Aleksandra Uzelac: Tek ću pokazati šta mogu

Uđe na teren, već kako nalaže priprema, prođe zagrevanje, zaveže pertle na svojim šarenim patikama svetski poznatog brenda. Stane u vrstu i čeka. Sa razglasa se čuje broj devet Aleksandra Uzelac. U prvoj postavi od početka olimpijskog turnira, istrči, „overi” pozdrav sa ostalim saigračicama. A onda vadi „dugu devetku” spremnu za rivala. Da dobro ste pročitali, tinejdžerka u dresu sa brojem devet, da li stala na servis, igrala na svojoj poziciji primača, napadala, ponekad se čini da ona to radi sa lakoćom. Bez preterivanja. Kao „matora”, a svaki poen proslavlja kao zapravo to isto „dete” od 20 leta, da li u naručju Tijane Bošković, ili sa stisnutom pesnicom okružena drugim devojkama.

I naravno sa osmehom razvučenim preko lica. Jer „Uzi” uživa dok igra ali i rešeta timove prekoputa mreže.

Obaveze i obaveze iako je odlučujuća utakmica sa Kineskinjama u nedelju, Srpkinje su u petoj brzini. Logično, a potvrdili su to i svi sportisti, silno žele to zlato. A želi je i ova mlada dama iz Zrenjanina i to koliko?!

Njena priča može da bude nesvakidašnja, od klupske preko reprezentativne scene, ali Aleksandra je pravi svakodnevnom. Jer ispred sebe stavlja tim, partije Srbije, podršku zbog koje i je takva – neustrašiva a prizemna devojka.

I kako sve to, otkriva za Sportski žurnal:

- Prva sa Francuskom bila je teška, stvarno je bila kao zagrevanje da tako kažem, očekivana pobeda od 3:0. Potom Amerika, drago mi je što smo uspele da se vratimo posle dva izgubljena seta, okrenemo sve. Čak i u petom uspele smo da stignemo sa 14:11 na 14:14. Sitnice su presudile, na stranu Amerike. Ali stvarno mislim da smo odigrale dobro, trudile smo se. Trudićemo se još jače i bolje da ispravimo i te sitne kikseve i preokrenemo u našu korist. Pobedom Brazila nad Japanom sigurno smo osigurale četvrtfinale. Ukoliko pobedimo Kinu, čak možemo da budemo i prve u grupi što nam je veliki motiv jer bismo volele da nastavimo turnir kao prve. Razmišljamo samo o Kini i želimo da pobedimo!

Nikad ne „leže” te azijske ekipe.

- Uvek je teže igrati sa azijskim timovima, igraju skroz drugačiju odbojku nego ostale selekcije. Sa Kinom smo igrale prošle godine, mislim da je sasvim dobra ekipa. Moraćemo da odigramo maksimalno ako želimo trijumf. Iz tog razloga nam je bitno da ne gubimo više utakmice. Volela bih da počnemo seriju pobeda i tako sve do zlata!

Delujete sigurno, srećno u igri, za rivale neustrašivo.

- Iskreno, baš mi nije ništa problem na terenu jer se osećam svojom i srećna sam dok igram, srećna sam da sam sa ovom ekipom. Nemam razloga za strah, ni za šta, jer imam punu podršku od svih, od trenera. Dokaz je čim me je stavio da počinjem sa njima u prvih šest. Stvarno mi to znači i želim da pokažem njima da mogu i da sam spremna za sve što je preda mnom. Drago mi je da ljudi vide koliko im je stalo i koliko želim da se trudim i pomognem timu, pogotovu Tići (op. aut Tijani Bošković) oko pravljenja tih poena. Mislim da mogu i da ću tek pokazati šta mogu!

Odgovornost, i sa time se nosite kao „matora”.

- Prija mi, mislim da me to brzo razvija kao igrača. Jeste da sam mlada, nemam skoro nikakvog iskustva, prve Igre sa 19, ovde sam napunila 20 godina. Još kada se ide na zlato, kada je taj cilj zacrtan i ništa drugo, uživam.

A sve je lakše uz tim, ali i onaj poseban- roditelje i momka Danila.

- Roditelji dolaze i bili su u Parizu, baš sa Amerikom. Trenutno su u Briselu, ali eto ih i na ovoj protiv Kine. Daj Bože i na svaku sledeću do zlata. I Danilo je jako ponosan, prati, znam da će i on uspeti da dođe ako se plasiramo u finale. To bi mi baš značilo da su svi tu i da proslavim zajedno sa njima!