Sivić: Kečkemet i Diožđer za dugo pamćenje

Bogata fudbalska biografija Tomislava Sivića, ispisana je najpre prvim poglavljem – igračkom karijerom, a potom, još je upotpunjuju i višedecenijski trenerski angažmani. Naime, u rodnoj Subotici Tomislav Sivić načinio je prve fudbalske korake u matičnom Spartaku, da bi ga kasnije inostrani putevi odveli prvo u Francusku, Island,  Farska Ostrva…

Kao mlad igrač, upravo u trenutku kad je bio nadomak ostvarenja dečačkih snova Sivić je doživeo ozbiljnu povredu, koja je, vremenom se ispostavilo, suštinski i doprinela da u fudbalu ostavi znatno upečatljiviji trag u aktuelnom trenerskom pozivu.

- Sa svojih šest godina počeo sam da treniram u mlađim selekcijama Spartaka i kad sam stasao da konkurišem za seniorsku ekipu sudbina me je jednostavno zaputila u Francusku, gde sam najpre zaigra za nižerazredni Forbah. Za kratko vreme sam skrenuo pažnju na sebe, usledio je i poziv iz Liona, prošao sam uspešno sve probe, ali na nesreću, kad sam od saigrača zadobio ozbiljnu povredu mišića i tako je i propao moj angažman u jednom od velikana francuskog fudbala. Vratio sam se u Spartak, trajao je i period oporavka, a onda sam otišao na Island, gde sam i zaigrao za tamošnjeg premijerligaša HK - započeo je prisećanja na dane svoje igračke karijere Tomislav Sivić.

Posle Islanda, inostrana priča nastavila se na Farskim Ostrvima. Činilo se u prvi mah da će biti kratkotrajno, prolazno odredište za Tomislava Sivića, ali boravak na ostrvu je potrajao punih šest godina, gde je uz aktivno igranje započela uporedno i trenerska karijera.

- Odlaskom na Farska ostrva najpre sam se obreo u manjem klubu VB, ali nedugo zatim sam zaigrao i za njihove trofejne klubove B36 Toršavn i KI Klasvik. Tamo je u tom periodu fudbal bio vidno ispod evropskog nivoa, pa sam u tim klubovima bio i igrač, a i asistent trenerima do trenutka kad sam se u potpunosti i posvetio sadašnjem pozivu. Više puta naša reprezentacija je igrala na Farskim Ostrvima, tom prilikom sam i upoznao vodeće ljude iz našeg fudbala, što je i bilo dovoljno da uoče moj rad i da mi ukažu poverenje da vodim mlađe državne selekcije.

Vodili ste kadetsku, omladinsku i mladu reprezentaciju Srbije...

- Rezultati govore da sam u sve tri kategorije imao dosta uspeha, tačnije sa svakom od selekcija sam izborio plasman na EP, ali kakav apsurd nije jednom na završnicama tih takmičenja nisam vodio tim. Bilo kako bilo, izuzetno sam ponosan na sve što sam postigao kao selektor mlađih kategorija.

Trenerski angažmani u našem fudbalu po inerciji su krenuli od matičnog Spartaka, a onda se ređaju Smederevo, Voždovac, pa povratak u Spartak, da bi usledio i niz uspeha u Mađarskoj. Krajem 2007. dobio je angažman u drugoligašu Kečkemetu i posle 97 godina izborio je plasman u Prvu ligu.

- Imali smo čak 13 bodova više od tamošnjeg velikana Ferencvaroša. Iste godine osvojili smo i kup, pobedivši u finalu Videoton sa 3:2. Ovakav uspeh sigurno da je za mene bila ogromna afirmacija u mađarskom fudbalu, ali sam se posle dve godine vratio u Srbiju i nastavio sam sa radom u kulskom Hajduku. Ipak, učestali pozivi i uslovi ponovo su me opredelili ka Mađarskoj i tako sam 2012. preuzeo Pakš, da bih potom vodio i Diožđer, Mezokovešd i drugi put Pakš. Sa Diožđerom sam drugi put osvojio Kup Mađarske, a sticajem okolnosti u finalu nam je ponovo bio rival Videoton koga smo savladali sa 2:1 i upravo je taj meč i proglašen utakmicom decenije u Mađarskoj.

Pre dve godine Sivić je ponovo počeo da radi u  našem fudbalu.

- Prvo sam dobio angažman u Novom Pazaru, gde smo u baražu izborili opstanak u eliti savladavši IMT-a. Potom sam radio u Radničkom iz Niša, bila je to kratka epizoda, a uzrok našeg rastanka bila je eliminacija iz evropskog takmičenja, posle onih, „famoznih” penala protiv Maltežana. Radio sam zatim u Železničaru iz Pančeva, gde smo takođe napravili sjajne rezultate. U plej-autu prošle godine obreo sam se u Lučanima.

Tomislav je sa pet pobeda iz sedam utakmica pridobio ne samo poverenje, već i ogromne simpatije poklonika Mladosti. To je doprinelo da se posle 11 odigranih kola u aktuelnom šampionatu Sivić vrati u Dragačevo.

- Po završetku prošle sezone prijateljski smo se rastali, da bi usledio ponovo poziv koji sam svakako prihvatio. Prolećni deo prvenstva počeli smo remijem sa Vojvodinom u Novom Sadu. Sledi nam gostovanje u Subotici. To je za mene svakako utakmica sa posebnim motivima. Spartak je zaista kvalitetan tim, bio je bliži pobedi od Napretka u Kruševcu, ali svakako imamo želju da ostanemo neporaženi. Proleće je uvek najteže. Verujem da ćemo imati dovoljno kvaliteta i motiva da ostvarimo cilj – zaključio je šef stručnog štaba Lučanaca.