Divac: Najlepši dani u reprezentaciji

Pre nekoliko dana se veštačka inteligencija “poklonila” košarkaškoj. I to onoj koju je u glavi svojevremeno kao igrač posedovao Vlade Divac. Iz kompjutera je došla “presuda” da je baš nekadašnji NBA as srpski košarkaš sa najvećom inteligencijom na terenu.

I to nikako nije greška. Legenda srpske, evropske i svetske košarke, karijeru je gradila na razumevanju igre i, naravno, vanserijskom talentu. Zato i sada, nepunih 20 godina od kada je otišao u igračku penziju, dobro zna da prepozna šta se dešava u svetu sporta koji ga je proslavio. I posebno da prepozna drugačiju igru u odnosu na vreme kada je iz Partizana odlazio u najjaču ligu sveta, kada to nije bila praksa, već skoro pa izolovani incident.

- Dosta se sve tada razlikovalo. Košarka je sport koji se menja svake godine i u tome je lepota. Te 1989. kada sam ja otišao, NBA je bila nedostupna evropskim igračima. Danas, kada gledamo strukturu lige, 30 odsto čine internacionalci. Drago mi je da sam bio deo prvog talasa igrača koji su dolazili i pokazali Amerikancima da se košarka igra i van njihovog kontinenta – rekao je za crnogorske medije Divac.

Ipak, ima smisla što je trenutno najbolji košarkaš sveta baš Srbin, što u NBA igra još mnogo momaka sa ovih prostora i da su kolone onih koji čekaju da pređu preko Bare samo još duže.

- Mi smo genetski predodređeni za ovaj sport. Visoki smo, košarka je duboko ukorenjena ovde, kao i njena popularnost. Sve više naših igrača ide u NBA, ali ne odlaze samo da bi bili u drugom planu. Nikola Jokić je pokazao da je trenutno najbolji igrač sveta i to je velika pohvala za njega, kao i inspiracija košarkašima sa ovih prostora da mogu ići tim putem – dodaje Vlade.

Divčeva karijera je apsolutno ispunjena, jer je uporedo gurao napred u reprezentaciji i u najjačoj ligi sveta. U najdražem dresu, sa državnim grbom, imao je fantastične uspehe. Pogled na njegove rezultate je impresivan – dva olimpijska srebra, dva svetska zlata i jedna bronza, tri evropska zlata i dve bronze, jedno univerzitetsko zlato, pokoren svet i u juniorskoj konkurenciji, pokorena Evropa u kadetskoj...

- Najlepši dani provedeni na pripremama, utakmicama... Imali smo sreću da se vraćamo sa medaljama, dočeci koji su pravljeni u tu čast bili su inspiracija za buduće uspehe. Ja sam počeo da igram za reprezentaciju sa 17 godina, krenuo 1985. a završio 2002. godine. Dakle, 17 godina u kontinuitetu.

Svim tim uspesim – malo u reprezentaciji, više u NBA ligi – morao je da prinese i „žrtve“.

- Najviše mi je nedostajala odvojenost od porodice. Sa suprugom sam od 1989. godine, nekako sam propustio sve one prve korake dece i to mi je nedostajalo. Ne može sve da bude perfektno, mora čovek da se odrekne nečega, ali imao sam veliku podršku supruge. Danas je najveće zadovoljstvo provoditi vreme sa decom – ističe Divac.

Brže nego što nam se u ovom trenutku čini počinje i Svetsko prvenstvo u Japanu, Indoneziji i Filipinima. Divac će biti veliki navijač selekcije Srbije koja je, da je kompletna, mogla da bude i jedan od najvećih favorita za osvajanje zlata. Ovako, o prvom mestu se priča tiho, ali talenat ne jenjava u timu koji vodi Svetislav Pešić, Divčev bivši trener 2002. godine, kada su momci u plavom poslednji put osvojili Svetsko prvenstvo.

- Sve reprezentacije sa ovih prostora imaju kvalitet. U sportu, pogotovo košarci, sve je moguće. Ne bi me iznenadilo da se neka od reprezentacija odavde vrati sa medaljom. Pogotovo Srbija ima kvalitet. Nažalost, neki igrači su iz raznih razloga otkazali, ali imam veliko razumevanje pogotovo ako su povrede u pitanju ili naporne sezone. Kontinuitet je najvažniji, ništa u sportu ne uspeva preko noći. Kontinuitet rada i igranja sa jednom ekipom, bez toga nema rezultata.