Kinez Su brži od Bolta

Ulazimo u olimpijsku godinu. Atletika je najvažniji sport najvećeg takmičenja, a po interesovanju javnosti odskaču trke muškaraca i žena na 100 metara. Naš sagovornik, Neven Ranić, jedan od najboljih poznavalaca sprinta ne samo kod nas, otkrio je brojne nepoznate i veoma zanimljive momente vezane za ovu disciplinu. Pred čitaocima „Žurnala“ je ne samo intervju na ovu atraktivnu temu, već i pravo malo predavanje o sprintu.

- Čak i bez Juseina Bolta, plasman u finale u Tokiju bio je teži nego ikada – ukazuje Neven Ranić već na početku razgovora na malu ekskluzivu. - Zbog virusa korona najveće sportsko takmičenje nije održano 2020. već 2021. godine. To nije poremetilo asove, pa je pokazan jedan od najvećih standarda ostvarenih u sprintu u obe konkurencije, mada takav utisak nije ostao u javnosti. Iako zvanični svetski rekordi nisu postavljeni, Kinez Bingtian Su ostvario je u polufinalu za muškarce najbrže vreme zabeleženo do sada između 10. i 60. metra. Rezultat Elejn Tompson od 10,61 najbrži je na 100 metara zabeležen kod dama s vetrom u prsa od 0,6 metara u sekundi. 

Da li je podignut i nivo njihovih rivala?

– Početkom 21. veka rezultati ispod 10 sekundi za muškarce i 11 sekundi za žene bili su neophodni da bi se došlo do pobedničkog postolja. Toliko je u poslednjoj deceniji pa i u Tokiju potrebno da bi se ušlo u finale. Osvajanje medalja još je teže. Šerika Džekson je do bronze došla s 10,76, najboljim rezultatom kojim je ovo odličje osvojeno. Italijan Džejkobs obarao je svoje najbolje ostvarenje – 9,96, u svakoj narednoj rundi takmičenja: 9,94, pa 9,84 i u finalu 9,80, sa kojim je osvojio zlato.

Rezultati ostvareni u polufinalu i finalu bili su brži od evropskog rekorda?

– Odlično zapaženo. Dvostruko poboljšanje rekorda kontinenata na velikim šampionatima nije se dogodilo još od Igara u Meksiku 1968. gde je Jamajčanin Lenoks Miler obarao rekorde Centralne Amerike s Karibima. Jedan rezultat u tokijskom polufinalu možda je još impresivniji. U izvanrednoj trci Su Bingtian je na 60. metru ostvario rezultat od 6,29. Nadmašio je prolazno vreme od 6,31, koliko je Jusein Bolt imao prilikom postavljanja svetskog rekorda od 9,58 u finalu Svetskog prvenstva u Berlinu 2009. godine. Ovde se ne bavimo uzvicima sportski nepismenih novinara, koji kada vide da je neko u fudbalu bio brži od drugih odmah proglase da je brži od Bolta, već je u jednoj fazi trke momak iz Kine to zaista i bio.

Pre Tokija najbržih prvih 30 metara ikada zabeleženih – 3,76 delio je s Amerikancima Kristijanom Kolmanom i Morisom Grinom, a sad je trčao 3,73?

– Su Bingtian, visok je „samo” 1,72 metra. Poznat je kao sprinter savršenog startnog ubrzanja, čak u poređenju i s legendarnim Kanađaninom Benom Džonsonom. Njegovih 3,73 u prvih 30 metara, dakle ne pri maksimalnoj brzini, već posle reakcije na pucanj i ostalog, što treba imati u vidu kad se navode ovakvi podaci, čine ga liderom na listi svih vremena.  Prolazi, koje je ostvario u spomenutoj polufinalnoj trci su na 50 metara 5,45, a na 60 od 6,29,  što je daleko brže od zvaničnih svetskih rekorda u dvorani – 5,56 i 6,34.

Kod ovakvih poređenja treba biti obazriv, s obzirom da na rezultate takmičenja na otvorenom veliki uticaj imaju i klimatski faktori?

- Tako je, poput temperature, brzine i smera vetra, vlažnosti vazduha, ali i nadmorske visine.

