Fudbalska „A“ reprezentacija Bosne i Hercegovine je multietnički tim samo na papiru. Tačnije, već decenijama se tobož, putem fudbala, priziva novo „bratstvo i jedinstvo“ u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici u kojoj je devedesetih godina minulog veka besneo najkrvaviji i najžešći građanski rat, ali sve je ostalo samo na pokušaju, jer su temelji udareni, poput onih jugoslovenskih, na neiskrenosti i neistinama, lepo upakovani s mašnicom u Dejtonu…
San je, već na startu, bio utopija, jer Srbi iz Republike Srpske navijaju za Srbiju (pre toga su navijali za SR Jugoslaviju i Srbiju i Crnu Goru), a Hrvati iz Herceg-Bosne za Hrvatsku. Zaista, retki su primeri onih iz Banjaluke i Mostara koji Zmajeve osećaju i doživljavaju kao svoju reprezentaciju. Ima ih, ali su u velikoj manjini!
Još od prve utakmice u Tirani, 30. novembra 1995. godine, protiv Albanije, videlo se u kojem pravcu će stvari ići. Tada, još uvek nepriznat Savez (samoproglašeni FS BiH), koji je kontroloisao samo jednu trećinu dejtonske teritorije, dobio je priliku da izađe na međunarodnu scenu iako nije bio zvanično član ni UEFA, ni FIFA.
Istorija je zapisala da su tu prvu utakmicu pod imenom „Bosna i Hercegovina“ protiv „bratske“ Albanije odigrali: Ismir Pintol, Vedin Musić, Ibrahim Duro, Muhamed Konjić, Senad Begić, Nedžad Fazlagić (od 80. Sait Fazlagić), Esmir Džafić, Enes Demirović, Husref Musemić (od 46. Amir Osmanović), Asim Hrnjić, Almir Turković. Selektor je bio Fuad Muzurović.
Putokaz je tada dobio odrednicu!
MILAN OZREN PRVI ZAIGRAO
Prvi Srbin koji je zaigrao za reprezentativne selekcije bio je Milan Ozren. On je dobio poziv od selektorskog tandema Husnija Arapović – Mišo Smajlović dobio poziv da nastupi na Milenijum kupu u Indiji.
– Nakon razgovora sa ocem, jer je to vreme bilo specifično, odlučio sam da prihvatim poziv. Trebalo je i hrabrosti i odlučnosti, imao sam podršku porodice i odlučio sam da prohvatim poziv. Osim mene pozive su dobili i Darko Maletić i Vladan Grujić, ali oni nisu mogli da se odazovu, ne sećam se zašto. Posle su zaigrali za selekciju BiH i to vrlo uspešno. Drago mi je što sam upravo ja bio prvi fudbaler iz Republike Srpske koji je zaigrao za reprezentaciju BiH – objasnio je Ozren, koji je zbog povrede trbušnog zida propustio priliku da odigra utakmicu protiv Španije u kvalifikacijama za Mondijal 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji.
Nešto manje od pola godine, 21. aprila 1996. u Asunsionu je nepostojeća reprezentacija Herceg-Bosna odigrala prijateljski meč protiv Paragvaja koji FIFA vodi kao zvanični u svojim statistikama nacionalnih timova, a Republika Srpska ni do danas nije stekla pravo da odigra jednu takvu revijalnu humanitarnu utakmicu… Kada je 2013. godine prvi čovek FIFA Jozef Sep Blater došao u Beograd i lobirao kod tadašnjeg predsednika FS Srbije Tomislava Karadžića za tzv. Kosovo prvi čovek srpskog fudbala tražio je, zauzvrat, ekskluzivitet odigravanja utakmice u Banjaluci, stigla je i deklarativna podrška iz Sarajeva kroz odluku Izvršnog odbora FS BiH, ali je diskriminirajući „halt“ spustila Svetska fudbalska federacija. Obrazloženje je bilo – bezbedonosni aspekt, navodno je utakmica Republika Srpska – Srbija visokorizička?!
