Malo koja reprezentacija može da se pohvali bilansom od šest svetskih i pet evropskih zlata, a ako se uzme u obzir da prvenstva u basketu 3 na 3 zvanično postoje tek nešto više od 10 godina, učinak je još impresivniji. Nacionalna selekcija Srbije svako takmičenje dočeka u odorama favorita i jedini „kiks” jesu Olimpijske igre u Tokiju, kada je osvojena bronza. Najbolji igrači sveta po pravilu dolaze iz „jedne zemlje seljaka na brdovitom Balkanu“, ali ovoga puta iz ravnijeg dela poluostrva. Vojvodina je rasadnik talenata, kojoj ne mogu da pariraju sve svetske nacije, pa ni „čuvena” Amerika. Dušan Domović Bulut, Stefan Majstorović, Stefan Stojačić, Marko Branković... Lista je predugačka, ali i ispunjena velikom dozom ponosa, sreće i nade.
Sa spiska je izostavljen hit „male košarke” Strahinja Stojačić, čovek sa zanimljivim nadimcima i trenutno broj 1 na svetskoj rang listi. Bivši igrač Mege, Radničkog iz Kragujevca i FMP-a ima ogromno iskustvo u „igri pod obručima” i istinski je lider, nadamo se olimpijske zlatne generacije.
Put u Pariz je sve bliži, ali basketaši, pre ukrcavanja u avion, moraju da završe sve klupske zadatke. Poslednji masters u Kini je i prava provera pred glavni zadatak.
- Uspevamo da uskladimo sve obaveze. Ne znam koliko su ljudi upoznati, ali klupski rezultati nam nisu najsjaniji od početka godine. Mislim da su za to „krive” Olimpijske igre jer je glavni fokus reprezentacija, a ne klub. Svi znamo da je Pariz prioritet, za to se i pripremamo, a u Čengdu ćemo ići donekle bez treninga, više se oslanjajući na dosadašnji rad i nadam se da ćemo osvojiti prvi masters – rekao je Stojačić.
Selektor Marko Ždero, posle turnira na istoku, imaće na raspolaganju sve igrače i raspored će biti malo zgusnut.
- Ne znam tačne datume početka priprema. Za Pariz putujemo 25. jula ujutru, u Novom Sadu treniramo i tamo ćemo odigrati nekoliko turnira, početkom jula. Tu smo poslednjih 15 dana do početka Igara. Uvežbavamo se što je bolje moguće, da sveži i dobro taktički uigrani dočekamo Pariz – istakao je Stojačić.
Srbija će sigurno biti jedan od favorita za osvajanje najsjajnijeg odličja, ali pre toga moraju da se preskoče prepreke u početnoj fazi takmičenja. Basket nije toliko medijski ispraćen i često gledaoci ne znaju, sa sigurnošću, format nadmetanja.
- Osam ekipa je u grupi, prve dve idu u polufinale, a preostala četiri tima bore se za završnicu takmičenja. Idemo redom, bitno je biti na prve dve pozicije da bi imali lakši put, ali naš cilj je zlatna medalja – dodao je Stojačić.
Put ka tronu neće biti nimalo lak jer su i ostale selekcije prepune talentovanih igrača. Orlovi jesu, ako se gleda statistika, u samom vrhu, ali da „brojevi” mogu nekad da prevare pokazale su prošle Igre.
- Lično vidim Letonce kao glavne konkurente. Koliko god Amerikanci bili dobri, mislim da su momci sa Baltika veoma iskusni, osvojili su prošle Olimpijske igre i sigurno će biti našpanovani da daju maksimum i odbrane zlatnu medalju – poručio je Stojačić.
Silni uspesi i veo nedodirljivosti ponekad mogu da imaju i loše strane. Izazivač je najopasniji kada se čini da je sve gotovo, ili kad u košarci „opusti ruku”.
- Protivnici nas gledaju sa određenom dozom strahopoštovanja i protiv nas igraju na način da nemaju šta da izgube. To je malo otežavajuća okolnost jer dosta timova ulazi bez pritiska, rasterećeno. Svima je cilj da nas pobede – konstantovao je Stojačić.
Upravo ta opuštenost i očekivanja gledalaca mogu da stave dodatni teret na leđa, ali „Doktor čudni” misli da problema neće biti.
- Pritisak može da bude samo dodatna motivacija. Drugi pokazuju da su oni tu samo da bi tebe pobedili. Ta presija mora da nas gura napred umesto da nas sputava – objasnio je Stojačić.
Na pitanje da li su reprezentativci umorni, jasno je odgovorio:
- Trudili smo se da ove godine igramo što manje turnira. Želeli smo da pripreme i Olimpijske igre dočekamo sveži, tako da što se tiče umora, neće ga biti sigurno – uveren je Strahinja Stojačić.
DO KRAJA KARIJERE U SRBIJI
Svedoci smo sve češće migracije igrača, pogotovo na zapadni deo planete Zemlje, gde je sve što se igra sa loptom, izuzetno profitabilno. Odlazi se trbuhom za kruhom, a to često zna da bude i kontraproduktivno, ali Stojačić jasno ističe da je u rodnoj državi najbolje:
- Nisam razmišljao o selidbi na američko tlo, više bih voleo da ostanem kod kuće, dok još imamo veliku podršku, pogotovo iz Kine. Određene kompanije nas „guraju” i ja tu ne bih ništa menjao. Želim da ostanem do kraja karijere u Srbiji.
MAJSKA NAGRADA ČAST I OBAVEZA
Sjajne igre nisu prošle nezapaženo, a priznanje je stiglo u vidu prestižne „Majske nagrade“, za najboljeg pojedinca u olimpijskim sportovima. Zahvalnica te veličine prava je kruna svakom pojedincu, ali nosi i određenu dozu odgovornosti.
- Sigurno da je nagrada najveći uspeh u sportskoj karijeri. Pogotovo ako uzmemo u obzir kakve pojedince Srbija ima. Dobiti takvo odlikovanje je neverovatna čast, ali nosi i određenu dozu „tereta”, da moram da nastavim tamo gde sam stao. Ljudi očekuju da ćeš imati kontinuitet rezultata, a na meni je da kažem da hoću i prva sledeća stanica je Pariz – jasan je Stojačić.
MOGUĆE ŽIVOTI OD BASKETA
Sport je pre svega namenjen za zabavu, socijalizaciju i osećaj ispunjenosti, ali se često zaboravlja da je to za „moderne gladijatore” osnovni izvor prihoda. Potpuni fokus na posao zahteva da ne postoji bojazan oko egzistencijalnih pitanja, a rezultati asova iz Srbije potvrđuju da je značajan pomak napravljen.
- Basket 3 na 3 je u poslednjih nekoliko godina nenormalno napredovao. Donekle smo imali sreće, pravili smo dobre rezultate i pojavili su se neki ljudi koji nas „guraju”. Mogu da kažem da je moguć život od basketa i nadam se da će to potrajati – istakao je Stojačić.
BROJKA: 7 medalja, na ukupno osam prvenstava sveta, osvojila je reprezentacija Srbije.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
