Krajiški orao - Srđan: Moramo da pobedimo Engleze, baraž je rezervna varijanta i veliki rizik

Krajiški bedem nacionalnog tima Srbije, Banjalučanin Srđan Babić praznični januar proveo je u rodnom gradu, sa porodicom, rođacima, prijateljima, poznanicima, nekadašnjim saigračima... Novinarima je uvek, gospodski, na usluzi, a naš poziv je prihvatio sa bratskim osmehom i prijateljskom konstatcijom:

– „Žurnal“? Za Vas i vaš list uvek sam tu, ma gde god bio: Banjaluka, Beograd, Moskva, beli svet... Samo se nadam da će pitanja da budu lagana, da znam odgovore.

Može li Srbija da izbori plasman na Svetsko prvenstvo 2026. godine?

– Uh, bilo bi lepo. Ako mislimo, a želimo to, onda ćemo morati da dobijamo i najbolje timove, to je u našoj grupi Engleska. Ni druge rivale ne smemo da potcenimo. Prvoplasirani tim ide direktno, biće teško. Optimizam posedujemo, da budemo najbolji u grupi odlučivaće mnogi faktori. Treba da težimo tome.

Da li je Engleska - reprezentacija koju možemo da savladamo?

– Generalno, radi se o jednoj od najboljih selekcija na svetu, dvostrukom uzastopnom finalisti evropskih prvenstava. Engleska spada u sam krem svetskog fudbala. „Gordi Albion“ je dobio i novog selektora Tomasa Tuhela, želi da napravi iskorak, a mi treba da budemo optimisti. Upoznali smo se na poslednjem Evropskom prvenstvu u Nemačkoj u tesnoj grupi u kojoj su nijanse odlučivale. Englezi imaju sjajne igrače, međutim, ni Srbija nije za omalovažavanje.

Šta očekujete od utakmica sa Albanijom osim tenzija i provokacija?

– Znao sam da ćete mi postaviti to pitanje! Nadam se da će sve da ostane u sportskim okvirima i da se neće ulaziti u politiku, ili obrnuto da politika nadvlada fudbal. Očekujem obe pobede protiv Albanaca u utakmicama posebnih emocija u kojima treba da budemo dostojanstveni i fokusirani samo i isključivo na teren.

Prošlost je pokazala da je u duelu Srba i Albanaca fudbal bio u drugom planu, kako se odbraniti od toga?

– Sećam se tih utakmica, pogotovo one u Beogradu. Nije bilo lepo, mnogo nas je koštalo u takmičarskom smislu. Svi treba da kontrolišemo emocije i verujem da ćemo posle duela pričati samo o fudbalu i stvarima vezanim za teren, nikako i politiku. Treba da se sačuvamo bilo kakvih provokacija, moramo da istreniramo nerve.

Letonija i Andora su autsajderi?

– Tako izgleda, ali u današnjem fudbalu postoje „nagazne mine“ i ukoliko u utakmicu uđete opušteno, s devizom „lako ćemo“, to može da vam se vrati kao bumerang. Ti mečevi u kojima su bodovi upisuju unapred su ujedno i najopasnije. Mala nepažnja komplikuje situaciju. Mislim da ćemo imati maksimalan učinak protiv pomenutih protivnika.

Da li je, opet, baraž naša realnost?

– Optimističan sam! Treba da idemo na prvo mesto u grupi i direktan plasman na Mondijal u SAD, Kanadu i Meksiko. Ne treba da kalkulišemo, već da probamo svim raspoloživim snagama da ispišemo istoriju i plasman na treće uzastopno Svetsko prvenstvo. Baraž je rizik! Biće tu mnogo kvalitetnih reprezentacija iz prvog i drugog „šešira“ koje će se boriti za mali broj preostalih viza. To je dosta težak i komplikovan put, pun stresa, igraće se na jednu loptu i potrebna je vrhunska koncentracija, pa i perfekcionizam. Ipak, bolje da pokušamo s prvim mestom u grupi, a baraž ako dođe, prilagodićemo se...

U martu Orlove čeka baraž protiv Austrije za opstanak u „A“ diviziji UEFA Lige nacija, kakava su očekivanja?

– Igraju se dve utakmice, prva je 20. marta u Beču gde ćemo, tradicionalno, imati veliki broj navijača i uz njihovu pomoć nastojati da dođemo do što boljeg rezultata pred revanš na našem terenu tri dana kasnije. Igrali smo protiv Austrijanaca pred EP u Nemačkoj, imaju sjajnog selektora Ralfa Ragnika, odlična su ekipa, znaju da igraju na rezultat, pokazali su to u prethodnom periodu. Dobro se poznajemo. Ključ je prva utakmica! Moramo da dođemo do pozitivnog rezultata i nadam se uspehu, ostanku u A diviziji Lige nacija. Nalazimo se u seriji dobrih rezultata i uzleta, pa bi pobeda protiv Austrije nastavila taj naš pozitivan trend. Osim toga, biće nam to generalna proba za kvalifikacije za SP i pravi test za Englesku.

