Ekskluzivno: Saša Obradović iskoristio Đokovićev recept

Nije kome je namenjeno već kome je suđeno. Želimir Obradović, najtrofejniji evropski trener je u 19. četvrtfinalu Evrolige tek drugi put posustao iako su posle 2:0 u Madridu, Partizan već svi videli na F4 u Kaunasu.

Međutim, jedan drugi Obradović, njegov sunarodnik Saša koga je u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka vodio u reprezentaciji Jugoslavije, trener od 2005. sa Monakom je izborio put u Litvaniju na završni turnir, što je svakako njegovo do sada najveće stručno ostvarenje.

Ako postigneš uspeh koji neće tako vrednovati tvoji kod kuće kao da ga nisi ni postigao, a Saša Obradović je u 18. godini trenerskog života i treniranja Kelna (2005-2008), Kijeva (2008-2009), Turova (2009), Donjecka (2010-2012), Albe (2012-2016), Lokomotive Kubanj (2016-2018), Monaka (2019-2020) i nekoliko meseci Crvene zvezde (2020), za drugog mandata i klub iz Kneževine i sebe prvi put ustoličio među najbolja četiri evropska kluba.

Samo on, njegovi asistenti Mirko Ocokoljić i Milenko Bogićević, kao i krilo Barselone i naše reprezentacije Nikola Kalinić braniće čast košarkaške Srbije na kruni klupske sezone u Litvaniji, što Obradovićevom poduhvatu daje retku dimenziju. Trenersku posebno kad se zna da su klupski vrh Starog kontinenta od stručnjaka odavde osvajali Aleksandar Nikolić tri puta, Obradović devet puta, Božidar Maljković u četiri navrata, Dušan Ivković dva puta, Svetislav Pešić jednom, a da su učesnici završne smotre bili i Duško Vujošević dva puta i Milovan Kime Bogojević nasledio Miroslava Nikolića u Partizanu 1998.

Zajednički imenitelj za ove košarkaške učitelje je da su bili i selektori našeg državnog tima - ma kako se zemlja tada zvala - osim Maljkovića, da je hteo mogao je, i - Bogojevića odnosno Nikolića. Lako je zaključiti...

Kad smo pročitali ova imena Saši Obradoviću kroz smeh je prozborio:

- Lepo, birano društvo.

Kako ste proveli noć posle najvećeg uspeha?

- Sve je stalo u tu majstoricu, kad sezona zavisi od jedne utakmice onda si na njoj pod stresom, a pre nje strepiš šta će biti. Bilo je dosta naboja... Primenio sam recept Novaka Đokovića, bez namere da se poredim sa takvom veličinom, koji je prijateljima posle osvajanja čini mi se Vimbldona dao karticu da se provesele, a on otišao na spavanje. Igrači su otišli u kafe u koji i inače idu sa predsednikom, a ja kući u krevet. Nemam problem niti im zameram što su se proveselili, zaslužili su.

Treneri i igrači kažu da nema spavanja posle velikih utakmica, da san neće na oči?

- Nemam tih problema, još dok sam bio reprezentativac, kad sam pokidao Ahilovu tetivu na treningu, otišao sam u svlačionicu, istuširao se, potom u hotel na spavanje. Ujutru sam ispavan krenuo na operaciju, miran i sabran kao i uvek...Po tome sam atipičan, iako me ljudi vide, posmatrajući me na utakmicama, sasvim drugačijim...Misle da sam nervozan, a ja se samo trudim da disciplinujem tim, s obzirom da sam i sam takav.

Kako Vam je protekao dan posle utakmice?

- Nismo imali trening, čeka nas utakmica Prvenstva Francuske protiv Le Mana koju će voditi moji pomoćnici Ocokoljić i Bogićević.

Nećete sedeti na klupi?

- Neću, valjda sam zaslužio predah. Prvi smo, znalo se još pre mesec dana da ćemo sa pol pozicije u doigravanje za prvaka. Ta utakmica ništa ne može da promeni u poretku stvari.

Mnoge intrigira Vaš odnos sa Majkom Džejmsom, najboljim igračem, bio je suspendovan... U majstorici 21 poen u prvom poluvremenu, u drugom bez poena.

- Obični ljudi koji ne žive od košarke očekuju čeličnu pesnicu, autoritativnost trenera. Neku vrstu osvetoljubivosti...Međutim, vremena su se promenila, gotovo svaki tim ima nekog igrača koji se ponaša atipično. Da ih ne imenujem, treneri znaju na koga mislim. Valjda će ovaj uspeh uticati da budemo homogeniji – Džejms je priča za sebe. Za neke stvari nemam objašnjenja, osim da je on čudesno jak i snažan, svašta može da izdrži. Ali, kad se setim gde sam bio pre godinu i po dana i u kakvoj situaciji, onda moram da primetim da se sve promenilo u moju korist. I to u teškim uslovima.

Imali ste Lojda i Okoba.

- Lojd je pravi šampion, zna da se ponaša, njegovi dometi su nesagledivi. Okobo je prvi put igrao na ovako visokom nivou, bio je isprepadan, protivnici su odbranu formirali prema njemu. Ali, Okobo je često nezadrživ.

Unutrašnja linija je slabiji deo Monaka?

- To svi znaju, tako rivali i postavljaju taktiku protiv nas. Nema dominantnih centara, Motiejunas je najveći profesionalac sa kojim sam radio, zadovoljan sam sa ljim, kao i sa Holom. Prilagođava se. Često kasni, ali postigli smo cilj.

U polufinalu F4 igrate protiv Olimpijakosa?

- Oba puta smo ih dobili u ligaškom delu, znamo ih, nema iznenađenja protiv crveno-belih. Makabi je atipičan tim, serija je bila turbulentna.

Monako igra u najmanjoj dvorani u Evroligi.

- Nikada nisam osetio tavu energiju sa tribina kao protiv Makabija. Nosili su nas, na utakmici je bio i princ Albert. Inače dvorana se nalazi ispod fudbalskog stadiona Monaka.

Gledate fudbal?

- Nisam ni jednom bio. Biće i trka formule jedan, ali ne verujem da ću na tribine.