Akcenat je australijski, ali oči vuku znatno ”istočnije”, sve do Odese. Na listama najuspešnijih – najbogatijih – ljudi piše Leri, ali u krštenici Valerij. Težina bankovnog računa i put koji je do tog statusa prešao, trebalo bi da ga čini hladnijim, ali ljubaznost i blagi osmeh samo dodatno podvlače da je mešavina u biću Lerija Kestelmana specifična. Drugačija.
Na kraju krajeva, od svih poslova koje ima, ovaj australijski milijarder posebno neguje onaj gde sve zavisi od drvenog pravougaonika, gvozdenih obruča i kožne lopte.
Sa vlasnikom NBL (australijska košarkaška liga) i čovekom koji je najzaslužniji za rast ovog takmičenja po kvalitetu, ali i u očima sveta, videli smo se u centru Beograda. Direktor u njegovoj kompaniji i, čini se, još više prijatelj, Nikola Milivojević, doveo je Kestelmana u rodni grad koji je - koliko god prestonica Srbije bila šarmantna sama po sebi – poslovnom čoveku mirisao, zašto da ne, na posao.
- Malo od svega. Lepa je koincidencija što je Nikola odrastao ovde, zna ljude koji su uključeni u košarku... Srbija ima neverovatno bogatu istoriju, proizvela je toliko talenata, tako da smo došli i da upoznamo i razumemo bolje košarkašku scenu. Da formiramo bolje odnose sa srpskim klubovima, federacijom... Možda bi i neki mladi igrači i treneri mogli da postanu deo NBL.
U Evropi se konstantno priča o pre svega finansijskom i marketinškom potencijalu košarke koji nije iskorišćen. Nema dileme da je ista situacija bila i u Australiji pre nego što je Kestelman preuzeo ligu.
- Ono što mi je dalo samopouzdanje ćemo uspeti su osnove i ljubav prema igri u Australiji. Ipak je to zemlja od 25 miliona stanovnika, plus pet miliona na Novom Zelandu. Od toga imamo oko dva miliona koji igraju košarku, a 1,2 miliona je registrovano u nekim timovima. Uz to, četiri miliona navijača. Dakle, toliko je ljudi koji vole košarku da sam znao da, ako napravimo dobar proizvod, uspećemo.
Košarka u Australiji cveta. Dvorane su rasprodate, ali, kako kaže Kestelman, nema ih dovoljno da to isprate.
- Prioritet je da pravimo još veću bazu navijača. Trenutno imamo 10 timova, želimo da povećamo broj do 15 u narednih pet godina. Mnogo je prilika za rast. Takođe se trudimo da budemo još interesantniji tržištima kao što su Azija i SAD. Australija je sada druga najjača domaća liga u svetu.
Nekada su timovi iz Evrolige imali turneje po NBA, utakmice sa najboljim timovima sveta. Godinama je tu privilegiju preuzela NBL.
- To je naša snaga, blizak odnos sa NBA. Imamo toliko igrača koji dolaze u NBL ili odlaze u NBA. Skauti gledaju, razumeju da je način na koji se ovde igra bliži nego košarka u Evroligi. Negde smo između po tim stilovima. Igrači koji dolaze iz NBL u NBA lako se prilagode.
Kestelman je posebno ponosan na program ”Sledeće zvezde” koji je počeo pre pet godina, a preko kojeg su u NBL dovedeni veliki talenti iz Amerike.
- Taj program raste iz godine u godinu. Sada ćemo imati barem petoricu koji će biti u prvoj rundi. I to skreće pažnju na našu ligu. Oko 80 odsto igrača koji su došli u NBL da se razviju pred NBA, završili su u prvoj rundi na draftu. To niko na svetu ne radi. Ovde imate Miška (Ražnatovića) sa Megom, što je veoma dobra inicijativa. Ovo je neki drugi nivo jer dolaze iz celog sveta, omogućavamo im sve uslove da imaju najbolju šansu da se dokopaju NBA. Radimo sve za njih na terenu i van njega.
Uz dodatak:
- Voleo bih da vidim više srpskih igrača.
Dok slušamo, pitamo se prvo u sebi, posle i naglas – ako su talentovani Srbi u doslovno svakoj ligi sveta, zašto nisu i u NBL.
- Daleko je – sleže ramenima Kestelman. - I mi nismo dovoljno sebe predstavili u Srbiji. Na nama je da objasnimo kakva je to liga, kako se igra. Daleko je Australija da bi je izabrali pre neke lige u Evropi.
Zašto onda da je izaberu?
- Odgovor na pitanje je jasan - NBA. Mislim da je fer reći da svi NBA skauti gledaju više australijsku ligu nego bilo koju drugu na svetu. U Evropi postoji mnogo takmičenja, mi smo ”čisti”, samo je deset timova i sigurno će te primetiti ako dobro igraš. I to ne važi samo za mlade. Dolazio je i Tori Kreg, pa je otišao u NBA.
Kestelman se trudio da dodatno pojednostavi razliku i ono što može da privuče nekoga da krene ka ”najudaljenijoj tački”.
