Čović: Znanje je ključ uspeha

U srpskom sportu ne postoji čovek s raznovrsnijom i bogatijom profesionalnom biografijom. U svemu čime se bavio bio je uspešan... Doktorirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu odbranom disertacije: „Razvoj koncepcijskog projektovanja jedne klase fleksibilnih tehnoloških sistema“. Bio je potpredsednk IO Skupštine grada za privredu i finansije od 1992,  od 1993. predsednik gradske Vlade, od juna 1994. do 21.2.1997. gradonačelnik Beograda! Bio je poslanik u Saveznoj Skupštini od 2000... od 2001. do 2003. potpredsednik Vlade Republike Srbije i zamenik premijera... Autoritativnost je dokazao i u sportskim okvirima: na predsedničkim funkcijama u KS Jugoslavije 1995... Još drastičnije u KK Crvena zvezda. Za njega 13 apsolutno nije baksuzan broj. Jer, za 13 godina vođenja Crvene zvezde, iz predsedničke fotelje radovao se osvajanju 25 trofeja! Ilustracije o urađenom radi: klub s Malog Kalemegdana od osnivanja do njegovog dolaska, osvojio je 20 trofeja ukupno! NEBOJŠA ČOVIĆ. Ime i prezime doskorašnjeg predsednika Crvene zvezde, danas prvog čoveka srpske kuće košarke izgovara se s poštovanjem.

Da li je teže voditi KSS ili Zvezdu?

- Sa jedne strane, vođenje kluba i Saveza se razlikuje, a sa druge ima i dosta sličnosti. Ja nisam imao tu sreću da preuzmem uređene organizacije, ni kada je u pitanju KK Crvena zvezda niti KSS, ali ni FK CZ, koji je nakon dugo godina, sa novim UO čiji sam potpredsednik bio, osvojio titulu prvaka Srbije. Kada sam u prvom mandatu bio na čelu Saveza tada zajednice SRJ, morao sam da krenem od potpunog čišćenja – izvlačenja prašine koja se pre toga godinama i decenijama taložila ispod tepiha, pa tek onda da pravim zdrave temelje za izgradnju pravog sistema koji može da funkcioniše dugoročno. Slična, ili gotovo ista situacija me zadesila i prilikom preuzimanja Zvezde, gde je trebalo uložiti mnogo truda, rada, neprospavanih noći da bi se od kluba koji je bio pred potpunim gašenjem stiglo do zdravog sportskog kolektiva sa redovnim prihodima, uređenim finansijama i sistemom i strategijom rasta i razvoja. Taj, kako ga sada popularno nazivaju krizni menadžment mi je dobro poznat, zato i verujem da zajedno sa svojim saradnicima mogu KSS po drugi put da postavim na prave i zdrave temelje, koji će doneti stabilnost i rezultate na duže staze, ne samo za ovaj olimpijski ciklus. Bez jasno definisanog sistema, koji pokriva sve segmente funkcionisanja, nema napretka, samim tim ni lakog posla.

Koliko sa pozicije predsednika KSS možete da utičete na razvoj košarke u Srbiji?

- Situacija koju sam zatekao kada sam došao u Savez nije ni malo zavidna, naprotiv. Za 90 dana koliko sam na čelu KSS, mogu samo da kažem da smo krenuli najpre od upoznavanja sa situacijom. Možda je trajalo dugo, jer dešavalo se da gde god dignemo kamen, iskoči po jedna zmija ili novi problem. Uspeli smo sve da iznesemo na čistac i za sada, uz pomoć države, da smanjimo dugovanje KSS koje je iznosilo preko 100 miliona dinara.  I to je početak. Primarni zadatak jeste da sredimo sva normativna akta i da izvršimo novu organizaciju takmičenja u Srbiji, sa razmišljanjem o formiranju srpske profesionalne lige i da vidimo kako ćemo u svim ligama naših takmičenja da promovišemo i animiramo što veći broj mladih košarkaša. Moramo da proizvodimo košarkaše, uz zaštitu malih klubova. Potreban nam je veći broj kompetentnih delegata i sudija, jer to nam nedostaje. Kao i infrastruktura. Posla je mnogo i uz pomoć saradnika i ponoviću, pravog sistema i strategije, možemo mnogo da uradimo. Ja nisam čovek koji lako odustaje i neko ko se sklanja od problema. Bio sam svestan u šta ulazim i nakon završenog prvog mandata u Savezu na specifičan način, osećam se dužnim da svoj posao završim do kraja.

Slušaju li vas u Savezu?