Treća polufinalna grupa u kojoj je bio i Su, imala je vetar u leđa od 0,9 metara u sekundi. Brzina kretanja vetra nije konstantna, ali znamo da se njegova vrednost beleži u petoj sekundi od starta trke. Trebalo bi napomenuti da dosta vrhunskih sprintera s Kariba uglavnom ne učestvuju na svetskim šampionatima u dvorani.

Su je učestvovao i bio vicešampion na Prvenstvu sveta u Birmingemu 2019. sa 6,42?

- To mu je zvanični lični rekord na 60 metara. Njegova tehnika startnog ubrzanja bila je predmet detaljne analize obrađene u biomehaničkom izveštaju Međunarodne atletske federacije, U Tokiju je u suštini bilo isto, s već prepoznatljivom tehnikom izlaska iz startnog bloka koju karakterišu veoma niske pozicije tela, oštri uglovi  projekcije tela u odnosu na podlogu i kratko vreme kretanje stopala kroz vazduh u odnosu na vreme zadržavanja na podu. Prvih 30 metara Su Bingtiana predstavlja trenutno gornju granicu u sposobnostima za ubrzanje sprintera pa je referenca za dalja istraživanja.

Šta je sa ostalim fazama trke?

- Pri analizama merena su vremena na 30, 60 i 80 metara prilikom postizanja svetskog rekorda Juseina Bolta u Berlinu 2009. i njihovo poređenje sa sprinterima iz polufinalne i finalne trke u Tokiju.  Postignuta vremena indikator su za analiziranje progresije brzine tokom trke. Prvih 30 predstavlja fazu startnog ubrzanja, segment između 30 i 60 metara fazu maksimalne brzine, što je prvi deo. Distanca od 60 metara je na dvoranskim šampionatima takmičarska. Onda od 60. do 80. metra dolazi faza maksimalne brzine. Od 80. do 100. metra je deo trke u kojoj sprinter nastoji da održi maksimalnu brzinu njenim održavanjem, što je brzinska izdržljivost. Ona počinje posle sedam do osam sekundi u režimu maksimalnih mišićnih naprezanja, te je u fiziološkom smislu neizbežna. Za analizu u Tokiju, korišćene su tri kamere velike brzine - do 210 frejmova u sekundi.

Bingtian Su je svoje finale ustvari istrčao u polufinalu?

- U toj rundi, posle eksplozije iz bloka i demonstracije moći tokom ubrzanja uz već navedenih 3,73, njegovih završnih 40 metara iznosilo je 3,54 sekude. S druge strane u finalnoj trci, posle sporijeg vremena reakcije i manje progresije tokom ubrzanja, uspeo je da savlada poslednjih 40 metara za 3,50 sekundi!

Kao i Su u polufinalu, u finalnoj trci u ženskoj konkurenciji Elejn Tompson bila je na korak od svetskog rekorda, ukoliko bismo taj zaključak izneli na osnovu poređenja prema postignutom prolazu na 60 metara?

- To je ono što je razlikuje od svetske rekorderke Florens Grifit-Džojner. Isto je kod Sua i Bolta. Tajna leži u oblasti maksimalne brzine i njenog održavanja. Nekoliko nedelja posle Olimpijskih igara, na mitingu Dijamantske lige u Judžinu, ovog puta uz vetar u leđa od plus 1,5 metra u sekundi, ponovo je stigla do rezultata od 6,87 u prolazu na 60, ali konačan rezultat iznosio je 10,54. Bio je to drugi najbolji rezultat svih vremena u ženskoj konkurenciji na 100 metara. Na osnovu iznetih podataka, nameće se pitanje, da li će u narednom periodu doći do poboljšanja rezultata usled izdržljivosti u brzini, ili boljeg ubrzanja, ili pomalo od obe sposobnosti.

Šta se dešava posle dostizanja maksimalne brzine? 

- Ovde je zanimljivo analizirati parametre koraka da bismo videli kako na njih utiče gubitak brzine posle dostizanja maksimalne faze.  Veliki broj naučnih studija, kod svih vrhunskih sprintera, potvrđuje smanjenu frekvenciju koraka u završnoj fazi trke.

Zašto dolazi do toga?

