REČ NEKADAŠNjEG ASA - Jovičić: Nek' se ponovi 1996.

Crvenu zvezdu sutra u četvrtom kolu Lige šampiona očekuje najteži ispit do sada. Na Marakanu stiže velika Barselona, lider španskog prvenstva i sudeći po igrama na početku sezone kandidat i za titulu prvaka Evrope.

Pre 28 godina, crveno-beli su tada predvođeni Vladimirom Petrovićem Pižonom bili više nego dostojan rival Kataloncima koji su u svojim redovima imali  Ronalda, Đovanija, Luisa Enrikea, Gvardiole i mnogih drugih asova. Ipak, Zvezda je vodila u oba susreta drugog gola Kupa pobednika kupova. Na „Kamp nou” je gol postigao Bratislav Živković (1:3), dok je u revanšu na Marakani precizan bio Zoran Jovičić (1:1).

Upravo se nekadašnji napadač srpskog šampiona, u razgovoru za naš list prisetio neverovatnog dvomeča sa Blaugranom i velike šanse da Zvezda posle Barija napravi još jedan ogroman uspeh.

Da li ste verovali u pozitivan rezultat u Španiji, kako je bilo igrati pred punim „Nou kampom”?

- Prelepo iskustvo. Odigrati dve utakmice protiv jedne od najboljih ekipa u istoriji Barselone je stvarno fenomenalno. Za meč u Španiji bilo je prodato 105.000 ulaznica, o terenu i atmosferi je suvišno pričati. Izašli smo na teren sa željom da se nadigravamo, poveli golom Bratislava Živkovića. Međutim, Đovani nam je došao glave, kako u Kataloniji, tako i u Beogradu. Dao nam je dva gola i odlučio prvi duel. Izgubili smo 3:1, ali nismo otišli pognute glave, što je bilo najvažnije za izazove u Evropi. Verovali smo da kod kuće možemo da iznenadimo i prođemo dalje – priseća se Jovičić.

Kao su izgledali dani pred revanš u Beogradu?

- Vladala je neobična atmosfera, činilo se da su navijači više nego ikad bili spremni za spektakl i da su verovali zajedno sa nama. Bili su na treninzima, podržavali nas dok smo bili u hotelu, karantinu... Pretpostavljam da je presudila ponovna želja za fudbalom posle sankcija i vremena koje bi svi da zaboravimo.

Malo je nedostajalo da Barselona padne na Marakani?

- Ne znam da li su nas Katalonci potcenili ili nisu mogli da nam odgovore, i dalje mi nije poznato. Čuo sam razna razmišljanja povodom revanša na Marakani, mnogi tvrde da je to bilo jedno od najboljih poluvremena Zvezde od Barija pa sve do sad. Poveli smo mojim golom, ali svemu je prethodila sjajna timska akcija. Na kraju je Njeguš centrirao, pogodio sam udarcem glavom i u tom trenutku zavladala je neverovatna euforija. Ostaje žal što nismo uspeli na vreme da konsolidujemo redove. Pala nam je  koncentracija i Đovani je samo minut posle mog gola

bio koban po nas.

Šta bi bilo da ste duže od 60 sekundi zadržali prednost?

- Ne moram da se libim da kažem da smo bili bolji. Imali smo više kornera, veći posed lopte i ogroman broj prilika da ugrozimo gol Barselone. Odgledao sam skoro utakmicu i stvarno sam se iznenadio kako smo pritisli tako veliki tim. Retkost je videti da neka, takoreći slabija ekipa, u potpunosti dominira protiv sastava koji je među najboljima u Evropi.

Da li možete da povučete paralelu između euforije 1996. i 2024? Niste tad imali zavidne rezultate u prvenstvu, ali su navijači bili uz vas na svakoj utakmici.

- Drugo je tada vreme bilo. Čini mi se da se za fudbal mnogo više živelo. Puna Marakana će biti i u sredu, to računajte sigurno. Ne volim da pravim paralele između generacija, ali ima raznih uticaja. Sva sreća, Zvezda svake godine igra Evropu, pa su se možda ljudi zasitili. Da ima nekih povoljnijih rezultata, da možemo da pariramo tim velikim ekipama, možda bi bilo više publike i na domaćim utakmicama. Pravi zvezdaši uvek dolaze na stadione i bodre svoj voljeni tim protiv bilo koga da igra. Naravno, nije lako boriti se u elitnom takmičenju, ogroman broj timova nije uspeo da se kvalifikuje. Zvezda sa ovakvim budžetom, jednim od najmanjih u Ligi šampiona, uspeva da se plasira i bude konkurentna.

Da li crveno-beli imaju pojedinca koji može da se istakne protiv Barselone ili će najvažniji biti timski duh?

- Tokom karijere, ali i posle nje, uvek sam zasluge davao celoj ekipi. Pričao sam tako i posle mog gola Barseloni. Da nije bilo saigrača koji su me praktično spojili sa golom, teško da bih mogao da zatresem mrežu. Fudbal je timska igra, više igram na kartu da će ceo tim biti kao jedan, te da će sloga doneti pozitivan rezultat.

Jeste li gledali sadašnji tim Katalonaca?

- Pratio sam s pažnjom duele Barselone sa Realom i Bajernom, sjajan je tim. Igrači poput Jamala, Levandovskog, Rafinje, kao i ostali su sam krem evropskog i svetskog fudbala. U pojedinim momentima Katalonci deluju kao kaznena ekspedicija. Izlaze visoko, kad iskoriste grešku rivala furiozno se stvaraju kod protivničkog gola, imaju sjajnu tranziciju. Nije sramota izgubiti, ali kad odigrate pošteno i date sve na terenu, ispoštujete reč trenera, nema šta da vam se prigovori.

Kako komentarišete prethodna tri meča Zvezde u Ligi šampiona?

- Ostaje žal za greškama protiv Intera. Parirali smo italijanskom prvaku sat vremena. Da li je do iskustva ili manjka fizičke spreme, teško je pričati. Ako date sve od sebe, publika će poštovati vaš trud i nagradiće vas aplauzom. Kad bih morao da prognoziram, neka bude makar kao što je bilo 1996. godine – 1:1.

Kakva su vaša očekivanja pred utakmice u kojima se  Zvezdi daju veće šanse da osvoji bodove?

- Pričao sam sa dosta prijatelja, naslušao se svega i svačega. Protiv Benfike da trijumfujemo, sa Monakom možemo do boda i tako dalje... Oni nisu svesni koliko je teško kad igrate Ligu šampiona i nadmećete se sa najvećim evropskim timovima. Ono što mene više raduje, da će za te ključne duele trener Vladan Milojević imati više vremena da provede sa ekipom. Kad su igrači duže na okupu iz dana u dan je sve lakše. Mnogo je kockica mora da se sklopi za pozitivan rezultat – istakao je Jovičić.