Novakove jezičke glavobolje (FOTO)

Otkad je došao u Kinu Novak pokušava da priča sa domaćinima na njihovom maternjem jeziku.

Priznao je da mu ne ide baš najbolje, ali trudi se da bude bolji iz dana u dan.

- Teško je. Nije lak jezik za savladavanje, a nisam mnogo vežbao u poslednjih pet godina, moram da priznam. Ostaje mi da radim na tome. Nadam se da će moja igra i kineski jezik biti sve bolji kako turnir bude odmicao.

Miljenik domaće publike, Novak Đoković, završio je posao i plasirao se u treće kolo turnira u Šangaju, ali danas neće igrati za plasman u četvrtu rundu kineskog mastersa.

Kiša već nekoliko dana pravi probleme organizatorima koji su morali da odlože veći deo programa.

Sten Vavrinka i Flavio Koboli trebalo je da se sastanu juče, ali igralo se samo na centralnom terenu, koji je jedini pokriven. Njihov okršaj je danas po rasporedu.

Tako osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu nije dobio protivnika u trećoj rundi.

Uoči duela drugog kola, Novakovog prvog u Šangaju, najavljen je kao – najveći teniser svih vremena.

- Doživljaj je sjajan. Osećam mnogo ljubavi i podrške otkad sam ovde, pogotovo na terenu. Najava je bila odlična – baš to je razlog što sam došao. Pet godina nisam igrao na turniru, mnogo su mi nedostajali Šangaj i Kina. Centralni teren bio je ispunjen do poslednjeg mesta od početka prvog duela, nadam se da je publika uživala – istakao je Đoković u razgovoru s novinarima posle  pobede nad Aleksom Mikelsenom 7:6 (7:3), 7:6 (11:9).

Amerikanac je prvi put izašao na megdan najboljem u igri s lopticom i reketom. Ima 20 godina, 17 leta je mlađi od Đokovića i najmlađi je igrač među prvih 50.

- Što sam stariji, sve više mlađih igrača imaću za rivale – našalio se Srbin. – To je normalno, sastavni deo evolucije sporta. Gledao sam Mikelsena u poslednje dve godine, ali nikada nisam igrao s njim, zato mi je bilo teže na početku da pronađem ritam. Ima  odličan servis i agresivnu igru. Podloga mu je odgovarala, bilo je izazovno.

Nole ima priliku da osvoji jubilarnu 100. titulu u karijeri. Ukoliko dobije poslednji meč u Šangaju ove godine osvojiće i prvi trofej ove godine, posle zlatne medalje iz Francuske.

- Očekivanja su uvek prisutna. Gde god da igram, na bilo kom turniru, bilo koji meč, ljudi uvek očekuju da pobedim. Navikao sam se na to dosad. Imam i visoka očekivanja od sebe, želim da pobedim protiv svakoga – to je mentalitet koji negujem cele karijere, ništa nije drugačije ni u Kini posle pet godina. To što nisam igrao nekoliko sezona na mastersu daje mi dodatnu motivaciju, pogotovo zbog ljubavi i podrške koju osećam. Zahvalan sam svima koji su čekali i čekaju ispred hotela ili pored terena na vreme treninga da se fotografišemo. Nikada nisam osetio ovakav intenzitet podrške, to je privilegija i čast. Blagoslovljen sam time što sam u poziciji da uživam ogromnu podršku širom sveta.

Na pitanje da li je pogledao reprizu olimpijskog finala s Karlosom Alkarasom, Đoković je odgovorio:

- Nisam gledao kompletan meč. Nekoliko puta sam vratio najbolje momente. Gledao sam proslavu s porodicom, kao i onu dan posle, događaj na Trokaderu gde su napravili put svih šampiona, tamo gde su prolazili olimpijski šampioni. Nekoliko dana kasnije imali smo poseban događaj u Beogradu. Bili smo izvanredno dočekani, svi mi olimpijski pobednici iz Srbije. To je bilo nešto jedinstveno, neverovatno, nezaboravno, to ću nositi u srcu i uspomenama do kraja života. Imao sam sreće da su pored mene bili žena i deca, videli su najintenzivnije emocije u karijeri i životu.

Kad je stigao u Kinu, Đoković je prvo boravio u Pekingu, zatim je stigao u Šangaj. Imao je seriju obaveza. Prvo je igrao tenis na Kineskom zidu, taj događaj je bio u organizaciji njegovog sponzora. Imao je nekoliko foto sesija ulicama Pekinga, kao i Šangaja. Uz sve to morao je i da obavlja svakodnevne obaveze na terenu. Koristio je svaki dan za trening. Prvo sa Holgerom Runeom, zatim sa Grigorom Dimitrovim, kao i sa Aleksandrom Zverevim. Imao je i zvanične konferencije za novinare.

- Svi imamo različite obaveze i rutine, drugačiji stil života. Teško je uporediti, jer ono što odgovara jednom možda ne odgovara drugom. Pokušavam da napravim balans zato možda ponekad izgleda kao da živim savršeno, ali verujte mi, nije tako. Sve je veoma izazovno, trudim se da uživam koliko mogu i da učim, da budem najbolji otac, suprug, sin, brat i teniser. Nedostaje mi porodica kad sam na putu, a istovremeno volim tenis, zaista ga volim. Imam podršku najbližih da nastavim da se takmičim. 

Beli sport mu je toliko toga omogućio i doneo u životu zbog toga dalje ima motivaciju da putuje širom sveta i da se nadmeće na najvećim turnirima.

- Svestan sam koliko je sve to izazovno. Prihvatam sadašnjost i nastavljam dalje da evoluiram i učim iz iskustava. Srećan sam i zadovoljan za sva dostignuća u karijeri i životu. Ponekad se prisetim šta sam sve prošao da bih bio tu gde sam sad. Imao sam mnogo teških dana, ali sam uspeo sve da prebrodim, jer sam imao prave ljude oko sebe i ogromnu podršku. Uvek se trudim da iz dana u dan budem bolji u svakom pogledu. Ne postoji jedinstvena formula uspeha – zaključio je Đoković.