Lepotica plemenite veštine

Bratunac je jedna od najbolnijih rana srpskog naroda u građanskom ratu koji je od 1992. do 1995. godine zahvatio tadašnju SR Bosnu i Hercegovinu, ali i na najnapaćenijim prostorima gde je muka svakodnevica rađaju se istinski heroji, s karakterom pobednika, šampionske naravi...

Najbolji primer ovoj tvrdnji je nepokolebljivi košarkaš Boriša Simanić, kao i dvadesetogodišnja bokserka (muva kategorija do 54 kilograma) Sara Ćirković koja je spojila srpske zemlje, a Drinu od „državne“ granice pretvorila u reku koja teče kroz istu teritoriju. Rođena je 29. aprila 2004. godine u Zvorniku, živi u Bratuncu, a školovala se u Malom Zvorniku, iako mlada, podarila je mnogo sportske radosti takmičeći se pod trobojkom s dvoglavim orlom.

–Republika Srpska je moja otadžbina, a Srbija Matica i na svakom takmičenju se ponosno i časno borim za njih i želim da ih predstavim u najboljem šampionskom svetlu! Moj cilj je medalja na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. godine, iskreno verujem da ću osvojiti onu najsjajniju i obradovati svoju otadžbinu i Maticu. To dugujem Republici Srpskoj i Srbiji, radiću na ovom planu naredne četiri godine punim intenzitetom – rekla je Sara Ćirković lepotica plemenite veštine.

Proglašena je za najbolju u Republici Srpskoj za 2024. godinu u tradicionalnom i jubilarnom 70. Izboru deset najboljih sportista u organizaciji „Glasa Srpske“. Na manifestaciji u prepunoj Koncertnoj dvorani Banskog dvora dobila je salvu aplauza i podrške, a preplavljena emocijama je rekla:

–Pored svih medalja, priznanja i nagrada ova mi je najdraža, dolazi od moje otadžbine. Želim da se zahvalim svima koji su mi pomogli na ovom šampionskom putu, pre svega treneru Mirku Ždralu, klubu Obilić, porodici, Bokserskom savezu Srbije, a posebnu zahvalnost dugujem Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske, koji prati i podržava naš trud. Predsedniku želim brz oporavak i ozdravljenje i da zajedno idemo u nove pobede.

Njen uzlet bio je zvezdani, za godinu i po dana izrasla je u heroinu pokorivši prvo planetu, a onda i Evropu. U novembru 2022. godine pobedila je u Benidormu na juniorskom Svetskom prvenstvu i tako Srbiji donela odličje koje je čekano čak 23 godine.

Godinu dana kasnije osvojila je zlato na Evropskom prvenstvu mlađih seniorki, a u martu 2024. i kvalifikacioni turnir za OI 2024. u Italiji, gde je ostvarila olimpijsku normu za Pariz. Bila je najbolja i na seniorskom Evropskom prvenstvu u Beogradu u aprilu prošle godine godine, što je bilo prvo zlato za Srbiju ikada na velikom takmičenju.

–Moja misija je da spajam Republiku Srpsku i Srbiju jer moji uspesi se slave u narodu kojem pripadam, a okupljen je oko reke Drine. Za mnoge je čudno da živim i treniram u Republici Srpskoj, a nastupam za Srbiju. Meni nije jer sam Srpkinja i volim svoj narod, svoju otadžbinu i Maticu. Najlepši je osećaj kada slušam himnu „Bože pravde“, to je nešto neopisivo, a tad je moja sreća najveća. Ponosna sam što mogu da učinim srećnom našu naciju – naglasila je Ćirković koja je dodala da godišnje imao oko 20 mečeva.

U Parizu, na najvećoj svetskoj sportskoj smotri bilo je nepravde. Poražena je u prvom kolu bokserskog turnira kontroverznom odlukom sudija.

–Pre svega želim da istaknem da je učešće na Olimpijskim igrama za mene jedno prelepo i vredno iskustvo. Sve osim poraza bilo je jako zanimljivo, Olimpijsko selo je kao mali grad u kojem sam upoznala mnoge sportiste. Sam osećaj da pripadaš jednom takvom ambijentu je veličanstven. Međutim, tugu mi je doneo taj meč, bila sam razočarana ne zbog poraza nego na koji način je on došao. S nepravdom sam se izborila uz pomoć svog trenera, objašnjavao mi je da je to samo sport, da treba da idemo dalje jer se takve stvari dešavaju. Njegove reči su me dodatno očvrsnule i zainatile, ništa ne može više da me slomi – jasna je Sara.

Boks je, za mnoge, muški sport. Međutim, magični četvorougao je dobio istinskog ratobornika.

–U početku imala sam otpor od roditelja kad sam im prezentovala ideju da treniram boks. Upisala sam se s drugaricom na ovaj sport i počela da treniram u tajnosti, više iz šale, nego ozbiljno. Kako je vreme prolazilo sve mi se više sviđalo, a ta sala kad god sam kročila u nju me je oduševljavala, zavolele smo se. Onda sam odlučila da nastavim i da budem uporna, verovala sam u svoj uspeh. Roditelji, kad su shvatili koliko imam veliku želju da treniram boks i kako me to čini srećnom i ispunjenom, nisu imali drugog izbora nego da me podrže. Kao svaki roditelji žrtvovali su se za kćerku, vozili su me po 45 kilometara svaki dan iz Bratunca u Zvornik na treninge i tako je bilo nekoliko godina. Sad se sve vraća, s naplatom. To je sport, a boks je moj životni poziv i bavim se isključivo onim što volim i u čemu uživam – rekla je na kraju Sara Ćirković, najbolja sportistkinja Republike Srpske u 2024. godini.