Naši selektori na velikim takmičenjima: Ivica Osim teško dostižan

Ivica Osim procentualno je najuspešniji selektor naše reprezentacije na velikim takmičenjima. Legendarni Švabo vodio je tim na Svetskom prvenstvu 1990. u Italiji i sa tri pobede, po jednim remijem i porazom Plave odveo do četvrtfinala. SFR Jugoslavija zauzela je peto mesto na tom mondijalu, polufinale je ostao nedostižno zbog lošijeg izvođenja jedanaesteraca u duelu sa Argentinom.

Osimu se nije posrećilo da vodi državni tim i na Evropskom prvenstvu 1992. u Švedskoj. Bio je to njegov drugi uspešan kvalifikacioni ciklus, međutim, početak rata u Bosni i Hercegovini uticao je da se sjajni stručnjak povuče i pre nego što je Savet bezbednosti OUN uveo sankcije našoj zemlji i Plave vratio kući.

Isti procenat uspešnosti sa Osimom imaju Boško Simonović i Milorad Arsenijević, ali su oni predvodili tim na po tri utakmice.

Simonović je bio selektor na prvom planetarnom šampionatu 1930. u Urugvaju kad je naša reprezentacija pobedama nad Brazilom (2:1) i Bolivijom (4:0) stigla do polufinala, a neprelazna prepreka bio je domaćin (1:6). Plavima je pripala treća pozicija.

Arsenijević je na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu predvodio državni tim do trijumfa nad Švajcarskom (3:0) i Meksikom (4:1), a domaćin je spustio rampu u trećem kolu (2:0). Jugoslaviji je u konačnom poretku zauzela petu poziciju.

Na tri velika takmičenja Plave je s klupe predvodila selektorska komisija, tako da se ti rezultati ne mogu pripisati pojedincu.

Najuspešnija je bila grupa stručnjaka 1962. na Mondijalu u Čileu. Na klupi su sedeli Ljubomir Lovrić, Prvoslav Mihajlović i Hugo Ruševljanin. Jugoslavija je osvojila četvrto mesto posle pobeda nad Urugvajom (3:1), Kolumbijom (5:0) i SR Nemačkom (1:0), odnosno poraza od SSSR (0:2), Čehoslovačke (1:3) i domaćina (0:1).

Najbrojniju selektorsku komisiju Jugoslavije 1954. na planetarnom šampionatu u Švajcarskoj činili su: Aleksandar Tirnanić, Leo Lemešić, Milovan Ćirić, Franjo Volfi i Branko Pešić. Plavi su zauzeli osmu poziciju posle utakmica sa Francuskom (1:0), Brazilom (1:1) i SR Nemačkom (1:2).

Tirnanić je sam vodio tim četiri godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Švedskoj. Plasman Plavih bio je isti kao na prethodnom Mondijalu. Naši su pobedili Francusku (3:2), remizirali sa Škotskom (1:1) i Paragvajem (3:3) i izgubili od SR Nemačke (0:1).

Selektorska komisija sačinjena od Aleksandra Tirnanića, Ljubomira Lovrića i Dragomira Nikolića odvela je Jugoslovene i do finala prvog Evropskog šampionata 1960. u Francuskoj. Na završnom turniru učestvovale su četiri reprezentacije, a naši najbolji fudbaleri pobedili su domaćina 5:4 i u borbi za trofej poklekli su pred SSSR – 1:2.

Rajko Mitić ostvario je pobedu, remi i poraz sa Plavima 1968. na kontinentalnom prvenstvu u Italiji. Jugoslavija je u polufinalu savladala Englesku 1:0. Finalni meč sa domaćinom završen je nerešenim rezultatom 1:1. Pravila su nalagala da se igra nova utakmica u kojoj su Azuri slavili sa 2:0.

Poslednji put selektorska komisija sedela je na klupi naše reprezentacije na velikom takmičenju 1974. na Mondijalu u SR Nemačkoj. Stručni tim činili su Miljan Miljanić, Milan Ribar, Sulejman Rebac, Tomislav Ivić i Milovan Ćirić. Jugoslavija je do sedme pozicije stigla remijima sa Brazilom (0:0) i Škotskom (1:1), pobedom nad Zairom (9:0) i porazima od SR Nemačke (0:2), Poljske (1:2) i Švedske (1:2).

Miljan Miljanić je samostalno vodio državni tim 1982. na Svetskom prvenstvu u Španiji. Jugoslavija nije opravdala očekivanja, eliminisana je u grupnoj fazi i na kraju je zauzela 16. mesto. Plavi su bili bolji samo od Hondurasa (1:0), bez pobednika su okončali meč sa Severnom Irskom (0:0), a izgubili su od domaćina (1:2).

Slobodan Santrač je sa 58,3 odsto uspešnosti na četvrtom mestu. Prvu reprezentaciju sastavljenu od igrača iz Srbije i Crne Gore Sani je doveo do osmine finala Mondijala 1998. u Francuskoj. Plavi su savladali Iran (1:0) i SAD (1:0), ispustili su prednost protiv Nemačke (2:2) i izgubili od Holandije na startu nokaut faze (1:2).

Vujadin Boškov je dve godine kasnije na EURO u Holandiji i Belgiji doveo SR Jugoslaviju do četvrtfinala. Naš državni tim je pobedio Norvešku (1:0), remizirao sa Slovenijom (3:3), izgubio od Španije (3:4) i u eliminacionoj fazi od Holanđana (1:6).

Ante Mladinić bio je selektor 1976. u završnici Kupa nacija (današnjeg EP) u našoj zemlji. Plavi su u polufinalu ispustili prednost od 2:0 protiv SR Nemačke (završeno 2:4), da bi u borbi za treće mesto izgubili od Holandije (2:3).

Radomir Antić ostaće upamćen po pobedi nad Nemačkom (1:0) na SP 2010. u Južnoj Africi, jedinom nad velikom reprezentacijom na završnim turnirima posle raspada SFRJ. Srbiju su na prvom mondijalu na „crnom” kontinentu eliminacije u grupnoj fazi koštali porazi od Gane (0:1) i Australije (1:2).

Mladen Krstajić je imao istovetan učinak 2018. u Rusiju, ali nije pobeđen Brazil (0:2) već Kostarika (1:0). Poraz od Švajcarske (1:2) uskratio nam je mogućnost plasmana u nokaut fazu.

Dragan Stojković je jedini samostalno vodio naš državni tim na dva velika takmičenja, ali na šest utakmica nema trijumf. Piksi je najbliži slavlju bio protiv Kameruna na SP u Kataru (vođstvo 3:1, na kraju 3:3). Poraz od Brazila na Mondijalu (0:2) i Engleske na EURO (0:1) su očekivani. Stojković nije pronašao lek za Švajcarsku (2:3) na planetarnoj smotri, a isto tako mogu da se tretiraju i remiji protiv Slovenije (1:1) i Danske (0:0) nedavno na kontinentalnoj smotri u Nemačkoj.

Todor Veselinović i Ilija Petković bili su najneuspešniji selektori otkad se završni turniri igraju u ovom formatu. Toza je 1984. predvodio Jugoslaviju na EP u Francuskoj u porazima od Belgije (0:2), Danske (0:5) i Francuske (2:3). Legendarni Petko je sa Srbijom i Crnom Gorom 2006. na Mondijalu u Nemačkoj neuspešno vodio tim protiv Holandije (0:1), Argentine (0:6) i Obale Slonovače (2:3).