I dok se fudbalska Republika Srpska postepeno utapala u bosansko-hercegovačku žabokrečinu dobrovoljno predajući svoje sportske nadležnosti zagarantovane Dejtonom u stvaranje „krovnog“ Saveza i „multietničke“ reprezentacije s druge strane Jusuf Pušina, tada predsednik samoproglašenog FS BiH, inače čovek koji je na spisku ratnih zločinaca, je težio realizaciji reči svog pretpostavljenog Alije Izetbegovića: „Jusufe, ujedini fudbal i imaćeš celovitu, nedeljivu i jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu!“
MUNIB UŠANOVIĆ
Kada sam svojevremeno, 2005. godine, dve decenije posle meča u Tirani pozvao Muniba Ušanovića, tada generalnog sekretara FS BiH da prokomentariše taj 30. novembra 1995. godine, populani „Munja“ mi je odgovorio:
– Braco, to su bila neka druga vremena, ni slična ovim danas i ne znam šta bih mogao da kažem na tu temu. Prošlo je 20 godina, mnoge okolnosti su se promenile, tadašnja i sadašnja reprezentacija se ne mogu porediti, kao ni organizacija Saveza.
Munib Ušanović je kasnije osuđen na zatvorsku kaznu nakon što je Jusuf Pušona javno izjavio da su on i Ahmed Pašalić njegove dve najveće greške u životu!
U to vreme u istinski fudbalski autoritet izrastao je doktor Milan Jelić na kojeg je vršen žestok pritisak vezano za ujedinjenje fudbala u BiH, a on je, kao i uvek, mudrim potezima izveo fudbal Republike Srpske iz desetogodišnje izolacije kroz jedina vrata koja su mu bila otvorena, a sačuvao izvornost i autonomnost!
– Savez u Sarajevu treba da bude naša interesna organizacija, dok je Fudbalski savez Republike Srpske izvorni i moramo da ga čuvamo, nadograđujemo i jačamo na svim poljima. Imam osećaj da su Srbi u Sarajevu samo remetilački faktor jedne davno „ukovane“ i osmišljene priče – rekao je 2002. godine dr Milan Jelić.
I 23. maja pomenute godine fudbal u „Dejtonskoj zemlji“ je ujedinjen, počelo je zajedničko takmičenje klubova Republike Srpske i muslimansko-hrvatske federacije koje se danas zove Premijer liga BiH. Nešto ranije za selektora je postavljen Blaž Slišković, prvi trener izvan reda muslimanskog naroda i primetila se određena doza multietničnosti. U debiju na klupi reprezentacije protiv Makedonije (4:4), 27. marta 2002. godine na sarajevskoj Grbavici Slišković je igrao u sastavu: Tomislav Piplica (od 46. Dragan Stojkić), Zlatan Bajramović (od 46. Safet Nadarević), Nenad Mišković, Muhamed Konjić (od 46. Saša Papac), Bruno Akrapović (od 46. Faruk Hujdurović), Mirsad Hibić, Bulend Biščević, Vedin Musić, Elvir Bolić (od 67. Dragan Blatnjak), Nermin Šabić, Sergej Barbarez (od 67. Marijo Dodik).
I POLITIČARI PODELjENI
Svojevremeno članovi tročlanog Predsedništa Bosne i Hercegovine išli su na tri strane da bodre svoje nacionalne timove.
Mostarac Dragan Čović je bio redovan gost na Maskimiru i Poljudu na utakmicama reprezentacije Hrvatske, prvi čovek Republike Srpske Milorad Dodik je gledao Orlove u Beogradu, dok je Bakir Izetbegović, doduše retko, dolazio na utakmice selekcije BiH.
Čović i Dodik su se slikali i sa šalovima Zrinjskog i Borca, dok Izetbegović nikada nije viđen sa suvenirom koji bi ga klupski opredelio i obojio!
Od te utakmice krenuli su konstantni o žestoki napadi određenih kolektiviteta na selektora Blaža Sliškovića i direktora reprezentacije Ahmeda Pašalića, osmišljeni u krugovima onih koji su sami sebi dodelili pravo na ekskluzivitet Saveza i reprezentacije. Nakon kvalifikacionog susreta protiv Mađarske (1:3) na „Bilinom polju“, 6. septembra 2006. godine, sve je dostiglo kulminaciju, posle utakmice na konferenciji za novinare selektor i direktor su podneli ostavke, a Pašalić je tada zagonetno izjavio:
– Kada se osvrnemo iza sebe možemo da vidimo mnogo toga pozitivnog, da budemo ponosni, ostavljamo iza sebe multinacionalnu reprezentaciju u usponu, a ovi što su krenuli da ruše Sliškovića i Pašalića, vrlo brzo će te saznati ko su ti ljudi. Njima ne odgovara ova priča, oni žele nešto drugo… Ne ruše oni pojedince, oni ruše sve ovo što je do sada dobro urađeno!
