Ljilja Knežević pogodila u srž i srce

„Mene je sramota, ništa nismo uradili kao tim, svrha mog postojanja ovde je bespotrebna, ništa nisam doprinela“ – ove reči Ljiljane Knežević izgovorene na Upravnom odboru neposredno pre nego što je podnela ostavku i dalje odzvanjaju rukometnim krugovima.

Nekome paraju uši, većini i dušu, a definitivno nikoga nisu ostavile ravnodušnim. Da je „ubola u centar“ najbolje svedoči činjenica da se dan posle Sednice gotovo svaki rukometni radnik u Srbiji dobro zapitao. Ako je svojim emotivnim i iskrenim govorom uspela da natera bar deo ljudi u ovom sportu na razmišljanje, čuvena Ljilja Nacionale je već uradila dovoljno.

Legendarna reprezentativka Jugoslavije, jedna od najboljih igračica naše zemlje ikada je pogodila u srž i srce, iskrivila kičmu Upravnog odbora i presekla mu arteriju... Krvarenje je počelo odmah po izgovorenim rečima, so na ranu je sipao Milorad Krivokapić koji je odmah za njom podneo neopozivu ostavku. Sve to je brzo pokušala da sanira i previje predsednica Milena Delić... 

A, ako se uzme u obzir da je Upravni odbor pre desetak dana načela Jelena Erić svojim odlaskom zbog nepoštovanja ovog tela i izostanka dogovora, onda je jasno da tu nešto nije kako treba.

Prva dama Napretka, žena koja ima kredibilitet i autoritet, između ostalog je rekla i da se stvari guraju pod tepih, da se na UO ne govori iskreno, a njene reči potvrdio je i Milorad Krivokapić. Milena Delić je ostala pomalo zatečena, u nekoliko navrata istakla je da svako može i treba da kaže sve što želi na Sednicama, da one i služe da bi se raspravljalo o problemima...

Sve bi to imalo smisla, a i prostora, da je od 55 održanih sastanaka preko osamdeset odsto bilo elektronski.

Tako je Upravni odbor za svega deset dana ostao bez tri člana, od ukupno dvanaest! Podatak za svaku brigu koji bi trebalo da upali sve alarme u rukometnoj Srbiji.