Srpski tinejdžer blista na švedskom ledu

Kad Šveđani odaberu dečaka iz Srbije, proglase ga talentovanim hokejašem i pruže mi priliku da igra i napreduje u njihovom klubu, to je otprilike jednako tome da Partizan ili Zvezda pronađu 14-godišnjaka u ovoj skandinavskoj zemlji i dovedu ga u svoje redove.

To se upravo desilo Bogdanu Banziću (15), koji je prve korake na ledu napravio kao sedmogodišnjak u Partizanu.

Do Stokholma je došao sasvim slučajno. Hokejaški stručnjak iz Kanade zatekao se na tribinama ledene dvorane Pionir i preporučio ga Šveđanima. Banzić je prošle godine otišao u Spongu, stokholmski klub sa tradicijom od 1929, igrao za selekciju U 15 i sezonu završio kao drugi najkorisniji igrač lige. Jedini je dečak koji nije državljanin Švedske izabran za TV Puken turnir na kom se biraju budući švedski reprezentativci. U sledećoj sezoni odabran je da igra za dve selekcije - U16 i U18 što je velika čast za 15-godišnjaka, nevezano za nacionalnost.

- Počelo je sasvim slučajno. Išao sam na klizanje i čovek koji mi je iznajmio klizaljke, a čija tri sina igraju hokej, video je u meni nešto i pitao me da li bih otišao na trening sa njima. I svidelo mi se. Tako sam stigao do Partizana gde su mi Nikola Bera i Goran Matović usadili ljubav prema ovoj lepoj igri – priča Bogdan.

Slučajnost ili sudbina, kako vam je drago, odredili su i njegov sledeći korak.

- Video me je jedan trener iz Kanade, naš čovek koji dugo živi tamo, rekao je mom tati da imam sjajan šut i pitao da li sme da me preporuči za kamp u Švedskoj. Otišao sam preko leta, tamo su me videli njihovi stručnjaci, dobio sam preporuke i u septembru sam otišao na probu. I ostao.

Ističe da su švedski vršnjaci svi tehnički sjajno obučeni.

- Prve tri, četiri utakmice sam bio „kao muva bez glave”, posle sam se uhodao i sve je krenulo odlično. Na kraju su me pozvali da sledeće godine igram za selekciju do 18. Imamo odlične uslove za rad, led mi je slobodan do 15 časova, mogu sam da dođem uzmem ključ i treniram koliko želim. Popodne je trening sa ekipom. Cena opreme, posebno štapova, pravi tati izdatke. Hokej je, ipak, skup sport.

Na pitanje kakve su mu ambicije, da li razmišlja o odlasku na neki američki koledž, Banzić odgovara:

- Prvo bih voleo da zaigram za neki švedski klub, neki od njihovih vodećih. Da postanem prvotimac. Za Ameriku ima vremena. Što se tiče reprezentacije, bio sam previše mlad da bih igrao za selekciju do 18 godina koja je ove godine igrala.

Uzor mu je Aleksandar Ovečkin, prošlu godinu je išao vanredno, nada se da će steći pravo da ide u neku internacionalnu srednju školu u Švedskoj. Na pitanje šta mu najviše nedostaje odgovara:

- Drugovi. Tamo sam usresređen na obaveze i učenje, premalo je vremena za druženje, a i jezička barijera čini svoje. Ipak, ta odricanja i trud su se isplatila. Osećam da sam napredovao, voleo bih da ostanem u Švedskoj, jer je njihova škola hokeja neverovatna – ističe tinejdžer sa Novog Beograda.