Akademija fudbala – drugo ime budućnosti

„Fudbal frends“ i njegov omladinski turnir je autentična priča u regionu zapadnog Balkana koja doživljava evo već 17. poglavlje, pokazujući kako fudbal i prijateljstvo mogu da kažu velike stvari sa toliko jednostavnosti.

Ovo su turniri sa najviše pobednika na svetu. Svaki dečak koji zakorači na travu ovih novoizgrađenih i obnovljenih terena je pobednik. Izađi, igraj i pobedio si!

To je samo jedan stav iz jedinstvene deklaracije u svetu fudbala - „Jedna lopta - jedno igralište“, koju smo potpisali 2015. i koja ima posebnu socijalnu poruku potvrđujući da u ovoj lepoj igri, u mlađem fudbalskom uzrastu, nema mesta za sudbonosno „biti ili ne biti“, odnosno da nije sve u pobedi niti je ništa u porazu.

Između ta dva antipoda ima nešto zbog čega smo svi mi ovde - a to je igra. Teško je izboriti se za javni prostor i prezentovati ono što radiš u vremenu porušenih normi i naopako okrenutih principa kao standarda koji je zavladao planetom. Živimo u vremenu kad su najveći naslovi u novinama senzacionalistički, poprskani krvnom plazmom i barutnom prašinom sa ulica. A vesti na internetu nisu pisane da bi ukazale na događaj, nego izazvale šok i tako nas namamila na klik. To nas nije obeshrabrilo.

Mi smo uspeli uz pomoć opštinskih struktura Foče u onom što smo započeli 2005. godine, od preminulog načelnika Zdravka Krsmanovića, Radisava Mašića i sada Milana Vukadinovića. Uz razumevanja štampanih medija i portala iz celog regiona, koji nisu (pot)pali pod kliše da je svaka vest artikal na polici i zbog toga im upućujemo reči zahvalnosti, uspeli smo da nađemo svoje mesto pod suncem i da pošaljemo jednu drugačiju i lepšu poruku u svet. Uspeli smo, jer naš medijum su fudbal i prijateljstvo, odnosno Foča i „Fudbal frends“!

Drago nam je kad gledajući utakmice UEFA Lige šampiona, Lige Evrope, Lige konferencija, nacionalnih šampionata, te mečeve reprezentacija vidimo poznato lice, koje više nije golobrado, a njegov talenat mogli smo da upoznamo ovde, na ovim našim terenima. Juče u Foči, danas orbiti, u hajlajtsima evropskih i svetskih televizijskih stanica, digitalnih platformi i striming servisa. A sutra? Gledaćemo ih i sutra! I biće nam toplo oko srca isto onako kad u albumu sećanja listamo sva ta dečija klupka radosti sa peharom, a do nas dopire graja i pesma posle postignutog gola i pobede. A kad se deca sa igrališta vrate u studentski dom, hotel ili bungalov i „izmešani“ sednu za sto onda zapravo vidimo šta je „Fudbal frends“.

Svake godine kao jedan od pratećih programa turnira imamo okrugli sto o različitim fudbalskim pitanjima. Ove godine tema panel diskusije je „Akademija fudbala – drugo ime budućnosti“. Svedoci smo nikad izraženijeg cepanja fudbalske Evrope po finansijskom šavu. Nama na zapadnom Balkanu u trenutnoj konstelaciji ekonomske moći na kontinentu, sa malim izgledima da se nešto u skorije vreme promeni, akademije fudbala ostaju kao svetlo na kraju tunela. Svojim entuzijazmom razbuktajmo tu vatru, ogrejmo se na plamenu želja talentovanih dečaka da se dokažu na velikoj sceni. Iskoristimo tu svetlost i za čitanje i praćenje savremenih rešenja u metodologiji rada sa mladima. Ne kaskajmo za svetom, svesni da nemamo novca da ulažemo kao drugi u fudbalske akademije, recimo Mančester siti 180 miliona evra!?

U  zvaničnoj publikaciji, „maloj“ knjizi, 17. Međunarodnog omladinskog turnira Fudbal frends donosimo nekoliko primera šta je potrebno imati da bi dobar rad klupskih akademija imao uspešnu valorizaciju u seniorskoj konkurenciji, bilo da je reč o takmičarskom materijalnom parametru. Mnogi će reći da to zavisi od milion faktora. I pogrešiće. Potrebni su talenat dece, te vizija i hrabrost trenera. U publikaciji je za ilustraciju napred navedenog izdvojeno nekoliko primera. Pep Gvardiola je nedavno sa Mančester sitijem overio svoj treći trofej Lige šampiona. A kako je postao jedan od najcenjenijih menadžera sa velikim teorijski i praktičnim doprinosom razvoju fudbala? Gvardiola je utvrdio ulazne kriterijume za tim shodno svojoj filozofiji igre (posed lopte, kontrola igre i brza tranzicija iz odbrane u napad) i u njima ostao nepokolebljiv. Gledanja kroz prste nije bilo ni prema kome. Tako je po dolasku u Barselonu 2008. na transfer listu stavio navijačke ikone Ronaldinja, Deka i Etoa. Na taj način je otvorio teren za osmoricu igrača iz klupske akademije, čuvene „La masije“.

Budućnost se dešava i van vremenskog kalendara. „Samo“ je potrebno prepoznati i izdvojiti.

Hrabrost s vizijom ide i uz ser Aleksa Fergusona i Johana Krojfa o kojima je takođe reč u zvaničnoj publikaciji, „maloj“ knjizi 17. „ Fudbal Frendsa“ . U očekivanju da lopta 17. put na omladinskom turniru „Fudbal Frends“ krene sa centra, s neskrivenim ponosom recimo: Nema inspirativnijeg niti izvornijeg mesta u regionu pa i šire, od ovog ovde u Foči, da našim mislima poteče iskonska mudrost o večitoj borbi između vode i kamena u kojoj voda uvek pobedi, ne zbog snage već upornosti. I zato neka ova naša reka fudbala i prijateljstva ostane bistra, pitka, mladalački plahovita i nepresušna!