- Kad sve saberem... tih 1:0 protiv Engleza najveća je jugoslovenska pobeda! Gordi Albion, dve godine ranije, svetski prvak, u Italiji na EP favorit. Slavili smo, iako, maltene, 80 minuta sa igračem manje. Osim se povredio, važilo je – bez prava zamene.
Čarlton i Mur – svetska klasa, velike zvezde i u današnjem fudbalu, lagano.
Naš uspeh iz 68' je, zato, veći.
Mur je, međutim, u 87. minutu bio posmatrač, na patosu. Interesantna situacija: Musemić je centrirao, nikad dotle meni, obično sam ja njemu?! Čudi me da Bobi, izvanredan u igri glavom, nije više skočio. Ja sam to učinio, primio loptu na grudi, nisam je udario glavom, imao potrebu... Dok se Mur okretao, legla mi je kako treba...
Otkud ja, levo krilo, na desnoj strani? Ne znam šta mi je bilo, vukla me je neka inercija. Ni sad ne bih mogao da vam objasnim...
Benks je bio veliki golman, međutim, nije imao šansi. Ni vremena da podigne ruku! Ne znam koliko je bilo tačno metara, malo bliže od penala. Imam pred očima sliku, ali... Sve je moralo munjevito, s obzirom na skok, činjenicu da je još neko od Engleza mogao da reaguje, ne samo Mur...
Najdraži gol, bilo je, možda, lepših, sa njim, ipak, ne može nijedan da se poredi!
Darivao mi je veliku popularnost u Jugoslaviji, postao sam poznatiji u Evropi. Velika scena se pamti: bolje da odigrate jednu takvu utakmicu, nego 100 u vašoj zemlji. To je tako...
Šteta što nismo bili prvaci Evrope, tužan sam i posle, evo, 56 godina. U Rimu, naročito u prvoj finalnoj utakmici, bili smo bolji od Italijana.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