- Ako shvatiš da ne možeš u NBA, verovatno ćeš više novca zaraditi u Evropi. Ako juriš snove o Americi, onda smo mi bolje mesto. Veća plata? Neki evroligaški klubovi bez sumnje daju više novca. I kod nas se dobro plaća, ali nećemo da se takmičimo sa Evroligom. Moj cilj je da liga bude stabilna, da komercijalno napreduje. A ako izgubimo neke igrače zbog manjih plata nego u Kini ili Evroligi, to je što je. Ne sugerišem kakav model treba da bude ovde. Ali mi imamo svoj sistem plata. One se jesu duplirale od kada sam ja preuzeo ligu, ali nećemo godišnje podizati više od 5-7 odsto. Kako posao napreduje, tako će i plate.
Logično. Ne baš viđeno i u praksi u evropskoj košarci.
- Ako igrač ode u Kinu i ubacuje 60 poena, ili Dvajt Hauard ode u Tajvan i postiže 150, šta to znači? Ništa. U našoj ligi je veoma jasno da ako igraš na određenom nivou, NBA zna koji je tvoj kvalitet. Postali smo mera za NBA, verovatno više i od Evrolige. I toga ćemo se držati. Ne dovodim u pitanje da Evroliga ima veći kvalitet, ali to su timovi iz različitih država. Kao domaća liga, mi služimo svrsi bolje nego bilo koja druga za igrače koji hoće u NBA.
MILIVOJEVIĆ: ŽIVOT U PREDIVNOJ ZEMLjI
Nikola Milivojević je podsetio da je Miroslav Raduljica došao u Australiju.
- Svidelo mu se, ali mi nismo mogli da se takmičimo sa Kinom. U Australiji smo uvek imali igrače srpskih korena koji su rođeni tamo, poput Dejana Vasiljevića, Mirka Đerića... Na kraju krajeva, mi imamo samo tri mesta za strance po timu – ističe čovek zadužen za razvoj lige.
Dodaje da je za igrače, posebno sa ovih prostora, važno da je tamo sve pripremljeno.
- Ako igrač odluči da dovede porodicu, mi omogućavamo sve za njih. Tako da nije samo put u NBA magnet, već i neverovatno iskustvo u predivnoj zemlji.
UZAJAMNO POŠTOVANjE LIGE I FEDERACIJE
Iako je NBL privatna liga, ima odlične relacije sa australijskom federacijom.
- Naš odnos je sjajan, radimo na raznim inicijativama zajedno. Dobro je što ne moram da im tražim dozvolu šta smem da radim, jer sam ja vlasnik, ali sve je u skladu sa zakonima i integritetom federacije. Ja vodim komercijalnu ligu, oni osnove. Zaustavimo sezonu kada su prozori za kvalifikacije, podržavamo reprezentaciju, a i federacija poštuje nas – objašnjava Kestelman.
POPULARNOST raste
Svetsko prvenstvo žena prošle godine u Sidneju u jednom trenutku je gledalo 20.000 ljudi u dvorani. Isti je slučaj i sa NBL.
- Popularnost je ogromna. Imali smo neverovatan rast gledanosti prenosa naših utakmica. Sada svi prepoznaju koliko je liga dobra – ističe vlasnik australijske lige.
NEPRIJATNOST ZA FINIKS
Prošlog oktobra, Adelaida je pobedila Finiks Sanse.
- To je stvarno šokiralo sve – ističe Kestelman i seća se prve od mnogih utakmica između NBA i NBL timova.
- Ja sam ubedio NBA da igramo te mečeve. Prvi je bio Juta protiv Sidneja. Verovao sam da smo spremni, ali ipak je bilo nešto novo. Bio sam na mnogim NBA utakmicama, ali u tom trenutku igrači Jute su izgledali neuporedivo veći od našeg tima. Kao u ”Spejs džemu”. I naši igrači su bili šokirani. Gubili smo, neprijatno je bilo i pomislio sam: ”Lari, šta si to uradio!? Kako glupa ideja!” Međutim, kako je vreme odmicalo, ekipa se smirila i na kraju je izgubila desetak razlike. Pričao sam sa vlasnikom Sansa i nije mu se svidelo što su morali dugo da igraju sa starterima da bi pobedili.
Posle je usledio meč Oklahome Siti i Melburna, seća se Nikola Milivojević.
- Melburn Junajted je imao dva šuta za pobedu. Vestbruk je igrao 37 minuta, a Pol Džordž i Karmelo Entoni su morali više od 30 minuta.
VREDNOST FRANŠIZA I DO 50 MILIONA
Posle svih ovih godina, nikome više ne smeta i kada se desi da Leri Kestelman istovremeno poseduje ligu i neke od klubova.
- Sada imamo klub koji je u vlasništvu lige, ali ide na tržište, tražimo mu vlasnika. Franšize se sada prodaju i do 50 miliona dolara. Mnogo je poslovnih ljudi iz Amerike koji jesu ili žele da budu vlasnici. Ali, naš cilj nije da budemo vlasnici, osim ako nije strategija. Radimo šta je potrebno.
Toliko da je Kestelman jednom spasio klub od bankrota, istakavši da takva situacija nekome više ne može da se desi.
- Imamo neke baš moćne vlasnike, neke manje, ali dobri biznismeni u svakom slučaju vode klubove. Ne želim one koji su spremni da izgube mnogo novca, jer to nikada nije dobar model. Kao i svi ljudi, umeju da se zanesu u pobedama. Ali, model radi.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
