Angelinin odskok u budućnost

Prvenstvo sveta za juniore, 20 po redu, održano je od 27. do 31. avgusta (kod nas je zahvatio i 1. septembar) u Limi. Naših 17 predstavnika vraća se iz glavnog grada Perua s dva odličja, četiri rekorda države (od mlađe juniorskih do seniorskih) i niz ličnih  najboljih rezultata u karijeri.

– Nikad nismo imali kao sad više od 20 normi za najveće juniorsko takmičenje i ovoliko učesnika – zadovoljan je selektor Edin Zuković. – Došao sam na mesto selektora za mlađe kategorije 2013. godine. Imali smo te sezone u Moskvi dve seniorske svetske medalje prvi put u istoriji srpske atletike, bronzane Ivane Španović u skoku udalj i Emira Bekrića na 400 metara preko prepona, ali smo odlučili da ne gubimo iz vida ni mlađe kategorije. Nije bilo lako. Na Šampionatu globusa 2015. samo smo jednog predstavnika imali. Sistemskim radom došlo se do 17. Kad sam 2018. postao seniorski selektor ove mlađe generacije nismo smeli da gubimo iz vida i sve govori da nismo, odnosno da uspešno pravimo smenu generacija. Ne govorim samo o juniorima nego i mlađim juniorima.

Imali su mlađi juniori Prvenstvo Evrope u Banskoj Bistrici?

– U Slovačku je otišlo njih 24. Realizovali su kolekciju medalja: zlatnu, srebrnu i bronzanu i pet pet nacionalnih rekorda za taj uzrast. Finalisti će listom sledeće godine biti učesnici Prvenstva Evrope za juniore u finskom Tampereu.

Vratimo se na događanja u Peruu?

– Na veliku scenu izašla je brojna i kvalitetna generacija srpske kraljice sportova. Imponuje podatak o 17 učesnika, ali je bitno i kako su se takmičili, bezmalo svi na nivou svojih najboljih rezultata, čak osam finala...

I dve medalje?

– Drago mi je što se Angelina oporavila od povrede. Srpski atletski savez  uradio je sve da joj pomogne oko oporavka, a lekarski tim – doktor Jovan Đurović i fizioterapeut Slobodan Marković uradili su posao besprekorno. Naravno, stručni deo bio je na treneru Dragutinu Topiću, vrhunskom treneru. Sa svojim učenicima napravio je izvanredan uspeh. Angelina je uprkos problemima sa mesec dana ranije slomljenom fibulom osvojila zlatnu medalju u skoku uvis nadmašivši 1,91 metar. Luka Bošković je vicešampion planete u skoku udalj sa 7,93, na nivou svog najboljeg rezultata, koji iznosi 7,94 metra, kad je najvažnije, na najvećem takmičenju u karijeri, a ima 18 godina. Biće junior i 2025. 

Da radi odličan posao sa svojim učenicima Dragutin je pokazao i s troskokašicom Teodorom Boberić, devetom u troskoku s 13,02 metra?

– U isto vreme bio je skok uvis pa je Dragutinu bilo teško da se nađe na oba borilišta, na dva različita dela stadiona, ali su mu učenici bili najuspešniji od naših predstavnika.

U trkačkim disciplinama dokazali su se sa svojim učenicima Rifat Ziljkić i Mirjana Stojanović?

– Aldin Ćatović je došao kao poslednji na 1.500 metara po rezultatu. Ovaj mlađi junior je vicešampion Evrope za svoj uzrast na toj distanci i prvak na 3.000 metara. Vratio se u Srbiju s dva nacionalna rekorda. Najpre je u kvalifikacijama zaustavio štopericu na 3:45,66, pa u finalu na 3:44,85. Deveti je junior sveta sa 16 godina. Velika je budućnost pred njim. Čak dva lična rekorda postigla je Saima Murić na 3.000 metara, 10 na globusu. Teško je dva puta biti najbrži u karijeri onda kad je najbitnije. Mejra Mehmedović je na 3.000 stipl prošla iz kvalifikacija u borbu za medalje najboljim rezultatom. Nabrojao sam učenike Rifata Ziljkića, jer sam pošao od njegovog učenika Aldina Ćatovića, ali bezmalo isto važi za dve devojke koje trenira Mirjana Stojanović – Taru Vučković, mlađu juniorku, polufinalistkinju na 800 metara i Nataliju Grujić finalistkinju na 1.500. Znaju oboje spomenutih trenera da svoje pulene ubace u najbolju formu kad je važno, što je suština njihovog posla, a atletičari to svojim sjajnim mentalitetom realizuju. Predrag Krstović od učenice Mine Stanković pravi hodačicu za velika dela. Jedina je oborila i seniorski rekord, a premijerno je startovala na 10.000 metara na stazi.

Sve vreme provejava kod vas priča o celoj mlađoj generaciji mada je tema pre svega Lima?

– Tako je. Atletska dvorana je načinila strateški preokret u našoj atletici u sprinterskim i skakačim disciplinama pre svega. Do njene izgradnje imali smo 24 medalje s najvećih seniorskih takmičenja, a posle nje više od 30. Izgradili smo veliki broj stadiona po unutrašnjosti, gde se razvijaju trčanja na srednjim i dugim distancama. Međutim, u glavnom gradu nedostaje nam centralni nacionalni stadion na kome ćemo moći da održavamo najvažnija takmičenja u državi, već i šampionate Evrope i sveta. Generacija koju predvode Angelina Topić i Adriana Vilagoš to zaslužuju, baš kao što zaslužuje ceo srpski sport i naša država.