Novak bi reket menjao saksofonom

Van terena, bez teniskog reketa, Novak Đoković je otac, suprug, brat i sin, pre svega čovek koji želi da napreduje u svakom pogledu – da upoznaje različite kulture, tradicije i narode. Iako mu je beli sport postao način života, ne krije da i dalje pokušava da proširi vidike van sporta.

Za najboljeg tenisera svih vremena najbitnija uloga je to što je roditelj i zajedno sa suprugom Jelenom ima, kako on kaže, dva anđela – sina Stefana i kćerku Taru. Otkad oni mogu da putuju s njim po turnirima njegova agenda je drugačija, jer uvek mora da ima vremena za igru s naslednicima. Najviše obožava kad su oni na terenu, baš kako je bilo na Vimbldonu ove godine kad su njegovi mališani trenirali s njim.

-  Najzabavnije je to što su oni samo deca, uvek žele da se igraju i zaista su veoma kreativni. Sve vreme su pravi izazov, pomeraju granice, proveravaju dokle mogu da idu da bi dobili ono što žele. Tolerancija i strpljenje, to je nešto što sam morao da treniram otkad imamo decu. I da učim od njih, prisutni su u svakom momentu, puni saosećanja i praštanja. Dok je život odrasle osobe previše ozbiljan. Volim da provodim vreme sa decom baš zbog toga. Uživam u toj dečjoj, čistoj energiji. U roditeljstvu je najvažnije shvatiti da nisi važan ti već oni. Ako želiš da budeš najbolji roditelj moraš da budeš tolerantan, strpljiv, odlučan i nekad strog.

Novakova lista je prilično duga kad treba da navede šta bi voleo da radi na ličnom planu.

- Ima mnogo stvari. Zainteresovan sam za mnogo toga. Želim da naučim da sviram saksofon. Pre nekoliko godina sam svirao pristojno jedno vreme, ali sam onda postao loš u tome, jer nisam dovoljno i redovno vežbao. Možda naučim da sviram i još neki instrument. Voleo bih da naučim da pevam, obožavam i glumu u pozorištu. Volim komediju i pokušavam da pokupim neke trikove od prijatelja koji su glumci. Privlači me i crtanje i izrada stvari.

Igrajući tenis mnogo toga je naučio o telu.

- Veoma sam svestran kad je reč o zdravlju, oporavku, sportskoj nauci, biotehnologiji. To je veliki spisak stvari koje me zanimaju, neke od mojih investicija se odnose na ta polja i pokušavam da različitim saradnjama razvijam brendove. Voleo bih svoj brend da proširim van tenisa, van filantropije, u svet biznisa, velnesa i više od toga.

U bilo kom intervjuu, jedna od glavnih tema je i rivalitet između njega, Rafaela Nadala i Rodžera Federera. Na pitanje da li će penzionisanja kralja šljake promeniti nešto u tom pogledu, Nole je odgovorio:  

- Ne vidim to tako crno ili belo. Pripadam toj staroj gardi koja možda više ne može da se nosi sa mladima. Definitivno dolazi do promena, to je prirodan proces i već nekoliko godina se priča o tome. Mladi momci su tu, ali i generacija između, koju predvode Zverev, Medvedev, Cicipas. Sve su to igrači koji su bili u najboljih deset na planeti, Medvedev je bio i broj jedan. Oni će biti tu još neko vreme sa mlađima. Pretpostavljam da svi misle na Sinera i Alkarasa. U poslednjih 12 meseci njih dvojica su razvili neverovatno rivalstvo i to zaista privlači pažnju publike. Ljudi vrlo često ne prate tenis, ali svako prati velika rivalstva.

Pre nego što je probio barijeru i stigao do Federera i Nadala, Nole je jačao u okršajima protiv Endija Marija.

- Prvih nekoliko godina, dok sam pokušavao da se probijem, glavno rivalstvo je bilo između Federera i Nadala. Mislio sam i osećao kao da nema mesta za trećeg. Imao sam rivalitet sa Marijem. Moje je godište, odrasli smo zajedno. Uz naše rezultate i dostignuća, tokom godina se veliko rivalstvo razvilo u veliku četvorku. Ostavilo je sve to pečat na tenis. Dobro je da imamo svežu krv, autentično i jedinstveno da privlači ljude – zaključio je Đoković koji poraza od Sinera u Šangaju, ove nedelje treba da igra egzibiciju u Rijadu.