Milan Lola Smiljanić: Neću da budem policajac, ni laptop trener

Transformacija iz igračke u trenersku ulogu, između ostalog, „kadrira” dilemu: da li vi, iz dana kao fudbaler, zaslužujete rolu u viziji novopečenog stručnjaka?

Milanu Smiljaniću, nedavne tačke na trofejno / živopisnu karijeru i brzopotezne odluke da produži stopama oca Branka i, za početak, asistira Simu Kruniću u OFK Beogradu (proletos mu kao lider na terenu darivao povratak u Prvu ligu), iniciramo osmeh - je li bi u svom timu voleo Lolu?

- Sa nekim ranijim bubicama, verovatno, ne bih, znam šta sam radio i tražiću od igrača da to ne čine. Nikad nisam bio ekstremno talentovan i napadački nastrojen, opet, karakter me je izbacivao u prvi plan, na velikim utakmicama fokusirao sam se na ono što znam. Nijednom treneru nisam priredio neprijatnost: zašto igram ovo, što nisam u timu? Sa 19 godina otišao sam u Espanjol, sa ove distance – nisam bio spreman. Ništa nisam doživeo / proživeo, jedino lepo – bio sam kapiten Partizana, ličnost, al' nedovršena. Trebalo je da ostanem još godinu, dve... - na Omladinskom stadionu, „svedoku” nekog romantičnijeg vremena, „otključavamo” sa Smiljanićem šetajući kroz stavke iz impozantnog si-vija trenersku, Pandorinu kutiju.

Fudbalska Srbija „gori” kakav će da bude Lola, za početak, zapazi li kod igrača tragove boemskog života hoće li da zažmuri na jedno oko?

- Ne krijem: u ranijem periodu života voleo sam da izlazim, imao i široko društvo, jednostavno – kasno sam se i oženio. To je i normalno: dečko sam iz Beograda, nikad nisam bežao od tog, nekog, lošeg glasa u fudbalskom svetu. Neću da budem od trenera koji će da brane neke stvari... budem policajac, al' što se tiče treninga – zahtevam 100 odsto! Čak i kad sam radio stvari koje nisu bile sportske, eto, ti izlasci... mogu to da potvrde i moji treneri - uvek sam na treningu bio pravi i retko sam ih propuštao, isključivo zbog povreda. Zdravlje me je poslužilo, mogao sam još da igram, međutim, sa Stefanom Babovićem, drugom više od 30 godina, rešio sam da i iz druge uloge doprinesem planu - OFK Beograd u Super ligi. Otac mi je igrao za plavo-bele, brat bio u mlađim kategorijama... Stara Karaburma zaslužuje standardnog člana elite!

Bude kao kao Dušan Trbojević – roditelj?

- Stefan i ja smo odrasli kod čika Trbe, vaspitavani na pravi način, usađena nam je emocija – deca najviše osećaju klub. Uvek ću da ih poštujem i dajem im šansu, eto – sad i u OFK Beogradu. Navijač je mogao za mene da kaže – loš igrač, ovakav, onakav... al' na terenu nisam čuo da sam folirant. Uvek sam bio pravi! Pravio sam, kao i svi, greške, samo što je to kod mene bilo transparentno.

Šutira ispod stola igrača kad daje prejake izjave kao - Miroslav Đukić?

- Ono moje: zaključali smo Marakanu?! Lazetić mi je na konferenciji posle velikih 4:2 bio sa desne, Đukić s leve strane. Ne mogu da kažem da je to njihovo bilo pedagoški, bio sam mlad, Partizan nije dugo pobedio u komšiluku...

Sledi devizu „strog, ali pravedan” kao, recimo, Aleksandar Stanojević?

- Imam četiri uzora: Vladimira Vermezovića, Saleta Stanojevića, Batu Mirkovića i Sašu Ilića! Kod Vermezovića sam debitovao za Partizan, oformio se iz deteta u ličnost i fudbalera. U kontaktu smo, upijam savete. Za Stanojevića me, između ostalog, vezuje i najlepša godina u karijeri: igrali smo Ligu šampiona. Mogu da „pokupim” mnogo: ozbiljan radnik, posvećen, čak i kad sam mislio da nije u pravu – želeo je, sad shvatam, najbolje. Tu su, naravno, Mirković – izraženog „personalitija” i poštovanja igrača i protivnika i najveći uzor, igrački, ljudski i trenerski – Saša Ilić. Mlad u zajedničkom nam poslu, ali već sa stvarima koje ga izdvajaju.

Primenjuje principe starih trenera da izgradi autoritet dovođenjem u red najboljeg / najstarijeg igrača?

- Osetio sam nepravde, kao stariji - mnogo više. Trebalo je da igram – nisam. Sad... razumem.

Progleda kroz prste najiskusnijem, na primer – u uvodu priprema, znajući da ne mogu svi isto i da će taj fudbaler višestruko kasnije da mu vrati?

- Moj početni princip: starijem igraču dopustiću „nešto”, mlađi mora da zna šta se traži, greška bezazlena – to ne računam. Neću da budem policajac, strog – hoću, planiram da se izgradim kao takva ličnost. Svi treneri doživljavali su me kao kolegu na terenu. Mladi, karakter vas profiliše kao ljude i igrače!