- Vidim da je to popularno pitanje da li mene slušaju, kakav sam šef i slično. Nisam ja babaroga, naročito za one koji žele i umeju da rade. Poznat sam po tome što zahtevam red, rad i disciplinu, a pre svega znanje i stručnost u poslu. Mi moramo činiti tim, sa jasno utvrđenom hijerarhijom i poljem delovanja. Bez toga nema uspeha i to je jasno svakome ko se ikada latio odgovornog posla. Raditi sa ljudima ne znači demonstrirati silu i nametati im mišljenja. Gotovo svakodnevno imamo kolegije gde svako može da iznese svoje mišljenje, predoči probleme i zahteve iz svog sektora. Rešenja pronalazimo zajednički i krećemo u realizaciju. Posla je mnogo i svako ko želi da radi nema problem sa mnom, niti ja sa njim. Ali, kao i svuda, kadrovski problemi su česta pojava, jer je generalno problem stručnosti kadrova na određenim pozicijama.

Da li je uspeh „A“ reprezentacije ma OI maskirao neuspehe mlađih selekcija u proteklom periodu i šta ćete uraditi da Srbija ponovo postane dominantna u Evropi u mlađim selekcijama?

- To je, kao što sam već i napomenuo kada ste me pitali da li sa pozicije predsednika mogu da utičem na razvoj košarke u Srbiji, jedan od primarnih zadataka kojima ćemo se baviti. I možda sam dosadan sa tim, ali opet ponavljam – za to nam je potreban sistem. Mi moramo da zaštitimo našu decu, da  im damo prostora za igru, izmenama u normativnim aktima ih zaštitimo i posvetimo se stvaranju baze mladih igrača koju sada jednostavno nemamo. Potpredsednici za mušku i žensku košarku Nenad Krstić i Ana Joković već su se bacili na posao punom parom. Moramo da gledamo unapred i zapitamo se šta ćemo kada se od reprezentacije oproste Jokić, Bogdanović, Micić i ostali. Mi talente imamo, kvalitet imamo. Imamo čak i medalje kada su u pitanju mlađe kategorije, tačnije juniori. Ali taj prelaz iz juniora u seniore nam mora biti prioritet. I tu moramo da sarađujemo svi i da radimo zajedničkim snagama na pripremanju igrača za seniorski status. Od domaće lige do reprezentacija. Moramo da se posvetimo i usavršavanju trenera jer šta god da radimo, bez obzira na floskulu da živimo u drugačijem vremenu, znanje je ključ svega.

Kako ćete zaštiti srpske talente kad na primer Partizan ima i po desetoricu stranaca u ekipi?

- Nije samo Partizan problem, već nažalost i drugi klubovi. Ja sam oduvek bio poznat kao čovek koji se borio za koncept mladih igrača. Izmenom Registracionog pravilnika i donošenjem normativnih akata. U domaćem prvenstvu već postoji ograničen broj stranaca. Ako treba, smanjićemo i taj broj i uvesti obavezan broj mladih igrača kako u rosteru tako i na terenu. Ali, mladi igrači moraju da igraju, a ne samo da popunjavaju broj, da bi srpska košarka imala nešto od toga. Samo na taj način možemo se na neki način boriti i sa problemom sa kojim počinje da se suočava čitava Evropa a to je NCCA, sa kojim ne možemo finansijski da se nosimo. Ne samo mi, već i mnogo razvijenije zemlje.

Da li vam je žao što ste napustili Crvenu zvezdu posle toliko uspeha?

- Nije. Mislim da je moja misija tamo završena na najlepši način, o čemu svedoče rezultati koji su ostali iza mene. Broj trofeja, 25 za 13.5 godina dovoljno govori sam za sebe. Više od deset godina sam proveo u KK CZ, neke su bile jako teške i to ne slučajno. Ali, sve smo to izdržali i svake nove sezone još više napredovali. Svakako da ću pratiti kako se dalje radi u Crvenoj zvezdi i da li se poštuje sistem koji je teškom mukom formiran i koji ne sme biti zasnovan na improvizacijama. Da naglasim, moja obaveza kao predsednika KSS je da pratim i druge klubove i njihov rast i razvoj i to ću raditi.  Očigledno da je potrebno puno rada i energije da se nešto slično napravi i u KSS i stvori stabilna organizacija sa jasno definisanim planovima i ciljevima za dugoročni period.

Ko je krivac za loše odnose između Partizana i Zvezde?

- Već sam odgovorio na to pitanje većim delom. Odnosi Partizana i Zvezde nikada nisu bili problem, jer u zemlji Srbiji ima mesta za oba kluba. Problem je jedan čovek, koji misli da može sve, a nema dovoljno znanja, iskustva i kapaciteta da vodi jedan veliki klub kao što je Partizan. Od blata se kuća ne pravi, tako se ni dobar lider i menadžer ne mogu praviti od priučenog mangupčića sa završenom srednjom školom.

Da li ste ustanovili u kakve je to ulaznice na OI potrošeno 609.000 evra? Koliko je to ulaznica kupljeno za taj novac?

