Ukoliko mu selektor Dragan Stojković danas protiv Kipra u Larnaki ukaže poverenje Dušan Tadić postaće rekorder po broju utakmica za reprezentaciju. Na gostovanju Rusiji u Moskvi kapiten Srbije odigrao je 105. meč i izjednačio se sa Branislavom Ivanovićem.
Ne samo zbog brojki, Tadić se već krupnim slovima upisao u istoriju našeg fudbala. Prvi je kapiten našeg državnog tima sa izborenim učešćem na dva velika takmičenja (SP u Kataru 2022. i EP u Nemačkoj 2024), uz to igrao je na još jednom svetskom prvenstvu (Rusija 2018).
Davno je bilo i malo ko se seća Tadićevog debija. Reprezentacija Srbije imala je, predvođena selektorom Radomirom Antićem sjajnu jesen u kvalifikacijama za planetarni šampionat 2010. Stigao je poziv iz Antalije da ugosti Orlove i Poljsku u prijateljskom susretu. Kako je 14. decembar datum van FIFA termina igrali su samo fudbaleri iz domaće lige, pojačani Nemanjom Matićem i Bojanom Zajićem.
- Sećam se. Izgubili smo 0:1. Svi smo bili motivisani. Dobra je stvar da igrači iz našeg takmičenja stiču iskustvo i pokažu da li mogu da igraju za reprezentaciju. Bilo nas je četvorica iz Vojvodine, Danijel Aleksić, Igor Đurić i Miroslav Vulićević, zajedno sa mnom. Vodio nas je Antić, ali je dozvolio Radovanu Ćurčiću da nam se češće obraća. Kad je Antara govorio svi smo se pretvorili u uvo – prve su Tadićeve reči u razgovoru sa sajt i društvene mreže FSS.
Teško je pobrojati sve utakmice i tražiti komentar od najvećeg majstora među Orlovima. Izdvojeni su jubilarni. Dušanov 25. okršaj bio je protiv Brazila 2014. u Sao Paolu (0:1).
- Jako smo dobro odigrali. Ljubinko Drulović je bio selektor. Nadigrali smo Brazilce, imali šanse, Fred nam je dao gol. Domaćinu Mondijala bila je malo i panika posle tog meča. Izabrao je nas za rivala jer je na startu imao za protivnika Hrvatsku, mi smo se sastali šest dana ranije. Osetili smo malo tu euforiju uoči SP.
Siniša Mihajlović preuzeo je Srbiju u septembru 2012. i nije uspeo da je odvede na planetarni šampionat u Brazilu.
- Napravljena je velika smena generacije. Neko kaže da je bilo previše naglo, neko da je dobro. Najbolje da smo imali miks od starijih i mlađih, bila bi to idealna kombinacija za uspeh. Namestili smo se tek na kraju kvalifikacija, kasno da ostvarimo uspeh. Srebrni jubilej 50. utakmicu za Orlove Tadić je odigrao protiv Maroka, marta 2018. u Torinu (1:2).
Sećam se da smo odmah po dolasku u Torino jeli dobru pastu. Kad smo došli u hotel, svi smo uzeli po dva tanjira. Utakmica je bila interesantna, dao sam gol na asistenciju Adema Ljajića. Zijeh i Buatain su bili strelci za Maroko. Bolja je bila afrička selekcija.
Okršaj sa Portugalijom pred praznom Marakanom 75. je Tadićev duel za Srbiju. Posle 0:2 na poluvremenu završilo se 2:2. Ispostavilo se da nam je bod bio i te kako značajan za odlazak na Mondijal u Katar.
- Jako bitan meč. Portugalci su bili mnogo bolji u prvom poluvremenu. U nastavku smo izašli skroz drugačije i izjednačili. Izveli smo akciju iz udžbenika za 2:2. Bila je to fantazija, početak stvaranja nečeg lepog i velikog. Kostić je zatresao mrežu. Taj gol predstavlja model jednostavne i brze igre. Mora se brzo odigrati pas i trčati bez lopte.
Do trocifrene brojke kapiten Stojkovićeve čete stigao je protiv Litvanije u septembru 2023. u Kaunasu (3:1)
- Litvanci su nam čest rival u kvalifikacijama, igrali smo s njima i u prvoj sezoni Lige nacija. Zvuči kao fraza, ali i oni su se popravili, Mađarska ih je dobila u poslednjem minutu. Bitna je uvek dobra timska igra.
Bar do večerašnjeg dvoboja sa Kiprom Tadić je suvlasnik rekorda. Branislav Ivanović i on prvi put su zajedno igrali za Srbiju 28. februara 2012. protiv Jermenije na Kipru.
- Čuo sam se sa Banetom pre par meseci. Naš bivši kapiten je izuzetan momak, uradio je neverovatne stvari sa reprezentacijom, otišao na više velikih takmičenja, ima klupsku karijeru za poštovanje. Bilo mi je krivo kad nas je napustio, bio je jedan od lidera tima. Žao mi je kad nas napuštaju saigrači.
