Partizan igra „spuštenog garda”

Ne može napad Parnog valjka da postigne toliko golova, koliko odbrana može da primi. Crno-beli su pre mesec dana bili u trci za tron, dok danas strepe za drugo mesto koje vodi u kvalifikacije za Ligu šampiona.

Partizan tri kola pre kraja prvenstva ima dva boda više od TSC-a isključivo zbog dobrih rezultata u jesenjem delu sezone, međutim, ukoliko aduti Alberta Nađa budi igrali kao na prethodnih šest mečeva nemaju čemu da se nadaju.

Crna serija Parnog valjka počela je od starta plej-ofa, klub iz Humske je izgubio dva puta na našem najvećem stadionu od Crvene zvezde, prvo u prvenstvu (2:3) kad je borba za titulu bila rešena, a zatim je od večitog rivala eliminisan u polufinalu Kupa Srbije (0:2) i tada je bilo jasno da će Partizan petu sezonu zaredom da ostane bez trofeja.

Međutim, crno-beli nisu gubili samo od trenutno najboljeg tima u Super ligi, u plej-ofu su poraženi  od TSC-a (1:2) i Vojvodine (2:3), dok su protiv Napretka igrali nerešeno (3:3). Napad Partizana igrao je na visokom nivou tokom čitave sezone, međutim, odbrana je „Ahilova peta” crno-belih.

Parni valjak je na prethodnih šest mečeva primio čak 16 golova, što je skoro tri u proseku. Partizan je u ovom šampionatu kapitulirao 46 puta, samo šest manje od Radnika koji je odavno ispao u niži rang. Klub iz Humske je spašavao kvalitetan napad, crno-beli su na 34 prvenstvena meča postigli 74 golova i samo je Crvena zvezda efikasnija.

Međutim, sve što trenutno drugoplasirana ekipa Super lige dobro uradi u napadu, prospe u fazi odbrane. Parni valjak je u prvenstvu primio 46 golova, što je drugi najlošija rezultat u istoriji kluba iz Humske. Partizan je u sezoni 1974/75. kapitulirao 49 puta i ako na preostale tri prvenstvene utakmice Aleksandar Jovanović bude četiri puta bude izvadio loptu iz mreže, biće to  najlošija sezona crno-belih po broju primljenih golova u istoriji.

Od početka sezone bilo je jasno da je odbrana crno-belih ranjiva. Partizan je angažovao najboljeg golmana još od Vladimira Stojkovića, međutim, Jovanović bi mogao da bude upamćen kao čuvar mreže sa najviše primljenih golova u sezoni. Takođe, crno-beli su čitave sezone gurali bonusa na najosetljiviju poziciju – štopera. Mihajlo Ilić u jesenjem delu sezone, a zatim i Bojan Kovačević u prolećnom. Mladi reprezentativac Srbije koji je zimus došao iz Čukaričkog, očigledno, nije uspeo da se prilagodi i iznese teret dresa Partizana, iako je imao nekoliko dobrih izdanja početkom drugog dela sezone.

Svetozar Marković, posle golmana, bio je najsvetlija tačka odbrane crno-belih, ali daleko od toga da je igrao na visokom nivou. Aleksandar Filipović na mesto štopera više je doprineo u napadu nego u odbrani, s obzirom na to da je postigao dva gola ovog proleća, međutim, desni bek ne može da igra štopera. Slična je situacija sa bekovima Parnog valjka – Aranđelom Stojkovićem i Nikolom Antićem, jer rivali crno-belih su do mnoštva pogodaka došli preko bokova.

Takođe, defanzivni vezisti se nisu istakli na prethodnim mečevima. Leonard Ovusu nije doneo Partizanu ono što su u Humskoj zimus najavili, dok Gajas Zahid, očigledno ne može da igra „osmicu”, posebno kad se crno-beli brane.

Partizan do kraja prvenstvene trke ima još tri prepreke, aduti Alberta Nađa u narednom kolu dočekuju Mladost iz Lučana, zatim gostuju Čukaričkom na Banovom brdu i sezonu zatvaraju u Humskoj protiv Radničkog 1923 iz Kragujevca. Ako TSC pobedi sve mečeve do kraja, crno-belima su potrebne dve pobede i remi, međutim, ako ne reše promaju u odbrani, teško da će zadržati drugu poziciju.