Aleksandar Nedeljković, iako nije „klinac” biće jedan od onih kojima će Igre u Parizu biti prve u karijeri. Priča blokera reprezentacije Srbije je, kako i sam priznaje, možda i neuobičajena, zapravo putovanje od trenutka kada je 2022. godine odigrao prvu utakmicu za Srbiju, a sada je uz Marka Podraščanina postao taj standardni deo tandema blokera. Momak koji je prošao i spiskove bivših selektora Nikole Grbića, Slobodana Bobe Kovača, ali Igor Kolaković je „pronašao to nešto” i pružio puno poverenje, da igrački stasava uz već pomenutog Podraščanina, Srećka Lisinca, bori se zajedno sa Nemanjom Mašulovićem u zdravoj konkurenciji.
Ipak, za sagovornika kakav je stameni, 205 centimetara visoki Aleksandar, jedan Vranjanac, „difovac”, pitanja nisu bila potrebna, iako su pribeležena. Pravo iz Grada svetlosti, u trenucima kratkog predaha i šetnje Selom, reprezentativac „plave čete” za Sportski žurnal podelio je toliko toga, karijeru, o prvoj roli u timu, Parizu i Igrama.
- Stvarno je sve filmski. Kada uđeš u Selo i vidiš gde si došao, preko 10 hiljada sportista, svi se šetaju. Doživljaj je samo biti tu – počeo je razgovor Aleksandar Nedeljković.
Stava je istog kao i ostali igrači u taboru Orlova.
- Utisci su neverovatni za početak, s obzirom da smo i kasno stigli, ovde smo tri dana, posvećeni odmaranju, treninzima. I ne žalimo se, jer ipak ne treba da smetnemo sa uma odbojku i zašto smo ovde. Ne da se zadovoljimo time samo što smo u Parizu, već i da tražimo našu šansu, a zanemarimo te spoljne faktore, jurnjavu, slikanja.
Vaša misija u reprezentaciji, bila je biti strpljiv i čekati, i isplatilo se.
- I kada su selektori bili Nikola Grbić i Slobodan Boba Kovač ja sam bio tu, na spisku, radio, ali nikako nisam dobijao šansu, i zbog konkurencije, kvaliteta. Kada je selektor Kolaković došao, sve se poklopilo, moja forma, neverovatna želja, motiv, da se konačno pokažem i dokažem. Naravno, nikada ne bih zaboravio da spomenem i sve što se desilo sa Lisketom (op. aut Srećkom Lisincem) njegova povreda, odsustvo, a toliko sam i od njega stvarno učio.
I ta 2022. godina bila je prelomna.
- Nisam više bio ni toliko mlad. Ali kažem, dolaskom Igora Kolakovića, stvari su došle na svoje mesto. Selektor je imao ideju da te godine odigram Ligu nacija, da proba sa nama mladima. Debitovao sam u Kanadi i tu godinu završio sa tim jednim vikendom. Već u 2023, desilo se to sa Lisencem, otvorila se šansa da napravim iskorak. Jako sam zahvalan na svemu tome, mogu da kažem da sam srećan što sam imao takav put. Možda nije uobičajen, ali naučio me je strpljenju i da ako veruješ u to što radiš, doći će pre ili kasnije. To je uvek bila moja ideja, da vredno radim i čekam priliku. Ove živim dečački san. Igrao sam celo leto u prvoj postavi i našao se na spisku za Pariz. Nadam se da ću da završim ovo leto u još boljoj formi, igrama, uspehu sa momcima.
Šlagvort ste dali, „uspehu sa momcima”.
- Sa nekom medaljom, mada nisam od tih ljudi koji obećavaju unapred. Volim da kažem što se mene tiče da ću dati maksimum, da će i tim dati, pa šta nam Bog da, kako bude! U sportu nije dovoljno samo rad i disciplina nekad i više sreće. Za početak bih voleo tri utakmice što je bolje moguće da odigramo, imamo relativno dobru grupu. Sa te strane smo zadovoljni, verujem da ćemo se naći i u četvrtfinalu, a za kasnije…
Srbiju retko ko, gotovo niko od rivala, medija, odbojkaškog sveta ne svrstava u ekipe koje mogu da naprave rezultat na OI što sigurno smeta, istovremeno budi inat, jer očito da javnost, ekipe učesnice, zaboravljaju šta je Srbija bila ranije.
