Filip Frej: U Srbiji je veći pritisak

Švajcarac iz Niša ili Nišlija iz Švajcarske, može i jedno i drugo. I neće biti pogrešno. Fudbaler Radničkog Filip Frej rodio se i odrastao u Švajcarskoj, ali ga je fudbal vratio u Niš odakle potiču njegovi roditelji. Grad na Nišavi posećivao je samo za vreme raspusta, navijao za Radnički, gledao treninge, ali kako je otkrio nikada nije ni pomišljao da će karijeru graditi upravo na Čairu, gde je stigao pre godinu dana.

- Možda je prva sezona protekla u nekoj adaptaciji, promene znaju da budu neugodne i trebalo mi je vremena da se priviknem. Čini mi se da je ovde veći pritisak, ljudi vole fudbal, klub pa su i očekivanja velika, što je normalno. Za nas mlade igrače to može da bude pritisak, možda je potrebno i malo više strpljenja, a i sezona je bila teška. Bitno je da se sve na kraju završilo dobro. Sam grad mi nije stran, jer su moji koreni iz Niša, često sam bio ovde, pa sam se bar u tom delu lakše snašao na primer od nekih drugih stranaca – istakao je Filip Frej.

Nova sezona u potpunosti je druga priča. Priliku koju je dobio iskoristio je na pravi način, jer iz utakmice u utakmicu igra sve bolje i prikazuje raskošni talenat.

- Trener mi je ukazao poverenje, dobio sam na samopouzdanju, a sve ovo ima veoma bitnu ulogu i utiče i na samu igru. Mentalno sam jači sada. Nekako imam i veću želju. Trener nam stalno uliva dodatnu pozitivnu energiju i mislim da svi generalno igramo bolje. Pozitivna atmosfera i dobar rad nas motivišu, spremni smo bukvalno da „poginemo“ na terenu za ekipu, to je možda nedostajalo prošle sezone. Takođe sam prošao kompletne pripreme od početka, pa je šef od prvoga dana mogao da me ima u vidu, što je mnogo dobro.

Dobre igre ipak nisu ispraćene rezultatima.

- Realno igra je mnogo bolja od pozicije na tabeli. Mislim da bi trebalo da nam se vrati sve, da budemo nagrađeni za trud i rad. Sada ćemo igrati kod kuće više utakmica, a pokazali smo se dobro na Čairu, pa se nadam da će nas i sreća pogledati. Kažu da prati hrabre, a mi to jesmo.

Frej je, kako bi rekli mnogi treneri, zahvalan igrač, jer može da igra po desnoj i levoj strani. Na pitanje gde se oseća bolje adekvatan odgovor nema.

- Igrao sam i desno i levo, mada više po levoj strani do sada. U suštini trener treba da odluči na kojoj strani se igrač bolje snalazi, mogu da igra na obe. Bitno mi je samo da igram. Ne znam ni sam na kojoj se strani osećam bolje i šta mi više prija. Nekada je to jedna, nekada druga strana, razlikuje se od protivnika do protivnika.

Red, rad, disciplina, ovih principa se drži momak sa švajcarskim pasošem. Na terenu ga nećete čuti da mnogo govori, jer želi da rezultati govore za njega.

- Navikao sam tako, ćutiš i radiš. Ipak, mislim da to nije uticaj sredine gde sam odrastao, to je više stvar karaktera. Generalno je to do same osobe, ako se zna krajnji cilj i šta želite pristup će biti odgovoran i tu dileme nema.

Profesionalnu karijeru počeo je u Cirihu, a onda igrao i za Vil.

- Posle povratka iz Ajaksa, godinu i po dana proveo sam u Cirihu, nisam dobio pravu priliku da se dokažem i taman kada je došao trener koji je želeo da mi da šansu rešio sam da odem. Želeo sam veću minutažu i Vil je bio dobar tim za mene u tom momentu.

Sudbina je ipak umešala prste i vratila ga u Niš.

- Slušao sam mnogo o Radničkom, znam dosta o tradiciji. Otac, koji je igrao ovde mi je pričao o klubu. Brat i ja smo čak dolazili na utakmice kada smo bili kod bake i deke, navijali. Jednom prilikom smo prisustvovali i treningu, bilo je priče da malo i mi treniramo, dok smo ovde, ali to se nikada nije realizovalo. Ni na kraj pametni mi nije bilo da ću karijeru graditi ovde - zaključuje Frej.