Kostić: Klinci, sanjajte velike snove…

Bio je 1. novembar 1992... Hladan dan u Kragujevcu, za mnoge tipičan, jesenji… Niko tada, ni u najluđim prognozama, nije mogao da nasluti da je zvezda rođena. Da je svetlost dana ugledao dečak koji će biti jedan od sinonima za Kragujevac, borac koji će težiti tome da pravda bude u ravni s lepotom fudbala, sporta koji, kako sam veli, sklanja decu sa ulice…

A, oduvek je dobro znao da je ona čuvena linija preko koje treba da prebaci loptu Pandorina kutija, začkoljica u triku koji ga može vinuti u nebesa ili zašrafiti za dno ambisa, granica između snova i realnosti, ali i toga da li ćeš biti kralj kojem kliču i dive se ili luzer... Granica je tanka, baš kao i linija koja se proteže od stative do stative... Da, izmislili su milion načina da vreme proleti u trenu, ali niti jedan jedini da se ono zaustavi... Da jesu, Filip Kostić bi verovatno tipovao na period pre leta 2010, bezbrižnih dana u rodnom gradu, jer sve ono što se posle dešavalo bilo je poput scenarija za dugometražnu storiju, ali a pritiskom da se nešto mora. U Kragujevcu, gradu u kojem je načinio prve korake, što životne, što fudbalske, sve je bilo nekako jednostavnije. A u jednostavnosti je lepota, znaju to dobro iskusni, među njih spada i Filip, Kragujevčanin po rođenju, levokrilni napadač po opredeljenju.

Put kojim danas gazi bio je popločan trnjem, sve je krenulo kako inače i kreću priče koje će se prepričavati, u nedogled…

- Pohađao sam Osnovnu školu „Natalija Nana Nedeljković”, učiteljica mi je bila Snežana Janković koju ovom prilikom pozdravljam. Kad je o predmetima reč najviše sam voleo, jasno je, fizičko zato što sam od malih nogu bio privržen sportu, fudbalu naročito.

Svedočenje o prošlosti, razume se, ne može da prođe bez imena osobe koja je prva primetila da poseduje predispoziciju da s loptom bude na „ti”.

- Prve fudbalske korake napravio sam upravo u školi, s profesorom fizičkog Mikicom Cmiljanićem. Prvi je primetio da je fudbal sport za mene i bio mi je prvi trener.

I tad su, kao i sad, vrebale opasnosti sa ulice. Kad je o toj sferi reč svako vreme nosi isto breme.

- Fudbal je sport koji mnogo volim, za mene najlepši i najkorisniji. Idealan je da se kroz njega deca, u današnje vreme kad je nasilje uzelo maha, usmere na prave vrednosti. Kolektivan je sport kroz koji se mnogo toga može naučiti i o toleranciji, jednakosti…

Da bi se napravila karijera kakvu ima Filip Kostić mora se, narodski, proći kroz sito i rešeto. Zato je dugogodišnji reprezentativac idealan primer nekim novim klincima.

- Svako bira svoj put, a ja tvrdim da je sport pravi. Bilo koji sport je prilika da se deca socijalizuju, odvoje od ulice i da postanu vredni i pošteni ljudi što je, kad se podvuče crta, najvažnije.

Do uspeha vode znoj, suze, krv... Rekao bi neko čist mazohizam, ali ne i momak koji beše jedna od najčvršćih karika Orlova na dva Svetska (Rusija 2018, Katar 2022) i jednom Evropskom prvenstvu (Nemačka 2024).

- Sve ima svoje i mora da se istrpi. Nekim novim klincima poručio bih da na apsolutno svakom treningu daju maksimum, poslednji atom snage. Da rade na sebi, ispravljaju greške i nedostatke, idu korak po korak. Ne može ništa preko noći, da sanjaju velike snove, nikada ne odustaju. Uspeh će doći, do njega vode rad i upornost.

Životni moto o osobi govori mnogo, Filipov je kratak, ali jasan:

- Radi jako, nikada ne odustaj, budi pozitivan!

Za kraj, neizostavno je bilo pitanje koju ligu bi preporučio nekim novim klincima o kojima će se, možda, pričati i pisati?

- Bundes ligu, definitivno. Obeležila je moju karijeru i smatram da je bez konkurencije. Brz fudbal, dinamičan, igra se muški. Klubovi su jaki, stabilni, stadioni puni. Nemci žive za fudbal - poentirao je Filip Kostić.

NEMA DANA DA NE POMISLIM NA KRAGUJEVAC

Ne, Filip nije jedan od onih koje su „zavela svetla velikih gradova”. I pored svih čijim ulicama je hodao, rodni Kragujevac je bez konkurencije.

- Za mene je Kragujevac poseban, tu sam se rodio, proveo detinjstvo, završio školu, počeo da treniram, debitovao za prvi tim Radničkog sa 16 godina. Nema dana da ne pomislim na rodni grad, kad neko pomene Kragujevac odmah me ponesu emocije, zbog porodice i prijatelja koji su tamo – poručuje Kostić s Bosfora i granice Evrope i Azije.

TAČKA NA KARIJERU U SRBIJI? VIDEĆEMO!

Kostić je od odlaska iz Kragujevca (2012) blistao na nekoliko inostranih scena – holandskoj (Groningen), nemačkoj (Štutgart, Hamburger, Ajntraht), italijanskoj (Juventus). Sadašnja destinacija mu je Turska (Fenerbahče), ali neizostavno je bilo pitanje da li, kad za to dođe vreme, razmatra da karijeru završi u Srbiji?

- Razmišljam, ali otom-potom. Videćemo, niko ne zna šta nosi dan, a šta noć - na radost, zasigurno, mnogih u našoj zemlji otkrio je Filip.

MALI FILIPE, SVAKA TI ČAST!

Samo Kostić zna kroz koje je sve uspone, padove i turbulencije morao da prođe dok je gradio imidž i ime koje se danas izgovara s poštovanjem. „Ginuo” je, a da nije znao hoće li ikad ubirati plodove svake kapi prolivenog znoja.

- Bilo je teško i zato bih danas malom Filipu rekao - svaka ti čast na svemu što si morao da istrpiš i podneseš da bi bio tu gde jesi.

OBOŽAVATELjKA GA ODUŠEVILA

Filip je neko ko iza sebe ima armiju fanova u mnogim zemljama, otud i pitanje šta je najzanimljivije što mu je neki obožavalac priredio?

- Nedavno mi je jedna devojka, koja, inače, radi portrete, poslala moj uramljen dres s nekim detaljima. Toliko sam se oduševio da sam morao da joj poručim još nekoliko - otkrio je Kostić.