Naredni protivnik Kipar redovna je mušterija Dušana Tadića. Na dve utakmice, obe prijateljskog karaktera vođa Orlova je postigao tri gola. Bio je dvostruki strelac u Nikoziji, u pobedi 3:1, a jednom je zatresao mrežu i asistirao Aleksandru Mitroviću u pobedi od 2:0 u Užicu.
- Tako se namestilo. Protiv svih rivala pružam maksimum. Ne mogu da se setim svih detalja.
Novinar FSS Nebojša Petrović zamolio je Tadića da izvuče pet fotografija iz albuma i na taj način izdvoji lepe trenutke u reprezentativnoj karijeri.
- Prva je meč protiv Moldavije, asistirao sam Banetu Ivanoviću. Trudili smo se maksimalno da dođemo do pobede, jer smo u prošlosti imali problema sa tzv. manjim ekipama. Postigli smo dva brza gola i sve je bilo lakše. Bane je imao neverovatan skok, moj posao bio je da samo ubacim loptu u šesnaesterac. Svi smo se čudili koliko Ivanović može da skoči. Mitrović ne može toliko, ali ima sjajan trzaj i mig.
Druga odabrana fotografija je sa Dušanom Vlahovićem, čak 12 godina mlađim reprezentativnim drugom na utakmici protiv Mađarske, prvoj od dve u minulim kvalifikacijama za EURO.
- Izuzetno je talentovan, igra super u Juventusu, jedan je od lidera tima. Na nama starijima je da mlade usmerimo što je bolje moguće, objasnimo im neke stvari, naučimo ih koliko možemo.
Treća je grupna fotografija kao odraz velikog zajedništva u našem državnom timu.
- Odavno nije bila tako dobra atmosfera, svi su na mestu. Današnji mladi igrači su počeli mnogo više da rade. Kao nacija smo poznati po velikom talentu, međutim, ranije nam je nedostajalo veće angažovanje. Sad nije tako. Mnogi su u klubovima i reprezentaciji videli da do cilja ne mogu da dođu bez mukotrpnog rada.
Četvrta slika je iz Kardifa, kad je krvave glave Dušan Tadić priveo kraju izuzetno važno gostovanje u pohodu na Mondijal 2018. u Rusiji.
- Fotografije je odraz koliko smo prokrvarili da se plasiramo na SP. Imali smo neverovatnu želju. Selektor Muslin odradio je neverovatan posao, stvarno nas je namestio. Pre toga je sve bilo nakaradno, on je došao i posložio nas. Sećam se da 10-15 dana krv nije mogla da mi stane. Kad sam se vratio u tadašnji klub Sautempton lekar se čudio i rekao mi da sam bukvalno ostao bez krvi. Nisam imao snage, morali su da mi daju infuziju. U Kardifu nisam hteo da izađem, doktor Mladenović mi je namestio nos.
Nije zaboravio Dušan ko ga je povredio:
- Tejlor je igrao u Aston Vili, samo sam razmišljao kad ćemo se ponovo sresti na terenu. Hteo sam da ga uništim, pojedem, šalim se, da ga izvozam na terenu i da se oseća loše, mada išao je na loptu. Nije mi se namestilo. Više se nismo sreli.
Poslednja peta odabrana fotografija je iz Leskovca, novembra prošle godine posle remija sa Bugarskom i plasmana na EP.
- To je trenutak kad smo slavili pravo učešća na EURO. Mlađa i Mitar su me imitirali, zezali smo se zajedno sa Žiletom, Veljom, Maksom. Počelo je spontano, oni su skočili na mene, posle ja na njih. Bio je lep ambijent na toj utakmici u Leskovcu. Igrali smo na dobrom terenu. Velika su očekivanja bila od nas. OK smo odigrali prvo poluvreme, drugo onako, najbitnije da smo ostvarili cilj. U Nemačkoj ćemo imati priliku da se pokažemo u najlepšem svetlu.
Za više od 15 godina u državnom timu Tadić je promenio 10 selektora. Debitovao je kod Radomira Antića, zatim su usledili Vladimir Petrović Pižon, Radovan Ćurčić, Siniša Mihajlović, Ljubinko Drulović, Dik Advokat, Slavoljub Muslin, Mladen Krstajić, Ljubiša Tumbaković i Dragan Stojković.
- Mnogo smo selektora promenili. Kad god je neko dobio kontinuitet pravili smo neverovatne rezultate. Antić je došao kao veliko ime, jedini trener sa stažom u Realu, Barseloni i Atletiku, dobio je poverenje i ostvario sjajne rezultate. Mogli smo da budemo uspešni i sa Mihajlovićem, ali je rano otišao, imao je dobre rezone, napravili bismo bum da je ostao. Muslin je od nas napravio dobru grupu. Sa Stojkovićem smo zajedno tri godine, preveliko je ime, uradili smo neverovatne stvari, otišli na dva velika takmičenja. Ključ je dakle u poverenju selektorima. Naučio sam dobre stvari od mnogih trenera, setim se i nekih koje mi se nisu sviđale – zaključio je Dušan Tadić, po mnogo čemu jedinstvena ličnost u našem fudbalu, još malo kapiten, jednog dana možda i selektor kao što je njegov glavnokomandujući Dragan Stojković Piksi.
