ZA ŽURNAL GOVORI – Nina Stojanović: Odustajanje nije opcija

Reč predaja ne postoji u njenom rečniku. Mali milion puta jedva je hodala po terenu, igrala s rupturom, ali nikad joj nije palo na pamet da u tim trenucima preda duel. Reč je o Nini Stojanović, nekada 81. na svetu, koja posle dve i po godine pauze zbog povreda pokušava da se vrati.  

Tokom mukotrpnog, intenzivnog i sporog oporavka, koji i dalje traje, shvatila je da je proces povratka težak u svakom smislu, pre svega fizički, ali i emotivno.

Za „Sportski žurnal” govori o rehabilitaciji, ciljevima u sezoni, ali i o podvizima u karijeri.

Prebrodili ste seriju povreda – rame, pa kuk. Prošli ste dug proces oporavka. Kako je to uticalo na vas?

– Još uvek prolazim kroz proces oporavka, koji traje od februara 2022. i nisam još uvek sigurna da  li sam prebrodila sve zdravstvene prepreke. Taj period mi je svakako najteži u životu, kako fizički, tako i mentalno. Dugo odsustvo s terena, oporavak, desetine i desetine  lekarskih pregleda, magnetnih rezonanci, skenera, operacija, svakako su stvari koje ne bih poželela nikome – kaže Nina Stojanović, dugogodišnja reprezentativka Srbije.

Poslednji meč ste odigrali na turniru  u Andori 2022?

– Da,  protiv Kineskinje Žang Šuai u novembru te sezone.  

Ko vam je bio najveća podrška?

– Uvek i jedino porodica.

Šta ste radili dok ste bili van terena?

– Od februara 2022. nalazim se u konstantnoj potrazi za rešavanjem zdravstvenih problema. Sve ove godine: 2022, 2023. i evo 2024.  bile su ispunjene   medicinskim ispitivanjima, brojnim fizikalnim terapijama, rehabilitacionim trenizima oporavka, stalnim pokušajima poboljšanja fizičkih kapaciteta, uz teške treninge… Sve po principu kreni-stani, što je mentalno bio najteži deo. Navedeni period sam iskoristila i da završim osnovne i master studije na fakultetu za sportski menadžment u Beogradu.

Šta je sve sadržao oporavak?

– Tokom 2022. pokušavala sam da rešim probleme koji su bili vezani za kompleksnu povredu ramena i lakta, bez operacije, budući da nismo bili sigurni da li bi predložena operacija rešila problem. Oporavak se sastojao u svakodnevnim fizioterapijskim tretmanima, uz korišćenje  brojnih metoda savremene i alternativne medicine. Sve vreme sam pokušavala da treniram. Kad sam sredinom 2022. već osećala poboljšanje, u julu sam dobila koronavirus. Usledila je  ponovo pauza od mesec  dana sa apsolutnim mirovanjem, što je dodatno bilo frustrirajuće. Tokom septembra i oktobra krenula sam ponovo s pripremama, gotovo od nule. Usledilo je planirano učešće na dva turnira,  iz ITF kategorije u Egiptu u oktobru 2022.

Posle koliko vremena ste izašli na teren i uzeli reket?

– Posle pauze od devet meseci. Na toj mini turneji osvojila sam dubl i singl titulu, što me je jako obradovalo. Poverovala sam da je to konačno moj povratak. Nažalost posle toga su počeli problemi s preponom i kukom, koji su rezultirali novnim neigranjem, višemesečnim ispitivanjima tokom 2023.  U junu te godine usledila je artroskopska intervencija kuka u Londonu.  Posle sam bila na rehabilitaciji u Nemačkoj, a zatim su usledili oporavak i trenizi u Srbiji  i Španiji, koji traju sve do danas.

Gde ste imali prvi meč?

– U Šarm el Šeiku  u oktobru 2022.

Kako je bilo ponovo se naći u reprezentaciji, nedavno u plej-ofu u Portugaliji?

– Kao i uvek, poseban je osećaj biti deo tima i igrati za svoju zemlju. Mnogo mi je prijalo da ponovo posle duge pauze osetim uzbuđenje i pozitvnu tremu, koju većina nas sportista oseća tokom takmičenja.

S kim trenirate sada?

– Imam novu ekipu u Barseloni. Spremam se da u narednih mesec dana pokušam da odigram nekoliko turnira, postepeno, da vidim kako će telo reagovati. Povratak tenisu posle skoro dve i po godine neigranja na najvišem nivou predstavlja problem i izazov, čak i da nisam bila povređena. Reakcija tela samo zbog velike pauze je nepoznanica. Još je teže ukoliko su postojale povrede.

Koji su ciljevi do kraja sezone?

– Postoji samo jedan cilj, a to je da procenim da li je moj povratak tenisu na najvišem nivou moguć ili ne. Da ne postoji tolika strast prema tenisu sigurno ne bih u protekle dve i po godine uložila toliko snage, volje i vremena da se vratim takmičenju.

Tokom 2021. imali ste problem sa povredom, ali nekako ste igrali. Često niste odustajali, a možda je trebalo. Kako gledate na to? Da li smatrate greškom? 

– Mislim da je svako odustajanje greška, čime god da se bavite i šta god da radite u životu. Mišljenja sam da čovek u svakoj situaciji treba da uradi sve što može. Odustajanje za mene nije opcija. Nikada sebi ne bih oprostila da sam odustala i da nisam pokušala sve što je u mojoj moći, da u ovoj fazi održim karijeru. Ako i ne budem uspela u tome, biću tužna, ali mirna. Znaću da sam sve pokušala, dosta sam postigla, dokazala sam se i sebi i javnosti. Ne smatram greškom što nisam odustala. Na teži način sam shvatila koliko sam jaka i da se moja snaga ne meri samo kroz rezultat. Mali broj vrhunskih tenisera ima kontinuitet igranja i prođe kroz celu karijeru bez većih povreda i pauza.

Imali ste odlične rezultate te sezone. Igrali ste u polufinalu u Melburnu, ušli ste u glavni žreb Vimbdona, učestvovali ste na Olimpijskim igrama u obe konkurencije?

– Rezultat iz Melburna definitivno će mi ostati kao jedan od najdražih u karijeri. Jedan od momenata kad sam shvatila da ništa nije nemoguće. Volim da  igram u Australiji, sviđa mi se atmosfera, jer se baš oseti da Australijanci poznaju tenis, vole da ga gledaju i zaista uživaju u tome.

Kad pomenemo turnir u Beogradu 2021. zajedno sa Aleksandrom Krunić, koje emocije i uspomene evocirate?

– Iz ovog ugla, posebno kad je u pitanju Beograd, žao mi je što više nemamo VTA turnir. Sa Aleksandrom sam odigrala dosta dobrih mečeva, pogotovo četvrtfinale Vimbldona u dublu. Uvek je lepo igrati u dublu sa koleginicom iz reprezentacije, s njom ume da bude zabavno na terenu.