Miljan Pušica, srce i duša Vojvodinine odbrane, momak čiji pečat je na svakom trofeju Novosađana ove sezone – vrhunski odrađen posao i u Norveškoj, gde su Novosađani podigli prvi evropski pehar u EHF kupu. Ogroman posao je iza srpskog šampiona i njegovih igrača, ali još nije gotov. Ostao je domaći Kup, protiv Dinama, 8. i 11. juna.
- Da završimo i to, pa da odmorimo dušu – kaže krotki gorostas iz Prijepolja, koji se ove sezone na velika vrata vratio rukometu, posle skoro dve godine golgote zbog povrede, operacije kolena, borbe sa bakterijom posle intervenicje, dodajući:
- Ne zato što smo sam fizički umoran, više potrošen emotivno, fizički. Mnogo je bilo i stresa tokom sezone oko toga kako će koleno reagovati, da li će moći da izdrži...
Igrate tri finala u mesec dana, nije lako držati tonus sve vreme?
- Izdržaćemo još dve utakmice...
Da li je ostalo „još goriva u rezervoarima” za ta dva duela?
- Igraćemo maksimalno svakako, samo da vidimo ko će moći na teren.. Prvo da se prebrojimo, pa ćemo polako u juriš na još jedan trofej. Već smo dva osvojili, bilo bi svakako lepo tu priču zaokružiti. Uprkos svemu, mislim da smo i dalje favoriti.
U Srbiji Vojvodina je prva već deset godina zaredom, osvajanjem EHF kupa, ste podigli lestvicu za dalje?
- Kao da sam osvojio Ligu šampiona, jer sam prošle godine razmišljao o završetku karijere tako da je meni lično, ali i za sve u Srbiji to veliki uspeh jer dugo godina nas nije bilo na evropskoj sceni na takav način. Čitao sam nedavno i da nam je koeficijent uspešnosti slab, tako da je naš rezultat veliki korak ka tome da popravimo tu sliku i da ćemo imati mogućnost da igramo Ligu Evrope i Ligu šampiona za nekoliko godina. Ukoliko, naravno, nastavimo ovim tempom.
Utakmica u Stavangeru je bila teška, što zbog uloga, što zbog umora, ali i pritiska, jer ste već, imali sedam golova iz prve utakmice, bili nadomak trofeja?
-Jeste, videlo se to po broju grešaka, nervozi, na početku posebno. Pobedili smo jer smo izdržali pritisak, iskusniji smo, malo stariji od Norvežana, što je na kraju i presudilo. Rival se borio, odigrao dobro u odbrani, ali mislim da su oko 40. minuta već videli da ne mogu da pobede i pravili su još više grešaka pod tim opterećenjem.
U 42. minutu ste upravo Vi napravili tri ključne stvari od kojih je krenula rezultatska prevaga na stranu vašeg tima – presečena lopta u odbrani, potom i zarađeni isključenje i sedmerac za vođstvo?
- Ispalo je dobro, nekako- tri u jedan. Izjednačili smo, potom i poveli i tu je bio kraj. Svesni su i igrači Nerba bili da je to već, uz sedam razlike iz prvog duela, previše. Trener je počeo malo da menja, eksperimentiše, ali, hvala Bogu, nije mu uspelo.
O čemu ste razmišljali tokom utakmice, trener Rojević je malo podviknuo na prvom tajm-autu, pred kraj poluvremena, na 10:7 za domaćina?
-Napravili smo dosta grešaka, Norvežani su došli na tri razlike i onda smo morali da se trgnemo kako ne bismo na poluvreme otišli u većem minusu. To je prelomni deo utakmice. Jer smo na poluvremenu „smirili glave”, tako da smo imali snage posle da se borimo do kraja. Trener je rekao dobru stvar, da nemamo razloga za nervozu, protivnik juri rezultat, a ne mi.
Analizirajući celu sezonu, svoj deo posla ste odradili perfektno?
- Zadovoljan sam. Nisam očekivao da ću moći da izdržim sav napor, ne iz straha od povrede, više zbog toga kako će se koleno ponašati, ali nije bilo problema, uspeo sam da se spremim kako treba. Želeo sam da osvojimo nešto, da se vratim, pre svega sebi, jer kad je čovek povređen, zanima ga samo da vidi kako i dokle može da ide, gde mu je granica. Ponosan sam i srećan što sam se vratio na takav način – zaključuje odlični defanzivac.
POSVEĆENOST „DO KOSKE”
U razgovoru, po vašem povratku u Vojvodinu, jesenas, rekli ste: „Nisam siguran koliko ću moći, ali radiću”, a posvećenost „do koske” Vas je vratila i učinila jednim od ključnih ljudi kad su trofeji u pitanju, ali i polako u reprezentativni status? Kroz razvojni tim ćete ući i unačin razmišljanja selektora Đerone?
-Posle svih operacija, u razgovoru sa doktorom, shvatio sam da ako želim dalje da igram, onda moram da budem maksimalno posvećen, da radim individualno, posle utakmice, da radim vežbe, da noga bude stabilna. I kad sam to presekao i rešio da nastavim da igram, onda se i ta posvećenost podrazumevala, vođenje računa o svakom detalju i ove sezone je to išlo dobro.
DESET KILOMETARA ODBRANE
Igra u odbrani zahteva mnogo trošenja, što običan gledalac sa strane ne može da vidi, kao ni koliko snage utrošite, bez obzira što igrate „samo” u defanzivi?
-To „samo” znači da pređem deset kilometara. To se na prvi pogled ne vidi. Još nisam spreman toliko da bih mogao da vučem kontru, odigram i neki minut u napadu, da ne moramo da menjamo svaki put, a da posle ne trpi defanziva. Tu još nisam na maksimumu, ali sam svakako prezadovoljan, pa će na leto, kroz pripreme, to biti još bolje.
„KLIK” DVA MILjANA
Sa imenjakom Vukovljakom ste „kliknuli”, zajedno radite fantastičan posao, odbrana je granitna?
- Kad igram s njim tačno znam šta će da uradi, gde će da krene i lakše mi je da radim svoj posao, njemu takođe. Na trojci i četvorci tako mora da funkcionišu stvari. Možda sam još samo nekoliko puta u karijeri imao situaciju da se tako razumem sa nekim saigračem – u Nemačkoj sa Gulerudom i sa Marsenićem u reprezentaciji. Marja i ja smo igrali perfektno, osećali smo se kao jedan, tad smo od Portugalije primili samo 20 golova. To je taj osećaj, kao sad s Miljanom.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
