U svim sferama života, kvalitet gotovo uvek nađe način da ispliva na površinu. Takvih primera mnogo je i na zelenom pravougaoniku, a jedan od izuzetnih i dalje raste – u Padinskoj Skeli. Naime, iako u to vreme teška, Marko Ognjanović, talentovani napadač, doneo je 2020. godine odluku da iz BSK-a iz Borče pređe u redove PKB-a, tada člana Prve Beogradske lige, samo da bi zajedno sa popularnim Mlekadžijama za kratko vreme stigao do elitnog takmičenja srpske prestonice. I danas je, kao i svih godina, prvi strelac ekipe, njegov potencijal nije promakao ni Goranu Jankoviću, selektoru sa kojim je amaterska reprezentacija FS Beograda prošle godine ispisala istoriju – osvojila srebro na UEFA regionalnom kupu, najjačem takmičenju starog kontinenta za fudbalere bez profesionalnog ugovora. Uspon se nastavlja, a sve je počelo, praktično, na istom mestu.
- Ja sam iz Kovilova, naselja u neposrednoj blizini Padinske Skele, gde sam sa sedam godina načinio prve fudbalske korake. Lazar Jovičić mi je bio prvi trener i čovek od koga sam mnogo naučio o fudbalskim osnovama, sigurno je imao i najvećeg uticaja na mene u omladinskom fubalu – zavrteo je film Marko Ognjanović, kapiten PKB-a.
O kakvom se talnetu radi, govori i to što je za prvi tim debitovao sa svega 16 godina.
- Još kao kadet upisivao sam prve minute u prvom timu i mnogo su mi pomogli na tom prelasku među seniore, gde se mnogi igrači „izgube“. PKB, međutim, tada nije bio u zavidnoj finansiskoj i organizacionoj poziciji, tako da sam 2018. godine odlučio da prihvatim poziv BSK-a, koji se tada takmičio u Srpskoj ligi, sa izuzetno stabilnim statusom i ekipom sačinjenom od mnoštva odličnih prvologaških, pa i superligaških igrača sa zavidnim karijerama. Bio je to posebno značjan period za mene, video sam kako se ponašaju profesionalni igrači, njihov pristup obavezama i navike, ali i to kako jedan ozbiljan klub funkcioniše. Sjajan period sam proveo tamo.
Bio je to, nesumnjivo, pravi korak pre povratak u Padinjak.
- Iako sam imao određeni status u BSK-u, na poziv Dragutina Baraća i Stefana Stanišića vratio sam se u PKB, kada je izborio promociju u Prvu beogradsku ligu. Želeo sam da pomognem klubu koji je pomogao meni. Ekipa je mahom bila sastavljena od igrača iz omladinskog pogona BSK-a, koji nisu imali mesto u prvom timu i zajedno smo, za ove četiri godine, ispunili cilj koji je postavljen na početku saradnje.
U svakoj od dosadašsnjih sezona, bez obzira na rang, Ognjanović je bio prvi strelac i jedan od najboljih igrača „zelenih“, a u poslednje dve sezone i kapiten ekipe. Sjajan učinak, kakav teško promiče.
- Uoči prethodnih kvalifikacija za predstavnika Srbije na UEFA Regionalnom kupu, na Zlatiboru, dobio sam poziv od Gorana Jankovića, tadašnjeg selektora amaterske reprezentacije FS Beograda. Naravno, oberučke sam prihvatio. Bio je to moj početak u sjajnom timu, ali i početak njegovog najvećeg uspeha u istoriji zemlje.
Beogradski talenti bez profesionalnih ugovora su se izborili, ne samo da predstavljaju Srbiju, već i obezbedili mesto na završnom turniru, praktično, Evropskog prvenstva za amatere. Rezervisali su karte – za Španiju.
- Sam odlazak u San Xenxo, mesto na obali Atlantskog okeana, bio je veliki uspeh, međutim skup i karakter momaka je bio takav da se nije zadovoljavao turističkim obilaskom. Cilj je bila medalja. Apsolutno neverovatna konekcija i hemija u ekipi potvrdila je da na terenu nije bitan samo kvalitet igrača, već i kako se oni uklope. Uz saigrače bih pohvalio delegaciju FS Beograda, zbog sjajnog odnosa prema nama i posebno izdvojio selektora Jankovića, ceo štab. Iako su utakmice bile na daleko višem nivou i sa jačim tempom nego one na koje smo navikli, uspeli smo da napravimo uspeh koji ćemo zauvek pamtiti. Osvojili smo srebro, u finalu nas je tek zaustavio domaćin.
Ispisivanje istorije mnogima je otvorilo vrata višeg ranga, izvesno je da će i Ognjanoviću, ali pre toga – završetak aktuelne misije!
- PKB je prošao dug, trnovit put povratka u najjače takmičenje na nivou grada i sada smo svi posvećeni istom cilju, opstanku, za početak izgradnje statusa stabilnog Srpskoligaša. Što se tiče ličnih planova, želim da postignem što veći broj golova u sezoni i na leto, nadam se, napravim korak dalje – najavio je Marko Ognjanović naredni, priordan korak na svom fudbalskom putu.
BRAT POSEBAN POTENCIJAL
Da iver ne pada daleko od klade Marka Ognjanovića uverila je sudbina. Njegov mlađani brat, takođe, je krenuo da druguje sa loptom.
- I moj mlađi brat se bavi fudbalom. Nastupa za Ole i pokazuje dosta više nego što sam ja u njegovom uzrastu. Tek je pionir, ali daje ozbiljne fudbalske i, što je još važnije, ljudske naznake da može da postigne nešto sjajno.
EKONOMIJA REZERVA
Nije Ognjanović samo fudbaler, nego i pravi intelektualac. To što mu je, za mnoge najvažnija sporedna stvar na svetu u krvi, nije bio razlog da batali knjigu.
- Diplomirao sam na Ekonomskom fakultetu, koji smatram dobrom rezervom ukoliko u fudbalu ne dosegnem željeni nivo. Takođe, zajedno sa ocem učestvujem u razvijanju porodične firme, na šta mi odlazi najveći deo slobodnog vremena.
OMILjENI GOL I POBEDA
Svaki fudbaler u arhivi uspomena ima onaj jedan gol koji zauzima posebno mesto, a Marko je otkrio koji će zanavek pamtiti.
- Gol za pobedu u 90. minutu, protiv Dorćolaca, iz voleja, u sezoni koju smo završili na prvom mestu! Naravno, ne zaboravlja se ni pobeda protiv Portugalaca, za srebro na kontinentalnom šampionatu.
NAPADAČ STAROG KOVA
U prvoj sezoni po povratku u PKB, Marko Ognjanović postigao je 37 golova, u drugoj 23, u trećoj 16, a u aktuelnom, mnogo jačem, srpskoligaškom prvenstvu, trenutno je na koti osam. Praktično je mašina za golove, a kako bi sebe opisao?
- U najkraćim crtama - levonog napadač starog kova. Njuh za gol, dobar udarac, igra glavom i brzo razmišljanje smatram glavnim kvalitetima koje posedujem i koje ću, nadam se, još više razviti.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