DEBI SAVE MILOŠEVIĆA
Na debiju Save Miloševića, prvog selektora u istoriji reprezentacije BiH koji dolazi iz „srpskog korpusa“, 13. oktobra 2023. godine u Lihtenštajnu u kvalifikacijama za EP u Nemačkoj za reprezentaciju su igrali: Ibrahgim Šehić, Denis Hadžikadunić, Sead Kolašinac (od 86. Eldar Čivić), Adrian Leon Barišić (od 78. Renato Gojković), Amar Rahmanović, Miralem Pjanić (od 78. Amir Hadžiahmetović), Edin Džeko (od 86. Nemanja Bilbija), Gojko Cimirot, Miroslav Stevanović, Amar Dedić (od 90+3. Jusuf Gazibegović), Ermedin Demirović.
Manje od dve godine kasnije došao je sukob sa selektorom Mehom Kodrom koji je organizovao, zajedno sa Elvirom Bolićem i Sergejom Barbarezom, akciju za rušenje Saveza, odbio da vodi reprezentaciju u Iran na prijateljsku utakmicu i smenjen je posle samo dve utakmice na klupi. U međuvremenu, iznenada je preminuo i dr Milan Jelić, jedini istinski autoritet i čovek koga su cenili svi u regionu, ali i Nionu, odnosno Cirihu. U aprilu 2011. godine stigle su i sankcije UEFA i FIFA, rušenje tročlanog Predsedništva, uvođenje Komiteta za normalizaciju i dodatno nipodaštavanje fudbalske Republike Srpske, njeno skrnavljenje i ojađivanje.
Postavljen je, dekretom, predsednik Elvedin Begić koji je „preko noći“ našao svoje mesto u Komitetu za normalizaciju FS BiH umesto Saita Fazlagića… Onda je došao plasman u Brazil na Svetsko prvenstvo 2014. godine. U istorijskoj utakmici, na debiju na legendarnoj „Marakani“ u Rio de Žaneiru selektor Safet Sušić je izveo sledeći sastav: Asmir Begović, Ermin Bičakčić, Emir Spahić, Sead Kolašinac, Muhamed Bešić, Miralem Pjanić, Zvjezdan Misimović (od 74. Haris Medunjanin), Edin Džeko, Mensur Mujdža (od 69. Vedad Ibišević), Senad Lulić, Izet Hajrović (od 71. Edin Višća).
I tako… Sve do danas, u reprezentaciji BiH multietničnost se meri jednim ili sa dva, slučajna, imena! Bila je i ostala ekskluzivitet samo jednog od tri konstitutivna naroda.
SPISAK SUŠIĆA ZA MONDIJAL
I spisak selektora Safeta Sušića od 23 imena koje je vodio na Mondijal u Brazil 2014. godine mnogo toga govori.
Popularni Pape je na Svetsko prvenstvo vodio ove fudablere, golmani: Asmir Begović (Stouk), Jasmin Fejzić (Alen), Asmir Avdukić (Borac, Banjaluka), odbrana: Emir Spahić (Bajer Leverkuzen), Sead Kolašinac (Šalke 04), Ognjen Vranješ (Elazigspor), Ervin Zukanović (Gent), Ermin Bičakčić (Ajntraht Braunšvajg), Mensur Mujdža (Frajburg), Toni Šunjić (Zorja), vezni red: Sejad Salihović (Hofenhajm), Miralem Pjanić (Roma), Senijad Ibričić (Ercijespor), Izet Hajrović (Galatasaraj), Haris Medunjanin (Gaziantepspor), Senad Lulić (Lacio), Avdija Vršajević (Hajduk, Split), Zvjezdan Misimović (Guižu Rene), Edin Višća (Istanbul), Muhamed Bešić (Ferencvaroš), Tino Sven Sušić (Hajduk, Split), Anel Hadžić (Šturm), napad: Vedad Ibišević (Štutgart), Edin Džeko (Mančester siti).
Pre polaska za Brazil Sušić je imao sukob sa Senijadom Ibričićem, a kasnije na Mondijalu i sa kapitenom Emirom Spahićem.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
