Kurtušić: Sve će zavisiti od nas

U godini ispadanja iz elitnog ranga, voždovački Zmajevi nisu skupili krila - prvoligaškom takmičenju pristupili su sa najvišom ambicijom, da se što pre vrate u društvo Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine...

Ipak, sveže oformljeni tim se neretko suočavao sa usponima i padovima, u pojedinim momentima sezone delovalo je i da su karte koje otvaraju vrata Super lige „odletele“ predaleko. Četiri vezana poraza, na prelazu iz septembra u oktobar, definitivno nisu mirisala na dobro, ali su donela i reakciju. Ekipu je nakon deset odigranih kola preuzeo novi šef stručnog štaba, Ivan Kurtušić, te na 13 „zatečenih“ bodova dodao još 18!

Posebno hrabri način na koji su Voždovčani priveli prvi deo takmičenja kraju – vezanim pobedama nad Slobodom (1:0), Trajalom (2:0) i Slovenom (1:0)! Sa 31 bodom na zimskom kontu drže šestu poziciju, te ponovo iz blizine „nišane“ timove iz vrha tabele, Radnik (35), OFK Vršac (36), Mačvu (38), Mladost GAT (39) i prvoplasirani Javor Matisa (40).

 - Moramo da budemo zadovoljni. Kada sam došao u klub imali smo pet poraza na šest utakmica, od čega četiri zaredom, bili deveti na tabeli, tri boda od direktnog ispadanja iz lige... U takvim trenucima, ekipa koja je predviđena i sklapana za ulazak u viši rang, psihološki je bila u katastrofalnom stanju. Cela situacija bila je alarmantna! Nije bilo jednostavno vratiti tim na pravi kolosek, ali mislim da smo uspeli u tome. Ostali smo u planu i programu koji je zacrtan na početku sezone, odnosno konkurenciji za prva dva ili četiri mesta. Stabilizovali smo se i tokom poslednjih mesec i po dana prikazivali prepoznatljivu igru, sa visokim pritiskom, ritmom i tranzicijama, dominantno, na gol više. Voždovac je pružio nešto što nije uobičajeno u ovoj ligi, tempom je lomio rivale – osvrnuo se Ivan Kurtušić.

Za delom neupisanih bodova ostaje žal.

- Tu prvenstveno mislim na utakmice na domaćem terenu. Protiv Zemuna smo pogodili prečku i stativu, nismo dali gol. Protiv Vršca, takođe, pogodili prečku. Protiv Mladosti GAT-a opet prečka i „jedan na jedan“ sa golmanom, uz još dosta šansi u drugom poluvremenu... Sve tri utakmice završene su 0:0, a morali smo da ih dobijemo. Da jesmo, polusezona bi bila idealna, sa još pet, šest bodova. To je bila moja želja, ali se nije ostvarila. A, pod kiks mogu da podvedem Inđiju (1:4), gde smo platili ceh lošem ulasku u utakmicu, smatrali smo da je dobijena pre nego što je i počela. Namestilo se i da je protivniku tog dana sve polazilo za nogom. Ne znam koliko je to dobro za ekipu ili ne, ali smo posle toga uspeli da se izdignemo i vežemo četiri utakmice bez primljenog gola!

Zapravo...

- Mi nismo primili gol na sedam utakmica od deset. Na svakoj na kojoj smo vadili loptu iz mreže smo pretrpeli poraz, ako ne računamo pobedu nad Grafičarem (2:1), u kojoj je rival metu pogodio rukom. Osim na tom meču, na Krovu nismo primili ni jedan gol. Ono što me najviše raduje je, međutim, jedinstvo koje smo napravili u svlačionici i klubu uopšte, počev od ekonoma, preko obezbeđenja, do ljudi iz kancelarija i sportskog sektora. Mislim da nam je to i donelo dobre rezultate. Svi smo sve vreme verovali u ono što radimo.

U periodu od 13. do 17. kola realizacija je zatajila, na pet utakmica postignut je samo jedan pogodak. Ipak, sve je došlo na svoje kada je bilo najpotrebnije.

- Postojala je psihološka barijera, pritisak vezan za klupske ciljeve. Kada ne ide, svi počinju da sumnjaju da li je to dobar tim, da li su napravljeni dobri potezi dovođenjem „toga i toga“... A opet, nama su u poslednjih deset kola u prvi plan iskočili i neki klinci. Špic nam je vodio Bogdan Petrović, koji je najbolji strelac ekipe sa pet golova i dve asistencije, prethodno nije bio standardan. Nedović je za kratko vreme postao stub u veznom redu, u defanzivnom delu, pa onda mali Veselinović iz omladinaca, kojeg smo pustili da igra, a on je 2006... Ekipa se malo promenila u odnosu na prvih deset kola. Minutažu su dobili momci sa prevelikom željom, a nešto manje iskustva, zbog čega možda neke prilike nismo realizovali.

Nije bilo ni sreće.

- Sve te prečke i stative dosta govore. To su nijanse, to se ne trenira. To je sreća. A protiv OFK Beograda smo u Kupu Srbije vodili celu utakmicu, bili bolji, primili gol u 93. minutu i ispali na penale... Međutim, klinci koje smo gurnuli u vatru su pokazali da mogu da se nose sa ovom ligom.

Proleće će doneti „odgovore“ na sva ključna pitanja.

- Mnogo je bodova još u opticaju, ali smatram da bi start mogao da bude ključan. Ukoliko napravimo dobre rezultate u prvim kolima, sa Dubočicom, Smederevom 1924 i Mačvom, sigurno ćemo kompletno uhvatiti priključak za prva dva mesta! Raspored nam u tom periodu ide na ruku, apsolutno ćemo tempiraćemo formu. Na razdaljini smo koja nije mala, ali ni velika. Dostižna je. Sve će zavisiti od nas – podvukao je Ivan Kurtušić.

O rezultatima ambicioznog stručnjaka možda i najbolje govori to što je Voždovac na tabeli za poslednjih deset kola treći po učinku, sa tri boda manje od mesta koje direktno vodi u Super ligu!