Prepiše od svih učitelja najbolje, zaključka – ovo, od „tog i tog”, neću?

- Mnogo stvari imam da primenim, takođe, oduzmem... Imao sam trenere koji nisu bili posvećeni, s druge strane – i mnogo tražili za naše uslove. Imena? Stanojević je, što se toga tiče, po mom ukusu radio najbolje – imao balans koliko traži i ne želi neke stvari. Sale je jakih emocija, ne bih voleo toliko, u tom smislu, da se pokazujem, za mene svi znaju za koga navijam. Nit' sam veći, nit' manji, tu sam od šeste godine! Stanojević nije, nekad, sprovodio tu energiju na pravi način, opet, bilo je tu milion faktora... To bih mu oduzeo, većinu stvari pokupio. Saša Ilić ima sve: od mirnoće, razgovora sa igračima... Nisam gledao uživo CSKA, ali pričamo konstantno, sve pratim...

Shvati, nataloženog iskustva i sad u drugoj odori, trener je tad bio u pravu?

- I sa 34 godine, jakih emocija, želeo sam da igram. Derbi na Marakani, Sale me je poštovao: „Misliš li da možeš?” Rekao sam - da, hoću. Poznajući ga, Stanojević obožava kad mu igrač tako nešto kaže. U toku nedelje nisam video da ću da igram, iako mi je davao određene znake. Sad, da li je on meni to.. da bih bio fokusiran i pokrenuo ekipu, međutim, nisam zaigrao i to mi je bilo jedno od većih razočaranja u karijeri. Kad vratim film, ni njemu nije bilo lako: ja, 34 godine, nisam igrao nekoliko meseci, da me je stavio u tim i da se završilo loše – najveći je krivac. Neću o rezultatu, da li bih i ja nešto promenio...

U slučaju stručne dileme pozove Sašu Ilića, ili... oca?

- Saša mi je bliži godinama, znam da će da mi udeli dobar savet, isto tako – mog Baneta mnogo cenim i trenerski, znam koliko se trudio i kako radi. Nikad više sa ocem nisam sedeo kao protekli mesec! Pokušava da mi objasni da je sad ovo drugi sport, al' opet – isti.

Bude vojnik omiljenog kluba, čak i ako, kao na primeru Vuka Rašovića, nije bio pravedan prema njemu?

- S Vukom sam osvojio titulu, posle šest meseci smenjen je kao jesenji prvak?! Bio u klubu ili ne – vojnik sam Partizana, naravno, cilj mi je da jednog dana budem trener. Ni reprezentacija, ni bilo šta – Partizan! U nekim momentima klub je bio nepravedan prema meni, ali to se dešavalo i mnogo većim igračima na planetarnom nivou. Zahvalan sam Partizanu što sam vaspitan – sve sam kroz klub naučio, proputovao, učinili su mi „milion i jednu” stvar. Nadam se da ću jednog dana da vratim barem 10 odsto.

Javnosti bude zanimljiv kao Murinjo?

- Murinjo ima čvrstu ruku, izražen karakter. Voleo bih takve crte, prisutne kod stare garde. Neću da budem laptop trener, izričito sam protiv, iako... ne možemo ni bez toga.

Motiviše pred derbi i na teren šalje ratničku ekipu kao Zoran Mirković?

- Za derbi ne bih birao najbolje igrače! Šta to podrazumeva? Naravno, ne nebo i zemlja, samo one koji mogu da iznesu pritisak. Izlazio sam preko 20 puta na crtu Crvenoj zvezdi,  znam o čemu pričam. Tu utakmicu isključivo dobija karakter!

Bude, na oko, ležeran kao Gordan Petrić?

- Nikada! Petrića smatram izuzetno kvalitetnim čovekom, specifična je ličnost... Bio je pristupačan, hteo sve da pomogne. Igrači, ponekad, pokušaju to da iskoriste, Petrić, inteligentan, sve vidi. Drugačiji smo tipovi karakterno, iako i Gordan kad se naljuti... Tražiću ozbiljnu disciplinu i posvećenost fudbalu, kad sam bio takav – vraćalo mi se.

Traje i bude uspešan kao Ljubiša Tumbaković?

- Tumba je rođen za svaku funkciju: trener, predsednik, sportski direktor! Voleo bih...

Pocepa predsednikovu cedulju – „taj i taj mora da igra”, čak i ako mu je, hipotetički, doturi Stefan Babović?

- Stefan je izuzetno inteligentan, ima svoj biznis, šire gleda stvari od mene iako je mlađi nekoliko meseci. Babović to ne bi uradio, uprkos težinu da priča sa mnom na trenerskom nivou, igrao je ozbiljan fudbal. Ako mu je ideja bolja, prihvatio bih.

Forsira mlade kao Igor Duljaj, bez obzira na opasnost da mu se to na ličnom planu osveti?

- U OFK Beogradu imamo pritisak – jurimo Super ligu, biće šanse za mlade, ali moraju da budu svesni da se ove godine isključivo traži rezultat.

Postepeno gradi ime i stiče znanje s mišlju da ne bude potrošen i u pravom trenutku dođe u svoj klub kao Saša Ilić?

- Pet trenera me je zamolilo: da me ne potroše „raznorazni”. Želim u Partizan spreman, da li me zvao sutra, prekosutra, ili za pet godina...