Snovi Novosađana o Evropi nisu nerealni

Nekako pred početak svake nove sezone, iz redova fudbalera Vojvodine stižu optimistički tonovi i najave veoma visokih dometa. Kako sezona odmiče, međutim, lepe želje čile i, gotovo da je postalo pravilo, jedini cilj crveno-belih iz Novog Sada (p)ostaje plasman u Evropu. Vrh tabele i razdvajanje večitih rivala na prva dva mesta, nažalost navijača Stare dame, bivaju tek pusti sni i jasno je da tim iz Srpske Atine još uvek igrački nije na nivou koji bi mu to doneo.

Minula jesen ponovo je donela plasman Vojvodine koji nije ni približan najavljivanim dometima. Deoba sedmog mesta s Voždovcem sigurno ne zadovoljava apetite onih kojima su pri srcu boje njihove Voše, ali, utisak je, realno odslikava ono što su njeni igrači prikazivali na zelenom tepihu.

Optimisti će da primete da tim koji predvodi kapiten Filip Malbašić za četvrtoplasiranim Čukaričkim i petoplasiranim Novim Pazarom zaostaje samo bod i da na proleće ima i te kako prostora da se ono što jesenas nije urađeno nadoknadi. Pesimisti, kojih je u Novom Sadu, kao po pravilu, mnogo više, kazaće da njihovi miljenici za trećeplasiranim TSC-om „kaskaju” s devet koraka zaostatka, a da o odbeglom beogradskom crno i crveno-belom liderskom dvojcu, ne vredi ni razmišljati.

Utisak je da su obe strane u pravu, jer je zaista četvrto mesto tu negde, nadohvat ruke i sigurno je da će nastavak sezone da donese žestoke borbe za njega. TSC je odmakao, ali primetio je to i predsednik Vojvodine Dragoljub Zbiljić, ima još dosta da se igra, igraće Novosađani barem još dva puta s Bačkotopolčanima, a prostora za kikseve svakojake vrste ima na pretek.

Ušao je novosadski superligaš u sezonu sa željom da od starta u njoj pokaže visoke ambicije i u Evropi i na domaćoj sceni. Međutim, već na prvom koraku kiparski APOEL bio je bolji u dvomeču s ekipom koji je tada s trenerske klupe vodio Radoslav Batak i razmišljanja na tu temu brzo su bila skončana. Okrenuli su se u Vojvodini domaćoj sceni, ali su i u njoj, uz puno uvažavanje nepovoljnog žreba i susretima s Crvenom zvezdom i Partizanom u prva dva kola, loše stratovali. Zabeležena su dva poraza i tek u trećoj rundi, u Kruševcu, osvojen je prvi „mršavi” bod, da bi prvu pobedu ekipa zabeležila u duelu s Radničkim iz Niša, u narednoj utakmici.

Došlo je do promene na čelu tima, Batak je otišao, a na njegovo mesto stigao je Ranko Popović, čovek čije ime domaćim poklonicima fudbala, posebno onim mlađim, nije puno značilo. Ipak, on je strpljivim i radom koji nije trpeo nikakve izuzetke, izgovore i odustajanja, počeo da ustrojava crveno-bele ka nekoj drugačijoj filzofiji fudbala. To je bio mukotrpan proces i za njega, ali, još više, za same igrače, pa su rezultati bili „šareni”, uz, ipak, konstantnu uzlaznu liniju.

Uprava kluba imala je sluha za ono što je Popović radio, stala je uz njega, pa je ukupna slika oko ekipe počela da se menja. Od razočaranja s početka sezone, stiglo se do nade da će Vojvodina svakim danom postajati bolja i igrački jača, ali... Srpski fudbal je takav da u njemu, čim stignu dobre ponude iz inostranstva, stvari počinju, ponekad i iz korena, da se menjaju. Popović je dobio primamljiv iz Japana i prihvatio ga je, posle samo četiri meseca boravka u gradu uljuljkanom ispod Petrovaradinske tvrđave. Pred odlazak u tim Kašima Antlersa, ponudio je čelnim ljudima Vojvodine i ime svog naslednika, oni su to usvojili, pa je novi šef struke postao, takođe u evropskom fudbalu relativno neafirmisani, crnogorski stručnjak Božidar Bandović. S kolikim i kakvim uspehom će da nastavi Popovićevo delo, videće se tek kada počnu pripreme za novu sezonu, a posebno kada krene njen prolećni deo.

Elem, jesenas je prvi strelac Novosađana bio Aleksa Vukanović, igrač koji je u klub stigao praktično s krajem letnjeg prelaznog roka. Postigao je pet golova, a slede ga, sa po golom manje, Andrija Radulović i Radomir Milosavljević. U asistencijamna su prednjačili Radulović i Dejan Zukić (po četiri) i sve je to naoko bilo lepo, da nije podatka o primljenim pogocima. Naime, odbrana na čelu s golmanom Lazarom Carevićem, primila je čak 32 gola i od nje su lošiji bili jedino defanzivci Radničkog iz Kragujevca (33) i Železničara (35).

Neposredno pred novogodišnje praznike, predsednik kluba Dragoljub Zbiljić je, u okviru jednog TV gostovanja, istakao da je klub potpuno stao na zdrave noge, da više nema zaostalih dugovanja i da je u plusu od gotovo četiri miliona evra. Najavio je tom prilikom da u zimskom  prelaznom roku mogu da se očekuju ozbiljna pojačanja i da treba očekivati najmanje dvojicu, a moguće je čak da dođu i petorica novajlija. Nema sumnje, ukoliko se ta zaista bude dogodilo, plasman u Evropu će biti realan i dostižan cilj i to, ubeđeni smo, može i mora da raduje pristalice Stare dame iz Novog Sada.