Selektor Stevanović: Konačno smo postali tim

Treći put uzastopno Srbija je postala olimpijski prvak. Delfini su u velikom finalu Igara u Parizu nadigrali Hrvatsku i tako odbranili zlato koje su pre tri godine osvojili u Tokiju. Niz od tri uzastopna najviša stepenika podijuma ostvarili su još jedino Mađari i Britanci, koji su povezali čak četiri prva mesta, međutim, davno je to bilo na početku prošloga veka.

Tvorac renesansnog povratka srpskog reprezentativnog vaterpola je Uroš Stevanović. Ovaj trofejni stručnjak je trenerski zanat pekao kroz mlađe selekcije Partizana i Crvene zvezde, zatim predvodio seniore crno-belih, da bi 2013. seo na klupu kragujevačkog Radničkog kojeg je čak vodio i do titule vicešampiona Evrope.

Paralelno sa klupsko, bio je posvećen i reprezentativnoj karijeri. Kao pomoćnik šefa struke Kazahstana popeo se na krov Azije, a potom je u periodu od 2014. do 2018. obavljao istu funkciju u seniorskom timu Srbije. Stevanović od te godine preuzima juniorsku ekipu Delfina sa kojim je bio srebrni na Svetskom prvenstvu. Na mestu selektora seniorskog sastava zamenio je krajem 2022. godine Dejana Savića koji se sad može okarakterisati kao predvodnik zlatne generacije.

Prvo veliko takmičenje gde je Stevanovć imao dirigentsku palicu bio je svetski šampionat u Fukuoki 2023. na kojem je naša reprezentacija završila četvrta. Usledilo je najpre Evropsko, a potom i Svetsko prvenstvo početkom tekuće godine. Na oba takmičenja Srbiji je nedostajalo malo sportske sreće da se nađe među četiri najbolje ekipe. Međutim, četvrtfinala bila su nepremostiva prepreka na oba turnira. Javnost kao da je digla ruke pred put na Igre u Pariz, ali je tamo konačno reprezentacija „kliknula” i ostalo je sada deo sportske istorije.

Ispraćaj nije bio kakav ste očekivali?

– Najiskrenije nisam posebno obraćao pažnju, bilo je ljudi u sali, pa se nisam obazirao ko je ko. Tek od igrača na kraju Olimpijskih igara sam dobio informaciju, ali šta da se radi.

Da li vam je prijalo što ovaj put nije postojao pritisak javnosti?

– Pritisak koji sami sebi namećemo pred svako takmičenje je veći od bilo kog drugog, sa tim smo rasli i prosto smo naučili da živimo sa njim.

Prvi deo je bio težak. Počelo je minimalnom pobedom protiv Japana, a zatim poraz od Australije.

Kakav je bio sastanak posle te utakmice i koliko vam je značilo Novakovo prisustvo?

– Kao i svaki poraz u grupnoj fazi na Igrama ili nekom velikom takmičenju, mora da se zaboravi i da se okrenete sledećoj utakmici. Sigurno je naša igra bila neočekivano loša, ali to nam je pomoglo za nastavak takmičenja i izazvalo reakciju na pravi način.

Podigli ste formu i otišli u četvrtfinale. Tamo vas je čekala Grčka, ekipa sa kojom se Srbija muči od Tokija, a i sama runda bila nam je malerozna na prethodna dva velika takmičenja.

Da li ste posebno pripremali utakmicu sa Grcima i da li ste posle pobede znali da je to prekretnica?

– Radi se o izuzetno kvalitetnoj ekipi koja nam je nanela poraze na prethodna tri takmičenja. Četvrtfinale je prekretnica svakog prvenstva i naravno da je pobeda nad njima predstavljala podstrek za nastavak i sigurno je uticala na naša izdanja u polufinalu i finalu.

Srbija je rutinski dobila Ameriku, a i Hrvatsku. Obojica trenera su rekli da su znali kako će Srbija da igra, ali da nisu mogli ništa da učine. Da li je to jasan pokazatelj koliko ste bili nezadrživi u nokaut fazi?

– Ako su to rekli jako mi je drago jer to znači da imamo najbolje igrače i da smo konačno postali tim.

Da li će na narednim takmičenjima biti veći pritisak jer sad opet svi na Srbiju gledaju kao jednog od favorita?

– To sam već rekao. Najveći pritisak možemo da napravimo isključivo mi sami sebi i na to ne utiču nikakvi spoljašnji faktori.

Mnogi su sumnjali da će se Srbija vratiti na šampionski kolosek. Čekalo se tri godine na novo odličje, praktično od Igara u Tokiju do najveće smotre u Parizu bili su Delfini bez medalje. Bilo je bolnih poraza, rezultata na koje nismo navikli, a onda Stevanović napravio pobednički tim koji je vratio ime Srbije tamo gde joj je i mesto i podgrejao strasti da već razmišljamo o Los Anđelesu i četvrtom uzastopnom olimpijskom zlatu.