Milošević: Povratak u srpski fudbal nije korak unazad

Jovan Milošević je pre dva dana zvanično došao u Humsku na jednogodišnju pozajmicu, a juče se već priključio novim saigračima na pripremama u Turskoj,

Partizanov drugi novajlija u zimskom prelaznom roku je jedan od najperspektivnijih napadača srpskog fudbala i nema dilema da ga čeka prilika da se dokaže u crno-belom dresu. 

Prve fudbalske korake napravio je u čačanskom Borcu, ali stasao je u dresu Vojvodine. Nakon dobrih partija u Staroj dami iz Novog Sada, ali i na Evropskom prvenstvu za igrače do 17 godina 2022. potpisao je ugovor sa viceprvakom Nemačke.

Milošević je na jučerašnjoj promociji u Antaliji preneo novinarima kako je reagovao kad je dobio poziv crno-belih:

- Naravno, pozitivno, kako drugačije... Mnogo je  emocija, srećan sam i pozitivan.

Kakvi su vaši prvi utisci po dolasku na pripreme u Tursku?

- Sjajni. Poznajem većinu saigrača i verujem da mi neće biti problem da se adaptiram.

Koga poznajete od saigrača?

- Mnogo njih iz mlađih selekcije reprezentacije. Najduže znam Nemanju Trifunovića, s obzirom na to da smo igrali zajedno u Čačku. Međutim, tu su još i Mihajlo Petrović,  Mateja Stjepanović, Mihajlo Ilić...

Na društvenim mrežama su se pojavile vaše slike iz mladosti na kojima nosite dres Partizana?

- Kao mali sam igrao u Partizanu, ništa više od toga. Ali, zaista je čast i privilegija biti ovde.

Vest da biste mogli da dođete u Humsku se pojavila krajem prošle godine, da li ste u tom trenutku verovali da će posao da se realizuje, s obzirom na to da ste tada bili član Štutgarta na pozajmici u Sent Galenu?

- U tom trenutku je bilo teško, iako je postojala velika želja. Ali, mnogo smo radili kako bi došlo do realizacije mog dolaska u Partizan. Međutim, želja mi se ispunila i mnogo sam srećan zbog toga.

Štutgart je imao plan za vaš razvoj, pa vas je zbog toga poslao u Sent Galen, kako biste se adaptirali na zapadnu Evropu i tamošnji fudbal. Na početku ste dobili šansu, ali poslednjih nekoliko meseci ste propustili zbog povrede, kako je protekao taj period?

- Generalno, to je bio splet nesrećnih okolnosti. Imao sam mononukleozu, ali nisam ni znao. Zatim, na pripremama sam zaradio povredu i od tada je sve krenulo nizbrdo.

Partizan je želeo da vas angažuje dok ste igrali u mlađim selekcijama Vojvodine, kao i još mnogi klubovi u Srbiji, ali i Evropi. Kako ste se na kraju odlučili za Štutgart?

- Uvek idem srcem, a ono me je ponelo tamo.

Kako gledate na povratak u srpski fudbal, kao priliku da povratite ono što ste izgubili zbog povrede preteklih nekoliko meseci ili kao korak unazad u vašoj karijeri?

- Nikako nije korak unazad. Partizan je veliki klub i to svi vrlo dobro znamo, a Super liga nije ispod šampionata u kojima sam igrao, što je TSC pokazao kad je igrao u Švajcarskoj. Počastvovan sam što imam ovako dobre prilike u karijeri.

Da li ste zacrtali neki cilj u narednih godinu dana?

- Idem korak po korak, najvažnije je da ostanem zdrav, a sve ostalo će doći.

Pre dolaska u Vojvodinu bili ste u Partizanu, ali niste dobili priliku?

- Ne mogu da kažem da nisam dobio šansu. Imao sam tada 11, 12 godina, bili smo klinci... Bio je to, takođe, splet nekih nesrećnih okolnosti, ništa loše ili čudno za taj uzrast.

Sa samo 17 godina dali ste dva gola Partizanu u dresu Vojvodine na „Karađorđu“, da li je to bio motiv više da jednog dana završite u klubu iz Humske?

- Apsolutno.

Da li ste spremni za pritisak koji dres Partizana nosi sa sobom?

- Naravno, uvek!

Kakva iskustva vučete iz Nemačke i Švajcarske?

- Iskustva su podeljena, sve što se tamo dešava je lepo videti i proživeti, ali tu je i druga strana, gde ste u drugom planu, jer ste stranac, pa vas gledaju drugim očima. Ali, to je život.

Šta su u Štutgartu zahtevali od vas i šta za njih predstavlja vaša pozajmica u Partizan?

- Plan za mene je jasan, trebalo bi da igram, skupljam iskustvo, pa na kraju da sednemo i sumiramo utiske.

Da li u ugovoru postoji klauzula, gde bi viceprvak Nemačke već na leto mogao da vas vrati?

- U to zaista ne ulazim, to je pitanje za neke druge ljude. Moj cilj je samo da igram – zaključio je Milošević.