HALO, SOFIJA – Zagorčić: Bugare, ako potcenimo, imaćemo problem!

Bugari preksinoć umalo nisu pobedili Mađarsku i zakomplikovali situaciju u grupi, (ne)očekivano. Zadrška s naše strane „žice”, s druge predvidljivo i nimalo iznenađeno. A, kad tako ustvrdi bugarski reprezentativac zlatnog jubileja i ovovekovni najdugovečniji trener Slavije – naš, Zlatomir Zagorčić - onda nema nadgornjavanja.

- Epilog je logičan, iako je Mađarska bila bolja u svim segmentima. Promena selektora je ipak učinila svoje, za posledicu imala uobičajenu agresiju i stopostotno davanje igrača na terenu. Kao i drukčiji sistem igre, ne s trojicom u zadnjoj liniji već 4-2-3-1.

Bugari, utisak je, igrali su angažovanije i nadasve požrtvovanije nego kod Mladena Krstajića?

- Odigrali su dobre utakmice i s Krstajićem, međutim, sticajem nesrećnih okolnosti nisu osvojili više bodova. Prisetimo se naše u Razgradu, izjednačili smo u poslednjim sekundama. Kao i preksinoć Mađari, je l` tako? Drugačije gledamo kad je rezultat pozitivan, uvek.  

Despodov i kompanija, za razliku od minulih utakmica, bili su na maksimumu?

- Selektor Iliev slovi za zahtevna trenera, zagovornika disciplinovane igre i nadasve bez kalkulacija. Mnoge ovdašnje klubove je vodio, pravio vrhunske rezultate. Sa Černo more je drugi u prvenstvu, dva boda zaostaje za CSKA, koliko sam upoznat: radiće tamo do kraja polusezone. Obrni-okreni, ne čeka nas u Leskovcu laka utakmica. Naprotiv.

Omiljenu formaciju je otkrio u duelu s Mađarima, pretpostavljam?

- Tako je...

Ništa od eventualnog iznenađenja, dakle?

- Zašto?! Treneri uvek mogu da iznenade jedan-drugog, tako i Iliev.

Čime, recimo?

- Promenom igrača, nečim nepoznatim našem stručnom štabu ili javnosti.

Naslućujete li nešto?

- Ništa konkretno, a vašim čitaocima zanimljivo.

Koristilo bi Stojkoviću, možda?

- Teško...

Toliko, samo?

- Ne znam šta bih još rekao...

Neubedljivo zvučite, kao da je nezameranje u pitanju?

- Ne, ne... Nekolicinu internacionalaca ne poznajem, otud i njihovo igračko umeće.

Otkrijte barem slabe tačke Bugara?

- Čemu ili kome, ako budemo igrali maksimalno angažovano?!

Diplomatski, rečeno?

- (Smeh)... Uz podsećanje da sam dugo bio reprezentativac Bugarske – prasnu u grlen smeh, opet.

`Ajmo konkretno?

- Nema mnogo priče, verujte. Kvalitetniji smo i, što malopre kazah: nikako ne bismo smeli da potcenimo Bugare. Fudbal je đavolska igra, neretko. Možete stoput da šutnete loptu u gol, protivnik jednom i pobedi. Istovetno bi moglo i nama da se desi, zato momci naši bi trebalo utakmici da pristupe visoko profesionalno. Nasuprot tome, ukoliko budu izašli na teren i s vremena na vreme češkali... imaće problem!

Slikovito, nema šta. 

- Opominjujuće... prevashodno. Mentalitet je u pitanju, banalnost dugodecenijska. Mnogi igrači ne prave razliku igranja za klub i za državu. Kad dođu, `ajd da se vidim s ovim, piće popijem s onim, provedem s njom... Tad i da hoće ne mogu da budu u utakmici, a igraju sutra ili prekosutra. I obično se razbije, sve.

Neće i sutra, valjda?

- Taman posla, ako – čujan osmeh za kraj i nadu u dobro sutra.