HALO, HAIFA - Uletela je u kuću i rekla „Kreće rat”

Prvo „halo” iz Srbije i uzvraćeno istog trenutka iz Haife. Na vezi su Sanja Gomans (devojačko Bursać) i Marta Drpa, uz Božicu Marković tri igračice koje su ove sezone pojačale Makabi iz Haife.

Sanja priča u dahu:

- Osvojile smo turnir i dobile dva dana slobodno. Sećam se da smo 6. oktobra bile na plaži, Marta, cela ekipa, bili smo srećni, osvojile smo pehar, sve je lepo i krasno. Veče. Marta ulazi u sobu i kaže kreće rat – počinje razgovor Sanja Gomans za Sportski žurnal.

Oseća se u glasu strah, ali i pribranost:

- Stani, kakav rat, polako. Svesne smo i znamo da ovde to traje decenijama, ali da će baš da eskalira i to u kolikom obimu, sa tolikim brojem žrtava. Strašno, strašno – ponavljala je Sanja.

Kako ste, kakvi su dalji panovi, gde se nalazite?

- Zajedno smo u kući. Nije nam svejedno. Uplašene smo. Neću da krijem, nisam spavala. Gledamo svakodnevno te strahote, slike. Imamo alarm za rakete, verujte da se čuje na svakih deset sekundi kako označi da je lansirana.

U Haifi je mirnije?

- Konstantno avioni preleću, ne prestaju. Obučene spavamo za ne daj Bože. Imamo sastanak u klubu da vidimo šta i kako dalje. Jednoj saigračici su dva brata na frontu, jedan je ranjen. Ne znam...

Da li postoji konkretno rešenje, kakva je reakcija uprave?

- Idemo u salu da se dogovorimo. Klub je rekao da će da pribegnu evakuaciji van zemlje dok se sve ne smiri. Još nemamo potvrdu. Čekamo odluku da li se vraćamo kući ili ne. Na vezi smo i sa našim konzulatom. Znam i verujem da će sve učiniti da se ovo završi kako treba.

Blizu ste granice?

- Na 50 kilometara od granice sa Libanom. Ne osećamo se bezbedno, ne znamo odakle će da krenu rakete. Što je najtužnije, prenelo se i na civilno stanovništvo. Na ulici nigde nikog nema.

Utakmice, ugovori, planovi, to vam nije ni na kraj pameti?

- Sedimo i čekamo. Ne razmišljamo o ugovorima. I dalje smo deo kluba i nadam se da će sve ovo da se smiri, da ćemo, ipak, uspeti da završimo sezonu.

Kako su vam porodice, telefoni mora da su se usijali?

- Zajedno smo da nam bude lakše. Non stop smo na vezi sa roditeljima, prijateljima. Moja mama plače neprekidno. Znači nam svaka podrška, svaki poziv, lakše je jer ovo su slike koje retko ko želi da vidi, ubijanje dece, stanovništva.

Kako je Marta?

- Sada već malo uplašeno – ubacuje se Drpa, devojka koja je preživela „Oluju” i sa svojih šest godina morala da izbegne iz Knina, a sada u 34-oj preživljava isto, ali u drugoj zemlji. – Hrana je tu, opremile smo se za svaki slučaj, imamo ono najpotrebnije.

Ipak, Marta i Sanja se drže. Veruju u bolje dane, da će kroz nekoliko dana za njih dve, ovo biti samo ružan san.  

Zvezdino „dete” Drpa i Bursać, iz rivalskog Poštara 064, nadaju se da će istrajati u svojoj premijernoj sezoni u Izraelu, za Sanju peta država u karijeri, za Martu osma. I obe su bile reprezentativke Srbije.