- Iz nekoliko razloga. Prvi i osnovni jeste zbog dužeg kontakta s podlogom usled neuromišićnog zamora, što je fiziološki neizbežno. On posledično izaziva manju produkciju sile neophodnu za stvaranje impulsa. Poznato nam je to kao sila akcije i reakcije, što je treći Njutnov zakon. Kada je reč o promeni dužine koraka, ona je individualna kod svakog sprintera ponaosob, zavisi od anatomije i njegovih specifičnih snažnih sposobnosti i u praksi se najčešće održava ili neznatno povećava. Prirast u produženju koraka nikada nije dovoljno moćna komponenta koja je u stanju da nadoknadi gubitak frekvencije koraka, imajući u vidu da je brzina sprinta proizvod dužine koraka i frekvencije koraka. Dobar  primer su dame, Tompson-Hera i Kambunđi. S druge strane, Frejzer-Prajs je doživela dramatičan gubitak brzine u finalu u Tokiju istrčavši 10,73. Zanimljivo je primetiti da kada je postavila svojih 10,60,  učinila je to kroz održavanje dužine koraka, dok je istovremeno zanemarljivo smanjila frekvenciju.  Znanje o tome kako parametri frekvencije i dužine koraka variraju za svakog sportistu, dragocene su informacije trenerima za individualizaciju treninga.

Kad podvučemo crtu, ipak nešto novo u svetskom sprintu, čak i posle Bolta?

- Sezona 2021. i Olimpijske igre u Tokiju uticale su na neke promene na listama svih vremena na 100 metara. Oboreno je nekoliko kontinentalnih rekorda. U muškoj konkurenciji Evropa, Azija i Afrika, dok je u konkurenciji dama oboren rekord Afrike i Centralne Amerike sa Karibima. Čak osam  muškaraca i pet žena ostvarilo je rezultate s kojima su ušli među 20 najboljih svih vremena.

U kom smeru analitičari vide budućnost sprinta kao atletske discipline?

- Postoje istraživanja koja ukazuju da se maksimalna brzina sada nalazi na deonici od 60. do 80. metra, a ne na deonici od 30. do 60. metra kao do sada. To govori da savremene tendencije u sprintu trebaju da teže za dostizanjem maksimalne brzine kasnije nego što su to činili sprinteri tokom osamdesetih godina prošlog veka. Tako će disciplina da napreduje.

ISPRAVLjATI MANE ILI POVEĆAVATI VRLINE

Šta bi trebalo da bude prioritet u treningu?

– Dok se čini da je trening usmeren ka uravnoteženijem odnosu sila-brzina, dakle na  rešavanju nedostataka, najefikasnije strategije za poboljšanje faze startnog ubrzanja, on istovremeno može i negativno da utiče na fazu maksimalne brzine trčanja. U praksi, maksimalna brzina, dostignuta na oko šest sekundi od start trke, ima najveći uticaj na konačan rezultat na 100 metara. S tim u vezi vredi napomenuti da je pet najboljih sprinterki na 100 metara svih vremena: Grifit-Džojner, Tompson-Hera, Frejzer-Prajs, Karmelita Džeter i Merion Džones postiglo najveću brzinu u karijeri u trkama u kojima su ostvarile lične rekorde, ali ne i najbrža vremena u prvih 30 metara.

DžEJKOBS TRČAO 12 METARA U SEKUNDI

Pobednik je i u Tokiju bio onaj, koji je uspeo da generiše najveću maksimalnu brzinu?

- Olimpijski šampion Džejkobs je bio jedini koji je dostigao 12 metara u sekundi, misli se na prosek tokom cele trke. Treba imati u vidu da to nije maksimalna brzina, već uračunava i fazu reakcije na pucanj i startnog ubrzanja.

USPEŠNO LEČENjE

S Nevenom Ranićem razgovarali smo na ovu temu pre njegovog odlaska u Kinu na lečenje. Problem s tumorom u kičmi rešava proton terapijom. Počeo je 25. decembra. Trebalo bi da ih bude 26 ukupno. Sve dosadašnje je odlično podneo.

– Uz Božju pomoć trebalo bi da ostvarim ono zbog čega sam se odlučio na ovaj korak. Još jednom hvala svima, koji su mi pomogli da dođem ovde – javlja Neven Ranić.