- Što se tiče nas, svi nas smatraju autsajderima shodno rezultatima prethodnih godina, ali i svi zaboravljaju ko je Srbija i šta sve može, a možemo mnogo baš zbog toga. Svima nam je izuzetno stalo. Još uvek pripadamo vrhu svetske odbojke!
A za kraj, setio se Aleksandar jedne ali vredne poruke, zapravo filosofije o kojoj je njemu i igračima stalno pričao prof. dr Vladimir Koprivica, koji je i deo stručnog štaba muške selekcije.
- Moramo da budemo u svemu istrajni, da pružimo maksimum na treningu, jer ko zna koliko će nam to biti potrebno, napraviti razliku, da li je to poen, dva, set, ali suština je u tome da istrajemo. I beskrajno mu hvala, te i takve rečenice uvek ostaju urezane i za život, iskustvo. Čast je bilo raditi sa njim, a verujem i voleo bih da se još srećemo – zaključio Aleksandar Nedeljković, as sa brojem 29 u reprezentaciji, iako je ova godina ipak u znaku broja 27.
Zašto, 27. oktobra na Svetu Petku rođen je Aleksandar, baš tog dana napuniće 27 godina, a simbolika dana rođena, je i moć zaštitnika, istovremeno i vođe i mogu da stoje uz Aleksandra Velikog!
MAJSTORE, OTVARAJ, 50 STEPENI JE
Kratko borave „plavi” u Parizu, ali malo im treba za šalu, da se uhvati poneki štos, anegdota.
- Stvarno je sve besprekorno organizovano, nema šta. Međutim, seli smo u autobus koji nas vozi od sela do dvorane, ima nekih sat vremena da se stigne. Sad, napolju jeste bilo prijatnih 25 stepeni, ali u autobusu pomresmo. Prozor ne postoji da se otvori, a klima ne radi, bilo je jedno 50 stepeni, svi smo poskidali majice. Bilo je samo da stignemo „Majstore, samo vozi, nigde ne staj i otvaraj da izađemo”.
DEČAČKI SAN - DA UPOZNAM ĐOKOVIĆA
Došli su odbojkaši sa jasnim ciljem, i svesni da nisu na ekskurziji što su toliko puta ponovili. Iako pojedinci imaju želju da zabeleže kroz video zapis, fotku sa nekom poznatom „facom”.
- Dečački san mi je bio da upoznam Novaka Đokovića. Ali kada sam čuo da neće biti u Selu, totalno sam se razočarao. Ali, možda budem imao vremena da pogledam neki njegov meč.
BRAĆA KARABATIĆ, STOJE PORED MENE U MENZI, DA LI JE REALNO?!
Obradovao se Aca kada je u moru sportista stajao tik uz rukometne legende i to braću Karabatić, Luku (36) i Nikolu (40). Stariji se upravo na Igrama oprašta od reprezentacije:
- Dok ne sretneš nekog, dok nisi na metar od nekog slavnog, nemaš osećaj da si u svetu vrhunskih sportista. Stojim u menzi, čekam da uzmem ručak, do mene braća Karabatić, stoje i čekaju i oni. Nestvarno.
VRANjE NA NOGAMA, POSEBNO HVALA TRENERIMA RADENKOVIĆU I NIKOLIĆU
Sve polazi iz porodice i Aleksandar je tog mišljenja, od vaspitanja životnog, sportskog etike.
- Otac Sreten, majka Suzana, mlađi brat Miloš, svi su uz mene ceo život, podrška nesebična. Posebno mesto i zaglavlje ako može za nastavnika Slađana Radenkovića, koji me je uveo u svet odbojke, od koga sam dosta toga naučio, znam da je ponosan. Potom i moj trener koji mi je najviše pomogao Marko Nikolić, fantastičan dečko, bio sam mu prvenac, a on meni mentor. U stalnom smo kontaktu, bez njega možda ne bih ovoliko ni postigao.
DEVOJKE DO ZLATA, VERUJTE I U NAS
Dve „jake” rečenice, one koje odzvanjaju, jednu je Nedeljković uputio odbojkašicama Srbije, drugu naciji.
- Devojke su nas navikle na vrhunske rezultate, želim im svu sreću i da tako nastave, da osvoje to zlato koje im nedostaje, a verujem da će uspeti u tome. Navijači, verujte u nas, još uvek nismo sve pokazali, ima još tog žara u nama, možemo i mi da vas usrećimo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