DUĆA I MITAR KAO MOŠA I TIRKE
Zbog ogromnih zasluga za uspehe državnog tima Dušan Tadić i Aleksandar Mitrović dobili su nadimke Moša i Tirke savremenog doba.
- Interesantno zvuči. Neverovatno je koliko je Mitar golova postigao, a ja mu namestio. Stvarno je zadovoljstvo igrati s njim. Neverovatan je momak i profesionalac, uvek željan i gladan uspeha, jedan od najboljih centarforova s kojim sam igrao. Ne vidimo se mesecima, ali uvek zna kad ću mu dati lopti i ja znam da odaberem trenutak za pas, poznajemo se u dušu.
MESI NAJVEĆI MAJSTOR
Kao najboljeg igrača protiv koga je igrao u reprezentativnoj karijeri Dušan Tadić je izdvojio Lionela Mesija.
- Sastali smo se na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Zaista je najtalentovaniji i najbolji na terenu. Bilo je još mnogo majstora. Kristijano Ronaldo je primer kako profesionalac treba da se ponaša, radom, željom, glađu za uspehom je sve postigao. Ima naravno i kvalitet. Nejmar je simulator. Sećam se jednom meča i diskusije s njim. Žalio se oko faula, nešto sam mu oštro rekao. Neverovatan je igrač, ali čim ga pipneš podigne noge i poleti, ispada da si ga ubio, ne može da te ne iznervira.
„LUSAIL” NAJLEPŠI, „DA LUŠ” NAJDRAŽI STADION
Igrao je Tadić na prelepim stadionima širom sveta, jedan je izdvojio:
- Sveži su mi još utisci iz Katara. „Lusail” u Dohi, gde smo igrali protiv Brazila. Stvarno je lep, ima 80.000, na njemu je bilo i finale. Savremen je, podseća malo na „Santjago Bernabeu”. Najdraži mi je Da luš, dosta smo dobro prolazili protiv Portugalije.
PONOVIO BIH OBA MEČA SA ŠVAJCARSKOM
Nije imao dilemu kapiten Orlova koju mi utakmici ponovio sa Srbijom da može:
- Obe protiv Švajcarske na svetskim prvenstvima. Možda više u Rusiji, zato što smo baš naivno izgubili. Mogli smo mnogo više, poklanjali smo im golove. U prvoj smo vodili 1:0, bezveze primili dva gola, bilo je i 2:1 u Kataru, primali smo golove ni iz čega.
Aleksandar Kolarov je rekao da vam Švajcarci ne leže i da biste izgubili devet od deset utakmica:
- Ne slažem se. Mogli smo i morali da ih dobijemo. U Rusiji smo bili bolji prvo poluvreme, u nastavku se dogovorili da im ne ostavljamo prostor, a onda Zomer je degažmanom na veznog izbacio nas četvoricu, petoricu, odbila se do Džake i on je izjednačio. Išli smo na sve ili ništa i u poslednjem minutu Šaćiri je pogodio za 2:1. Švajcarci su i sad dobri kao kolektiv, ali krivo mi je što su nas dvaput savladali.
UVEK INCIDENTI PROTIV TRABZONA
Incident posle pobede Fenerbahčea u Trabzonu, kad su navijači domaćina po završetku utakmice i ušli na teren i jurili da udare igrače Tadićevog tima nikog nije ostavio ravnodušnim.
- Bilo je malo nezgodno, ali s jedne strane interesantno pošto se takve stvari ne viđaju u fudbalu. Opet, nije normalno da se u današnjem fudbalu dešavaju takve stvari. Turci baš preteruju sa fanatizmom. Smirivao sam strasti. Znao sam šta će da se dešava. Posle svake naše utakmice sa Trabzonom stalno je neka tenzija, vriska, tuča. Važno da smo pobedili.
ŽAO MI DžEKA I KRUNIĆA
Dušan Tadić i Srbija igraće na EP, Edin Džeko i Bosna i Hercegovine neće posle poraza od Ukrajine (1:2) u polufinalu baraža Lige nacija u Zenici.
- Nisam se čuo sa Džekom, treba mu malo vremena da razbistri glavu. Žao mi je što on i Rade Krunić nisu uspeli da se plasiraju na EURO. Gledao sam meč iz Zenice dok smo bili u Moskvi. Na telefonu sam posmatrao do 80. minuta, onda mi se prekinulo. Luka Jović mi je preneo da je 1:1, ubrzo i 1:2, mislio sam da je nemoguć preokret.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
