KORACI - Ne pucajte u Jokića

Od heroja do izdajnika. Od ponosa do razočaranja. Milion teških kvalifikacija, čak i pitanje „zašto smo se budili u četiri da bismo gledali tebe i Denver“? Kao da je Nikola Jokić bilo koga terao da naprasno zavoli NBA i ničim izazvan postane navijač Denvera... Kao da je bitno selektorovo objašnjenje da Nikola Jokić nije spreman da preuzme odgovornost!? I da li je to što je prihvatio odgovornost amnestiralo selektora od grešaka. A bilo ih je i ranije i nedavno kad je procenjivao da li je Nikola Jokić naš najbolji košarkaš svih vremena!

Nikola Jokić, defakto jeste najbolji košarkaš Srbije, verovatno i svih vremena, koliko god to zvuči pretenciozno i neuporedivo s nekada virtuoznim sposobnostima Dragana Kićanovića, Aleksandra Đorđevića ili Predraga Danilovića na primer. Možda gorostasa sa severa Bačke ne bi bilo među reprezentativcima ni da su Danilović i Pešić izlepili bilborde po Srbiji „Jokić je najbolji svih vremena“, ali da su odgovorni zbog njegovog „JOK“ – jesu. I još odgovorniji jer je nacija juče ponovo zaključila da je samo Vasilije Ostroški Veliki – a da je Micić bio i ostao „mali“ čak i sa MVP Evrolige znamenjima i NBA priznanjima u vidu ugovora sa Oklahomom.

U nestvarnom odstranjivanju iz reprezentacije kapitena Miloša Teodosića i degutantnim porukama ljudi iz njegovog okruženja upućenih selektoru zbog zaprepašćujuće odluke i nemuštih obrazloženja, svi zajedno poverovali smo da taj potez i nije toliko loš jer će Vasilije definitivno pokazati da je veliki... I ponovo greška u koracima i nedvosmislen zaključak: Srbija se zbog njega narednih godina sigurno neće buditi noću... A tek zbog Nikole Kalinića, ako bude morala – spavaće i posle večernjeg dnevnika.

Jer, ako je Nikola Jokić premoren i iscrpljen, s ugovorom u NBA težim od vrednosti kompletnog sporta u Srbiji, ako je Vasilije Micić nezalečen i u strahu da se ne povredi pred izazovom karijere, šta je s košarkašem čijih se umetničkih ostvarenja na internetu stidela Srbija a zbog stavova o nekim istorijskim vrednostima pitala: „da li je ovaj čovek pri čistom razumu“??!

Zar bilo ko treba nekoga da moli da igra za reprezentaciju i bori se u dresu s državnim grbom u koji se koliko do juče kleo?

Zar koliko danas ne bi trebalo da se okrenemo onima koje ne moramo da molimo da reprezentuju državu u kojoj su rođeni i koji ponosno kao Bogdan Bogdanović ističu da im je čast igranje za Srbiju!?