Skokovit učinak Vojvodine u poslednjih sedam-osam kola umnogome se nije odrazio na formu junaka pobede nad Napretkom, Milana Lazarevića. Štaviše, vanredne igre desnog beka standardizovao i sve zapaženiju uvežbanost u ružičasto nijansirao.
Evrogolom je preksinoć na „Karađorđu” načeo Kruševljane, dotad agilnije i maštovitije. Mnogo važnije: resetovao pitomce Vladimira Gaćinovića i volšebno promenio odnos snaga na terenu.
Da bude nesvakidašnje: levom nogom, slabijom.
- Nije bilo slučajno – nevoljno i, utisak je, prekorno uverava. - Bezmalo identično sa 16 metara sam šutnuo i Novom Sadu u kupu, ali je odbranio golman.
I, dopuna:
- Često ostajem posle treninga, uvežbavam centaršut i, što šef posebno zahteva, ulaske unutra i šut levom. Dobro se snalazim i... da, srećan sam zbog gola.
Čarapani su do njegovog gola bili konkretniji, hipotetično posmatrano, mrežu iza Carevića da su loptom zategli Zličić i Stanojlović možda bi se pevala drukčija pesma.
- Opasnije su izgledali u prvih petnaestak minuta, mi nešto slabije ušli u meč. Pritisak, inače trajan u klubu poput Vojvodine, doprineo je tome. Prethodne dve utakmice smo izgubili i pobeda je bila razumljiv imperativ. Tad je moranje učinilo svoje, donekle i produžilo vreme prilagođavanja.
A, onda dva gola iz snova... rafalna i dalekometna.
- Utakmicu smo posle kontrolisali, drugačije sasvim izgledali u drugom poluvremenu. Ljudi ne bih pogrešno da shvate, videla se razlika u kvalitetu i zaslužena pobeda naša.
Radulovićev gol je preslikan, njegov. Šut maltene sa identičnog busena, u isti ugao. Različitost simpatično objašnjava:
- Radule je levonog, ja nisam ha, ha... Šalim se, istovremeno radujem i njegovom golu. Nekako smo od prvog dana uspostavili konekciju u druženju, što mnogo znači i vidi na terenu. Mnoštvo novih igrača je letos došlo i trebalo je vremena da upoznamo šta kome odgovara i najbolje radi, paralelno pravi struktura kvalitetnog tima. Sad imamo i izuzetnog trenera i, pored vidnih pomaka u igri, kad budemo zimus odradili pripreme izgledaćemo i bolje.
Golove (ni)su upoređivali...
- Radule više voli da priča o tome. Nek` drugi procene, mene što se tiče ha, ha...
SLAVOLjUB ĐORĐEVIĆ I TRENER I ČOVEK
Zalet je uhvaćen, sad bi valjalo pobediti i preostale utakmice do kraja polusezone. Obe u gostima, Radničkom i Voždovcu.
- Poznavajući Slavoljuba Đorđevića, izvanrednog trenera i čoveka, naslućivao sam pobedu Radničkog nad Partizanom. Ume da selektira tvrdu ekipu, zna da igra na rezultat. Teško biće u Nišu, ništa lakše na Dušanovcu. Opet, Vojvodini je mesto u vrhu i ciljaćemo šest bodova kako bismo uhvatili priključak u borbi za treću poziciju.
MILIĆI RASADNIK BEKOVA
Šta ima u rodnim Milićima, odatle je poreklom i čuveni Milivoje Ćirković, te „štancuje” reprezentativne bekove?
- Ko bi znao... kraj prosto vrvi od kvalitetnih fudbalera, posebno bekova ha, ha... Ćirković i ja desni, Bojan Nastić levi. I, trenera poput Zorana Vasiljevića...
UVEK BIRAO SRBIJU
Lazarevićeve dobre igre u kontinuitetu i to u jednoj Vojvodini nisu bile dovoljne za širi spisak reprezentativaca.
- Igrači uglavnom iz inostranstva dobijaju poziv, mada se naša liga digla kvalitativno. Ali, dobro... Uvek sam birao Srbiju, svojevremeno s ponosom nosio dres mlade reprezentacije.
Voleo bi i seniorske, s obzirom na deficitarnost desnih bekova. Međutim...
- O tom, potom – stidljivo će Lazarević.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
