Rečenicu „Biti vaterpolista Partizana, pa u Beogradu su ti se svi klanjali” izgovorio je nekadašnji golman crno-belih Predrag Vraneš u filmu „Dogodio se” o Ratku Rudiću.
Moćna poruka nagoveštava kakav je prestiž predstavljalo biti deo Parnog valjku u najtrofejnijem sportu u Srba. Vraneš je kapicu tima sa Banjice nosio od 1969. do 1980. Sada, 44 godine kasnije, sedmostruki prvak Evrope je na najnižim grana u klupskoj istoriji.
Davno je već prežvakano sve šta su crno-beli pretrpeli ove sezone, od nemogućnosti igranja i treniranja na matičnom bazenu, a opet je dublja priča zašto se to dogodilo, pa sve do odlaska nekih ključnih igrača poput Dušana Trtovića i Petra Smiljevića, kao i još nekolicine vrlo bitnih vaterpolista.
Vir je nastavio da usisava Partizan i vukao ga na dno, što je verovatno poraz od splitskog Mornara, zbog kog su izabranici Miloša Korolije ispali iz elitnog ranga Regionalne lige.
Poraz od Splićana nije smeo da se dogodi, a crno-beli bili su kivni na sudije. Nezadovoljstvo je kulminiralo na nekoliko sekundi pre kraja, kad je strateg Beograđana isključen, a potom je usledilo i povlačenje ekipe iz bazena. Ruku na srce, arbitri su bili naklonjeni domaćinu, ali to objašnjava koliko je duboka kriza u Partizanu kad je Mornar, iako uz pomoć sudija, izašao kao bolji iz bitke.
Kroz bogatu istoriju, Parni valjak se i te kako borio s vetrenjačama. U toj borbi neretko su bili pobednici i ona je oličena u sedam podignutih pehara Kupa, odnosno Lige šampiona. Međutim, uvek su konstantu crno-belih pratili neki projekti koji bi bljesnuli zbog uloženog novca, a potom otišli ne u istoriju, već u prošlost.
Poslednju titulu prvaka Starog kontinenta, crno-beli su osvojili 2011. pobedivši u finalu slavni Pro Reko. U sastavu su imali igrače koje su iznedrili, a koji su deceniju i više donosili odličja ne samo Partizanu, već i ovoj zemlji.
Usledile su krizne godine, novac je ulagan u neke druge klubove koji su uzimali titule ili stizali do finala. Ipak, pamte se samo pobednici. Došlo je vreme Crvene zvezde, Radničkog i Novog Beograda, a zajedničko ovim ekipama je upravo činjenica da su u svojim redovima tokom najvećih uspeha imali ili imaju igrače ponikle na Banjici.
Zvezda je do pehara Lige šampiona 2013. stigla na krilima Duška Pjetlovića, Andrije Prlainovića, Denisa Šefika, Nikole Rađena, Marka Avramovića, a sa klupe ih je predvodio Dejan Savić. Iste godine, Kragujevčani su osvojili Evrokup, a sezonu posle igrali finale elitnog takmičenja. Oslonili su se na Vanju Udovičića, Filipa Filipovića, kasnije na Nikolu Dedovića, te Miloša Ćuka...
Prošle i preptrošle sezone, Novi Beograd je igrao finale Lige šampiona. Filipović je kapiten, Partizanovo dete Nikola Jakšić mozak tima, u sastavu su Nikola Lukić, Đorđe Vučinić, dok na klupi sedi Živko Gocić. Deo tima sa „11. aprila” bili su ranije Dušan Mandić, Vladimir Vujasinović, Igor Milanović, dok je na mestu direktora Slobodan Soro.
Naravno, nisu svi gore pomenuti ponikli na Banjici, ali ih je Partizan oblikovao, kako u igračkom, tako i u moralnom smislu i usadio im je ono što je osnovna paradigma crno-belog vaterpolo giganta, a to je da budu dobri ljudi.
Dalje u prošlost nije potrebno da se zalazi, kao ni da se nabrajaju imena poput Vlaha Orlića, Nikole Stamenića, Nenada Manojlovića, Rudića, Dejana Udovičića, Slobodana Šoštara, Mirka Sandića i ostalih. Previše je tu legendi, a premalo vremena i prostora da bi se svi pobrojali.
Ironija sudbine je takva da se tavorenje Partizana poklopilo sa krizom reprezentativnog vaterpola, a poslednja dva najveća odličja osvojena na Olimpijskim igrama u Riju i Tokiju došla su upravo kao produkt vaterpolo škole crno-belih koja je iznedrila najuspešniju zlatnu generaciju.
Svaka čast „Zemlji košarke”, kraljici sportova, individualnim gigantima koji su osvajali olimpijske medalje, ali najtrofejniji sport u Srba je vaterpolo. Partizan je njegova kičma koja se lomi, dobrim delom i zbog onih koji bi mogli da pomognu posrnulom gigantu.
Ukoliko se to ne spreči, teoretičari po raznim kafanama pričaće uoči svakog velikog takmičenja kakva smo sila nekad bili u ovom sportu.
MOGLO JE DA BUDE DRUGAČIJE
Crno-beli su dobili novu upravu 2020. na čelu sa Jovanom Lazarevićem i Nikolom Kuljačom. Ubrzo su u UO došli asovi - Filip Filipović, Stefan Mitrović i Milan Aleksić. U sezoni 2021/22. na Banjicu su se vratili Nemanja Vico i Dimitrije Rističević, Mitrović i Aleksić su bili deo igračkog kadra, a kapicu Parnog valjka zadužili su i reprezentativci SAD Aleks Boven, a kasnije i Marko Vavić. Nikako ne treba zaboraviti ni da je Lovre Miloš predstavljao udarnu iglu crno-belih.
Delovalo je da sve ide u dobrom smeru, da je Partizan ponovo konkurentan i na pragu povratka. Međutim, samo je odjednom sve stalo. Baš kao i mnogo puta, kasa je ponovo prazna, igrači su otišli i sve je ponovo došlo na mrtvu tačku.
PARTIZAN: FOKUS NA KVALITETU RADA
Partizan se kratkom objavom oglasio na zvaničnom Instagram nalogu kluba.
- Pošto su se u nekim medijima pojavile vesti o našem klubu sa skandaloznim naslovima, želimo da obavestimo javnost da VK Partizan posle utakmice Jadranske lige protiv Mornara nije, do sada, izdao nikakvo zvanično saopštenje. Svesni smo da smo u teškoj situaciji i svi u klubu smo posvećeni tome da nam u budućnosti bude bolje. U ovom trenutku nam je fokus, da po povratku na bazen na Banjici, podignemo kvalitet rada u svim kategorijama.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
