PENAL - Barak Bahar, Žarko Lazetić i Igor Duljaj

Da se po jutru uvek dan poznavao i na osnovu narodnog verovanja odvijao i fudbalski šampionat Srbije, Crvena zvezda bi danas bežala Partizanu koliko on TSC-u. Jer, toliko ubedljiv start sezone nijedan naš klub nije imao u poslednjih dve decenije kao što je imala Zvezda, niti je Partizan bio u većem beznađu spajajući očajno proleće sa sumornim letom po eliminaciji sa evropske scene. Suočen verovanjem većine da se, iako s oreolom vicešampiona, u novoj sezoni neće pitati ništa, TSC je već demantovao sve.

Uloga trenera ne ogleda se samo u stvaranju tima i igre. Ozbiljan stručnjak uporedo radi i na izgradnji kulta ekipe i u zavisnosti od podrške rukovodilaca kluba uspešan je na sva tri „fronta“. U našem fudbalu radili su i uspešniji stručnjaci, ali, misli Ivana Golca i Ivice Osima s početka devedesetih i danas se pamte....

„Uopšte me ne interesuje šta je izjavio taj intelektualno impotentni bednik, produkt lopovluka uprave“...

Reče, a ne uteče od sopstvene misli kao mnogi drugi pre i posle njega – Ivan Golac...

Ivica Osim nije kao Ivan Golac locirao probleme u upravi...

„Igrači su najkvarljivija roba! Kad pobeđuju – pobeđuju jer su najbolji, kad gube - krivci su treneri, sudije, uprava... Bio sam i ja igrač“...

I kako sad, posle brilijantne najave sezone, Barak Bahar od genija postade trener čiji kofer su mediji, ili ko već, čekirali za odlazak bez povratka?

Baharova odgovornost za neprepoznatljivost ekipe je nesporna, ali, kakva je uloga fudbalera u celoj priči? Da li je Zvezdina svlačionica prepuna stranaca i danas jedinstvena kao što je bila u prošlogodišnjem sastavu uprkos činjenici da klub iz Ljutice Bogdana nikad u istoriji nije toliko uložio u zaista kvalitetne fudbalere koji na terenu kao da se ne poznaju? Na stranu skepticizam da će ikad bilo koji stranac osećati Zvezdu kao što je osećaju njena deca ili oni koji se vežu za klub jer za njega jednostavno navijaju... Ali, stranci igraju i u drugim klubovima širom sveta, dakle, problem je u treneru, ne u inostranim fudbalerima...

Uloga Baraka Bahara u stvaranju atmosfere u svlačionici i na terenu oslikana je na žalost, igrama i rezultatima, evidentno kao epilog neshvatljivih taktičkih i kadrovskih rešenja na nekim utakmicama. Toliko nelogičnim da je nestvaran podatak da ozbiljan stručnjak može na primer da izvede isti tim u Mančesteru protiv prvaka Evrope i na utakmici sa Jang bojsom koju u Beogradu mora da pobedi. Pritom na obe „počne da igra“ tek kad na teren pošalje Olanjinku i Krasoa – najbolje iz vremena kad se verovalo da je Zvezda jača i kvalitetnija nego ikad! Gde su Degenek i Milunović? Zašto Katai nema veću minutažu? Koliko se Barak Bahar bavi psihološkom stabilnošću svojih fudbalera i potezima koje povlači? Da li je potcenio svoje kolege iz protivničkih ekipa?

Nikad verovatno nećemo saznati odgovore na sva pitanja, ali, bez obzira na apsolutnu podršku uprave kluba što je i razumljivo jer šampion Srbije teoretski ništa još nije izgubio a previše je uložio u ekipu, Barak Bahar jeste glavni uzročnik nezadovoljstva Delija, sigurno i opravdano – i uprave Zvezde.

Od mnogih neozbiljno shvaćen – Žarko Lazetić je na klupi TSC-a postao trener kome stručnjaci večitih rivala moraju da pruže ruku i posle meča kažu: „svaka čast“!  Nisam siguran da su, čak iako su to izustili – zaista tako i mislili. A, TSC je odoleo i Partizanu i Zvezdi!  Hrabro i odvažno, potvrđujući tezu da budžet kluba uopšte ne mora da bude reper za odnos snaga na terenu iako je logično da je skuplji - kvalitetniji, razumljivo i uspešniji tim. Samo na primeru levog beka TSC-a Nemanje Petrovića pale su sve zablude Zvezdinih i Partizanovih stručnjaka. Verovali su crno-beli da od njega mogu da pronađu boljeg. Pun autobus levih bekova dovodili su u Humsku, samo je Urošević opravdao očekivanja... Neke svoje su puštali pa ih od drugih kupovali i opet izdavali ispisnice bez obeštećenja... Nisu se uklapali u taktičke zamisli trenera...

Za razliku od Partizana na primer, TSC ima jasno definisanu strategiju – mirnog domaćinskog poslovanja i još mirnijeg vođenja ekipe u kojoj ne može da se desi da trener na bilo koji način iskoči, radi na svoju ruku... Ponajmanje kao Igor Duljaj pred kamerama zavapi za pomoć igračima čije porodice „nemaju za mleko“ zaboravljajući da nijedan od tih stranaca nema mesečnu platu manju od 20.000 evra! Zaboravi čak i da se desetak minuta ranije, nasred utakmice ispred klupe fizički obračunavao sa Menigom koji nije ni pokušao da pokaže da mu je stalo do „zarađivanja za hleb i mleko“...

Energija kojom Igor Duljaj danas vodi crno-bele apsolutno je međutim suprotna Barakovoj sa klupe crveno-belih, možda i ključni razlog bodovne prednosti Partizana u odnosu na Crvenu zvezdu i tu treba staviti tačku na priču o ulozi trenera. Jer, Duljajev pomoćnik – stranac ima na primer platu 5.000 evra mesečno! Nijedan od dvojice, ni Portugalac, ni Italijan, nemaju  PROFI licencu (!?) Ali, zajedno imaju šest bodova više od Barakovog stručnog štaba...