VREMEPLOV - Jakovljević: Osvajanje šampionata SFRJ obeležilo karijeru

Dragan Jakovljević je sa Sarajevom postao šampion Jugoslavije 1985. Sa Rojal Antverpenom bio je osvajač Kupa Belgije, igrao finale Kupa pobednika kupova. Golgeter po navici nakon igračke karijere nije ostao u najpopularnijem sportu. Sa porodicom živi u Belgiji.

- Pre godinu i po dana imao sam infarkt. Međutim, prilično brzo sam se oporavio. Izašao sam kući iz bolnice i mogu reći da se stanje poboljšava - kaže Jakovljević.

Rođen je 23. februara 1962. u Konjicu. Nema danas srodnika u rodnom gradu i retko odlazi u mesto rođenja.

- U poslednje vreme ne mogu da odem zbog bolesti. Tamo više nemam nikog od svojih. Ipak, ako budem dobro i ako me put povede, svratiću u Konjic.

U Konjicu su ili rođeni ili za Igman igrali poznati i priznati asovi: Davor Jozić, Jerko Tipurić, Dragan Jakovljević... Igman je nekada bio rasadnik talenata.

- Najviše dugujem prvom treneru Igmana Faruku Hadžimešiću. Sa njim sam doživeo mnoge lepe trenutke. Nakon toga sam prešao u Sarajevo. Njemu svako poštovanje.

U Sarajevu je nanizao 126 utakmica, postigao je 46 golova. Na Koševo je 1985. stigla i titula.

- To mi je najlepši momenat u karijeri. Prve godine od dolaska iz Igmana osvojio sam titulu. Bio sam jedan od najboljih igrača Sarajeva iz šampionske generacije. Tako drugi govore, ja se ne hvalim.

Trofejnu generaciju Sarajeva iz 1985. činili su: Đurković, Švrakić, Bošnjak, Vukadin, Teskeredžić, Vujičević, Handžić, Merdanović, Jurišić, Radeljaš, Jozić, Jakovljević, Božović, Hadžibegić, Janjoš, Musemić, Pašić, Kapetanović, Milak, Vukičević, šef stručnog štaba Boško Antić i treneri Bajić, Fazlagić i Pirić. Da su ostali na okupu možda bi uspeh ponovili bar još jedanput.

- Svake godine bismo izlazili u Evropu. Međutim, tada se do 27. godine morao odslužiti vojni rok. Igrači su morali igrati u Jugoslaviji do 28. godine. Bili smo dugo na okupu, igrali dobro, međusobno se poznavali u dušu.

Legendarni reporter Jovo Jovanović, prenoseći tu utakmicu, hvalio je igru Jakovljevića, naglasivši da je meč posmatralo 45.000 gledalaca. Husref Musemić u prvom, Dragan Jakovljević u drugom poluvremenu overili su titulu, Boško Đurovski je u finišu meča samo ublažio poraz. Konjičanin je tresao mrežu Zvezde, Partizana, Hajduka, Dinama.

- Najdraža mi je pobeda protiv Crvene zvezde. Drag mi je svaki trijumf nad Željezničarom, radi se o sarajevskom večitom derbiju. Uvek sam pružao odlične partije. Možda mi je najviše u srcu gol Partizanu na JNA, i na Koševu sam bio strelac.

Lep učinak Jakovljević je imao i u Nantu.

- Posle prvih pet utakmica bio sam vodeći strelac lige. Međutim, povredio sam se na pripremama reprezentacije u Visokom. Kasnije sam se vratio u Nant, ali jedan period sam propustio.

Onda je prešao u Rojal Antverpen, gde je proveo pet sezona. Sa timom iz Belgije igrao je i finale Kupa pobednika kupova, ali je poražen od Parme na Vembliju u Londonu (1:3).

- Prve godine kada sam došao u Belgiju osvojili smo kup, doduše na penale. Finale KPK je jedan od najvećih uspeha Antverpena u stogodišnjoj istoriji.

Belgijski život protiče mu bez rada u fudbalu.

- Nisam ostao u najpopularnijem sportu jer nisam imao veće ambicije.

Jakovljević je u kontaktu sa drugarima sa kojima je u Sarajevo doneo trofej šampiona Jugoslavije.

- Čujem se sa Nijazom Merdanovićem, Mirzom Kapetanovićem, Slavišom Vukičevićem, Farukom Hadžibegićem, Davorom Jozićem... Uvek se setimo divnih momenata kad smo u zlatnom periodu bili šampioni Jugoslavije. Teško je bilo ostvariti takav taj uspeh, toliko je bilo vrhunskih klubova - zaključio je Dragan Jakovljević.