Kataš se setio Obradovićeve strogoće

Ekipa Odeda Kataša mora kao domaćin da utakmice igra u gostima. Ili kod kuće - u Beogradu. A sutra će gostovati nekoliko kilometara dalje – u Štark Areni.

Legenda izraelske košarke, nekadašnji učenik Željka Obradovića, sada trener Makabija pričao je za Meridijansport o Partizanu, ali i odnosu sa najboljim evropskim trenerom.

- Partizan je potpuno drugačiji tim sada, mnogo se promena desilo. I, kao i uvek, Obradovićevi timovi igraju sve bolje i bolje kako sezona odmiče. Dakle, sada ćemo igrati protiv potpuno različite ekipe u nekoj drugačijoj formi. I, igraćemo na jednom od najvrelijih terena u Evropi – kaže Kataš.

O prilici da igra protiv bivšeg učitelja ističe:

- Za mene je to uvek specijalno! Željko je u mojim očima najbolji. Naučio sam mnogo od njega kada sam bio igrač, a posle i kao trener. I sada gledam, učim. Velika je čast voditi tim protiv njega.

Kataš je sa Obradovićem, u sezoni 1999/2000, osvojio Evroligu. Od tada je prošlo 23 godine, a najtrofejniji trener Evrope – nije isti.

- Ono što trenera Obradovića čini toliko posebnim je što se uvek, uvek menja. Prilagođava se na sve timove, na sve stilove, promene. Uvek moraš da budeš spreman na iznenađenje protiv njega. I vidite da uvek pronalazi način. Čak i ako sezona ne počne najbolje, on uspe sve da popravi. Izvlači najbolje iz svojih igrača. Impresivno. Taj čovek me inspiriše.

A kad su se upoznali, 1999. godine, nije baš sve bilo bajkovito.

- Te davne sezone – imali smo zaista posebnu grupu igrača i trenera. Svaki igrač koji je bio tamo, kao i svaki trener, seća se te godine sa posebnim emocijama. Stvarno smo dominirali i svi smo poneli divne uspomene. Iako je Obradović bio strašno strog prema meni. Bilo mi je mnogo teško u prva dva-tri meseca. Ali, kad sam prošao njegov, hm, nazovimo test, počeo je stvarno mnogo da mi veruje i, naravno, učinio me je boljim igračem. Dao mi je ogromno samopouzdanje i samo može da mi bude žao što sam se povredio posle te prve sezone. Posle prve godine, saznao sam da isto radi sa velikom većinom igrača, posebno sa plejmejkerima. Nije bilo lično! Ali, sada kada se setim, sve to volim. Impresivno je videti strast sa kojom on radi. Izuzetno je kreativan, izuzetno i zahtevan. Ali, kada izađe iz dvorane, on je jedan od najboljih ljudi. Poštuje te kao prijatelja. Zato i shvatiš da nije ništa lično. On samo radi sve za tim. A to onda postaje zarazno.