U Beogradu sam bio u stanu, bez prijatelja, porodice, sam sa sobom

Frenk Kaminski, momak i srpske krvi, lepo je dočekan prošlog leta u Beogradu kada je stigao u Partizan.

Znao je da bljesne, ali i da podbaci. Suma sumarum, ovog leta je napustio Humsku.

Izostali su zapaženiji rezultati i trofeji sa crno-belima, rastanak je bio neminovan.

Sada je Frenk kod kuće i Finiksu, bori se za ugovor sa Sansima, gde je proveo već tri sezone.

Setio se ovih dana kako mu je bilo u Beogradu, Srbiji, Evropi...

- Drugačije! Jednog vikenda se venčavaš, drugog razgovaraš o tome kako ćete se preseliti u Srbiju sa željom da nastaviš da igraš košarku i imaš garantovano mesto u rosteru. Ne znam da li sam baš shvatio da li je iskustvo bilo dobro ili loše, šta sam naučio i šta ću nositi dalje u karijeri sa sobom. Ima ponešto što sam pokupio u evropskoj košarci, a mogu da iskoristim ovde.

Kratak uzdah, pa...

- Život mi je tamo bio težak. Volim da živim u Americi, kući u Finiksu. U Beogradu sam bio u stanu, bez prijatelja, porodice, sam sa sobom. Bilo je teško prilagoditi se, posebno na početku. Kako je sezona odmicala, pronašao sam rutinu, adaptirao se, počeo bolje da igram. Videli ste i na Olimpijskim igrama, košarka tamo je značajno drugačija. Morate da naučite nijanse, a u tome sam zaista bio loš u početku. Kada sam to naučio, imao sam drugu polovinu Evrolige bolju.

Šta se to naučilo u Evropi?

- Tamo sviraju korake u svakom napadu. Rad nogu je uvek bio moj kvalitet. Ali, sa čime možeš da se provučeš ovde, ne možeš tamo. Mučio sam se, jer sam previše razmišljao o svemu što sam radio. Ali, onda se prilagodiš, shvatiš, počneš da igraš u sistemu. Tamo se košarka definitivno manje koncentriše na fizikalije i lepe poteze, a više na egzekuciju, na kretanje lopte i igrača. To mogu da prenesem ovde.

Setio se i atmosfere.

- U Srbiji svaku utakmicu igraš pred 20, 25 hiljada ljudi. Oni su ludi, obožavaju košarku koja se tamo nikada ne gasi. To je i dobro i loše. Bilo je zabavno, imao sam sjajne navijače, lepa iskustva, putovao u neke super gradove... Ipak, srećan sam što sam se vratio ovde.