Angelina na pripremama i za punoletstvo

Angelina Topić danas postaje punoletna, a kao da je već više od decenije na stranicama „Žurnala“. Ne kao, već jeste. Tata i trener Dragutin je šestostruki olimpijac u skoku uvis, mama Biljana trostruki u dugom sprintu i troskoku. Mnogo se toga zabeležilo tokom njihovih karijera, a Angelini je stadion bio zamena za dvorište obdaništa, uvek je bila negde u blizini, na oku roditeljima, najčešće se igrala u svoj deci omiljenom pesku.

Od kad zna za sebe tu su i skokovi. Neki se možda sećaju njenog sad već davno izrečenog zapažanja da „Tata skače – hop, a mama skače – hop, hop, hop“. Davala je izjave za „Žurnal“ i kad to nije znala, a potom očekivano postala as u onom jednom „hop“ zbog čega smo je već više puta intervjuisali. Pre 18. rođendana je rekorderka sveta u skoku uvis za mlađe juniorke, prvakinja Evrope za taj uzrast, a treća među seniorkama, bronzana na svetu među juniorkama... Evropski olimpijski komitet proglasio ju je najboljom mladom sportistkinjom Starog kontinenta. Rekorderka je Srbije za juniorke i seniorke 1,97 m. To je visina ravna olimpijskoj normi, pa će se na Olimpu sigurno ubrzo pridružiti mami i tati.

Ipak smo na prelazu iz rane mladosti u ranu zrelost, odlučili da jedan od najvažnijih datuma u Angelininom životu obeležimo simbolično s nekoliko prigodnih „leksikon pitanja“. Taj period se završava pa da ga oduvamo kao svećice na ovaj način.

Pronašli smo je u radnoj atmosferi – na pripremama u Kraljevu. Sprema se za dva velika takmičenja u avgustu, Prvenstvo Evrope za juniorke u Jerusalimu od 7. do 11. pa za Prvenstvo sveta za seniorke u Budimpešti od 19. do 27. Mlada šampionka radno proslavlja i ovako bitan datum u životu. Put ka zvezdama posut je i ovakvim momentima.

Omiljena atletska disciplina pored skoka uvis?

- Mogu reći da entuzijastično gledam i uživam u skoro svakoj atletskoj disciplini, pogotovo u poslednjih godinu dana, kada sam dobila priliku da prisustvujem najvećim svetskim takmičenjima i uživo vidim najbolje sportiste kako probijaju sve nebeske granice svojim umećem. Radujem se njihovim uspesima i imam tu neku neostvarivu želju da se pridružim svakom od njih i iskusim što i oni. Možda nije specifičan odgovor koji se traži, ali nešto najbliže onome što tražim bila bi disciplina višeboj, kojoj se uvek radujem. Volim da testiram svoje limite i vidim sta sam sposobna da uradim pomocu svog tela.

Šta biste trenirali da niste u atletici?

- Nekako ću se nadovezati na prošlo pitanje - budući da sam veoma neodlučnog karaktera, u toku detinjstva mislim da sam bar u jednom trenutku htela da se oprobam u svakom poslu koji postoji. Od sportova najviše pamtim želju da treniram rukomet, klizanje i neku borilačku veštinu.

Omiljena knjiga?

- U poslednje vreme čitam „lagano“ štivo, uglavnom beletistriku, za nju mi ne treba mnogo vremena i koncentracije. Rado se vraćam „Malom princu“, jer mi ta knjiga, kako  sazrevam, svakim novim čitanjem daje novi smisao, nova pitanja i nove odgovore, u tome leži i njena besmrtnost kao remek dela svetske kniževnosti.

S kim ćete dočekati 18. rođendan?

- Rođendan ću dočekati na pripremama s klupskim drugarima, mlađom sestrom Sofijom i tatom, tako da na okupu fale samo mama i mačka. Iako ne kod kuće, kako bih možda najviše volela, drago mi je što ću rođendan provesti skoro sa svim najbližima.

Koji ste cilj sebi postavili u atletskoj karijeri?

- Kako vreme ide i kako napredujem, konstantno podižem svoja očekivanja i ciljeve. Do prošle godine to bi bila visina od 190 centimetara, dok nisam mogla ni da zamislim dokle ću zapravo da stignem. Ono što mi je ostalo za ceo život jeste, verujem kao i skoro svakom sportisti, ultimativan cilj su mi medalje na olimpijskim igrama. Najbitnije mi je da budem ispunjena i zadovoljna onim što sam uradila bez obzira šta je to.

Šta biste voleli da radite kad prestanete da trenirate?

- Ima vremena da razmišljam o tome, nadam se da će ovaj divni put trajati još neko vreme, do tada samo Božja je volja kako i šta će biti.