Doživeli ste povredu u meču protiv Švajcarske u gostima, da li je sada sve u redu?

– Još sam na rehabilitaciji, ali biće sve kako treba. Nemate pojma koliko mi je žao zbog toga, u tim trenucima celi svet mi se srušio, duša stegla. Izašao sam iz igre na poluvremenu, morao sam da napustim i kamp reprezentacije i sve mi je to, zaista, teško palo. Povreda je ozbiljna, hitno sam se vratio u Moskvu i posle klupskih pregleda podvrgnut sam operaciji kolena. Ovim putem želim da se zahvalim i treneru Dejanu Stankoviću koji je bio uz mene i velika podrška, imao je razumevanje, u nekim utakmicama me je štedeo.

Dodatno razočaranje je bilo što niste mogli da nastupite u odlučujućem meču protiv Danske u Leskovcu?

– Tako je. Bio sam tužan, gotovo uplakan jer sam bio van stroja za najvažniju utakmicu ciklusa. Danci su nam se, u kratkom periodu, dva puta izvukli, igrali smo 0:0 što je njima pogodovalo, a nas eliminisalo. Sretaćemo se mi još!

Srbija je igrala prijateljsku utakmicu u Rusiji, ali niste nastupili pred „domaćom“ publikom u Moskvi, ostaje li žal?

– Iskren da budem voleo bih da sam odigrao bar nekoliko minuta na tom meču, koji je imao i epitet istorijskog zbog opštepoznate situacije u svetu. Nadao sam se, ali selektor se odlučio za druge igrače i to poštujem.

Da li biste prihvatili poziv FS Republike Srpske za prijateljsku utakmicu, recimo, s Rusijom?

– Ne znam šta da odgovorim na to pitanje. Moji stavovi po tom pitanju su poznati i pozitivni, Republici Srpskoj sam uvek na raspolaganju i bilo bi mi drago kada bi se to desilo. Međutim, znate i sami kako te priče najčešće završavaju i gde? Ponajmanje na sportskom, a ponajviše na političkom polju, što je velika greška. Fudbal ljude zbližava! Nadam se da će jednog dana Republika Srpska početi da igra prijateljske utakmice. Ovom prilikom čestitam joj 33. rođendan.

Kako fudbal u Rusiji odoleva višegodišnjoj izolaciji?

– To je pitanje za čelnike njihovog Fudbalskog saveza. Moram da kažem da ruska liga nije pala po kvalitetu. Mislili su mnogi da će se sve srozati na najniže grane, dosta je otišlo kvalitetnih igrača kao slobodni, bez obeštećenja, to je uticalo na klubove i ljude koji posmatraju fudbal generalno. Međutim, usledila je brza konsolidacija, dovedeni su drugi ništa manje po kvalitetu rejtingovani fudbaleri i vratila su se uzbuđenja i neizvesnost, domaće prvenstvo je jako gledano. Kada bi sankcije bile ukinute u ovom trenutku, mislim da bi se ruski klubovi ravnopravno takmičili sa onim najjačim u Evropi i igrali zapaženu ulogu u UEFA evrokupovima. Ni reprezentacija ne bi kaskala sa ostalim evropskim nacionalnim timovima.

Kakve su ambicije Spartaka iz Moskve za koji igrate?

– Pauza u ruskom prvenstvu je došla u, po nas, neugodnom momentu kada smo ušli u pobedničku seriju, uhvatili pravi ritam. Zenit i Krasnodar nam beže dva boda, a drugi deo sezone počinjemo sa Orenburgom, Rubinom, pa ide derbi sa Zenitom kod kuće... Spartak razmišlja o tituli!

Kakva je Vaša saradnja s trenerom Dejanom Stankovićem?

– Odlična! Deki je sjajan trener, dobar čovek, ali i iskren prijatelj. Mnogo derbija smo ove sezone dobili s njim na klupi, doneo je nešto novo u tim i Rusi ga jako cene i poštuju.

Na kraju, otkud ideja o Akademiji fudbala SB i kakvi su planovi?

– Ta ideja je odavno, ali obzirom da sam profesionalni igrač bilo je malo vremena da se tome posvetim u većem kapacitetu. Osim toga čekao sam i izgradnju hale, jer je to bio preduslov. Okupljamo decu od četiri do deset godina, imamo već više od 100 mališana, organizovali smo i turnir. Cilj nam je da decu sklonimo sa ulica, da im približimo fudbalsku igru i omasovimo Akademiju. Organizovaćemo što veći broj turnira sa ekipama iz regiona da deca stiču iskustva.