- Savez se već oglasio saopštenjem po tom pitanju. Da ne prebrojavamo sada koliko je tačno komada kupljeno i za koga, ima onih koji će se baviti tim problemom jer taj novac nije pao sa neba, nego je dobijen od države. U ovom trenutku ne bih pričao o tome, biće vremena, ali da je sramotno, sramotno je. Mnogo je to veliki novac. Mogu samo da kažem da je jedini utrošen neracionalno na taj način, bilo bi i dobro. No, biće prilike da razgovaramo o tome kada revizorski izveštaj bude u potpunosti završen. Sada se trudimo što više da gledamo napred i saniramo posledice.

Savezi su obično u plusu, ali, KSS vas je dočekao s minusom od 100 miliona dinara? Kako je to moguće, zar savez nema sponzore?

- KSS pre svega ima ogromnu pomoć države, pa i sponzora. Problem je neracionalnog trošenja novca. Izaći ćemo sa jasnim i konciznim informacijama čim revizija bude završena do kraja. Ništa nećemo sakriti, niti ma koga štiti. Nećemo bežati od toga i da nadležnima predamo slučaj ukoliko za tim bude bilo potrebe.

Da li ste postavili stvari na svoje mesto u KSS i koji su prioritetni ciljevi u vašem mandatu?

- Postaviti stvari na svoje mesto za 90 dana je pretežak zadatak za bilo koga, kada zateknete potpuni haos. Ponosan sam ipak što smo mnogo toga uspeli da isteramo na čistac već u ovom periodu i u tom smeru nastavljamo. Već sam izneo neke od prioritetnih ciljeva, jer s obzirom da je sistem potpuno urušen, moramo krenuti od toga, kao i izmena Statuta, Registracionog pravilnika i drugih normativnih akata. Sve drugo rešavamo uporedo, kao što je i izgradnja infrastrukture i trenažnog centra, iznalaženje rešenja za ostanak mladih igrača u Srbiji i drugo.

Da li je bilo teško pregovarati s Pešićem da ostane selektor?

- Meni iskreno nije, jer ja na svaki sastanak i pregovor idem sa jasnim zahtevima i predlozima. Tako sam izašao i pred Karija  i rekao mu da nam je potreban ne samo kao selektor, već i kao mentor i pomoć za stručno osposobljavanje mladih trenera koje Srbija mora da stvara jednako kao igrače. Dugo se znamo, znam mu žicu i koliko voli košarku, tako da smo se lako dogovorili.

Imaćete možda još teži zadatak – da u reprezentaciji zadržite Jokića, Bogdanovića, Micića i ostale NBA asove?

- Situacija je takva kakva je. Ti momci su već pokazali da s ponosom nose dres Srbije i da su najbolji ambasadori naše zemlje u svetu. Selektor Pešić i direktor muške seniorske reprezentacije Filip Sunturlić već intezivno rade na tome. Neće sve zavisiti ni od igrača, ni od nas, NBA ima svoja pravila, ali neka ih za početak posluži zdravlje i mimoiđu povrede. Optimista sam kada je u pitanju njihovo igranje za Srbiju.

Zbog čega se finalni turnir Kupa Koraća ne igra u Beogradu?

- Jednostavan odgovor je zato što se Grad Beograd nije prijavio na konkurs koji je KSS raspisao. Jedini je Grad Niš poslao ponudu za domaćinstvo i pripalo je njima. Već je održan radni sastanak potpredsednika za takmičenje Darka Jovičića i potpredsednika za finansije i marketing Filipa Sunturlića sa gradskim vlastima u Nišu, kako bi se ove godine organizacija podigla na veći nivo, a u smislu, pre svega, smeštaja ekipa, kao i sigurnosti u samoj dvorani.

Mislite li da je Filip platio ceh nedovoljnog poštovanja i uvažavanja s obzirom da naš narod generalno ima izopačene poglede na decu uspešnih roditelja?

- Moja porodica je zbog mene, mog posla, karaktera i temperamenta mnogo toga ružnog prošla i morala da istrpi. Međutim, supruga Vesna je u tim situacijama bila tu da održava balans, zaštiti decu i bude stub na koji svi možemo da se oslonimo. Pregrubo mi je reći da je Filip platio ceh, jer smatram da je on sada uspešan i ostvaren poslovan i porodičan čovek. Samo Vesna i ja znamo koliko su i on i kćerka Tijana podneli teret poznatog prezimena i tate koji nije „poslušan“. Ipak, srećan sam što smo uspeli od njih da napravimo ljude koji ne beže ni od čega, već se hvataju u koštac sa svim problemima koje život nosi.

Možda je odgovor na poslednje pitanje iz božićnog intervjua Sportskom žurnalu segment za zaokruživanje skice za portret nekada uspešnog gradonačelnika, političara, predsednika Crvene zvezde i predsednika Košarkaškog saveza Nebojše Čovića. Neki ljudi jednostavno nose u sebi gen lidera.