, stigle su iz Hrvatske – Miloš Kos je zaigrao posle nešto više od pet meseci borbe sa povredom leđa.
Jedan od najvećih talenata Evrope vratio se na teren u Našicama, gde je istina, njegov PPD Zagreb poražen (23:26), ali je Miloš ostavio najjači utisak među Plinarima, sa šest golova i tri asistencije:
- Igrao sam pola sata, 40 minuta, ali samo napad. Mentalno sam bio spreman za tu utakmicu, fizički dobro pripremljen i nije bilo teško, izgledalo mi je kao da nisam ni pauzirao toliko dugo. Sve je nekako išlo kako treba.
Osim rezultata. Da li ste malo opuštenije ušli u utakmicu zbog činjenice da je Nekse prethodno neočekivano eliminisan iz kupa kod kuće od Sesveta?
- Nismo, ali je prvo poluvreme bilo kobno po nas, pogotovo prvih desetak, petnaest minuta u kojima smo napravili mnogo tehničkih grešaka. Davali smo protivniku šansu za lake kontre. Kad se tako tvori utakmica teško je sve ispraviti. Stalno smo stizali i u toj jurnjavi se najčešće i greši i upali smo u „crnu rupu” kad je Nekse napravio seriju 6:0. Drugo poluvreme je već bilo drugačije, dobili smo ga, igrali smo dobro u odbrani, ali nedostajalo je i malo sportske sreće. Biva tako, da kad nešto hoćeš, baš tad ne ide. Imali smo nekoliko napada za nerešeno, a lopta „nije htela” u gol.
Novi meč sa Našičanima igrate večeras (19) u Zagrebu, trenutno imate po dva boda u međusobnom skoru, ali vi, kao prvoplasirani, prednost domaćeg terena, a igra se dok neko prvi ne stigne do šest, odnosno tri pobede.
- Teško nam je pao poraz, večeras moramo da pobedimo, pa u nedelju da završimo posao u Našicama...
Krajem meseca vas očekuje i završni turnir kupa u Poreču, u kome u polufinalu igrate sa Sesvetama i posle toga hitate reprezentaciji?
- Juniori se okupljaju 26. maja, a Stefan Dodić i ja stižemo odmah posle završnog turnira kupa (26. i 27. maj). Trebalo bi, Bože zdravlja, da budemo kompletni, osim to su nam Stamenković i Tasić povređeni, obojica prednji ukršeni ligamenti.
Kakvo je raspoloženje pred Svetsko prvenstvo, Atina je grad u kome su se u prošlosti nekoliko puta naši juniori „pozlatili”?
- Sve vreme sam bio u kontaktu sa trenerom Teodorovićem, bilo je iščekivanje kad ću zaigrati, hoću li moći. Sad se nadam da stižem spreman sa Stefanom i ostalima. Imamo dobru grupu i šanse za visok plasman posle bronze prošle godine na Evropskom prvenstvu. Ne plašim se ja za nas kad smo zdravi – zaključuje Miloš Kos.
LAKNULO ČIM SAM SE UHVATIO LOPTE
Kako ste izdržali prethodne mesece, operaciju leđa, oporavak, vreme van igre?
- Nije bila neka ozbiljna intervencija, već je samo „očišćeno” ono što mi je pravilo smetnju da normalno treniram i igram. Brzo je prošlo to vreme od decembra do sad iako se čini da je pet meseci mnogo. Krajem godine je bilo baš teško, ali čim sam u martu počeo da treniram sve je krenulo svojim tokom – kaže Miloš dodajući:
- Čim sam se uhvatio lopte, počeo da treniram sa saigračima, umesto po posebnom režimu, sve je išlo lakše i brže. Iz nedelje u nedelju sam sam napredovao, dodavao još po nešto u treningu, vežbe, trčanje i sad je sve kako treba.
PRODUŽIO SA PLINARIMA
Dok ste čekali povratak na teren produžili ste i ugovor sa Zagrebom na još godinu?
- Dobro mi je i mislim da mogu da napredujem. Prvobitno je bio dogovor do 2025. ali smo se dogovorili na još jednu sezonu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
