Ekskluzivno iz Istanbula – Mimović: Murinjo je zaista poseban

Za samo dve godine uspeo je da se od trećeg ranga srpskog fudbala domogne Lige šampiona i igara protiv najvećih svetskih klubova. Ognjen Mimović je još jedan u nizu izdanaka iz Zvezdine omladinske škole. Primećen je kao klinac u  Gornjem Milanovcu, a tokom celog boravka u crveno-belom dresu bio je oličenje napornog rada i truda, ali i velike skromnosti. Prvi put je protutnjao desnom stranom kao prvotimac u duelu sa Čukaričkim, u februaru prethodne godine, a sad čeka priliku da debituje za turski Fenerbahče.

Veliki talenat pokušaće da iskoristi pod budnim okom jednog od najboljih trenera u istoriji fudbala - Žozea Murinja. Posle duple krune, igranja u elitnom evropskom takmičenju sa voljenim klubom, došlo je vreme za iskorak u karijeri. Mimović se za „Sportski žurnal“ osvrnuo na početke, period u Zvezdi, ali nezaobilazna tema razgovora bio je susret sa Murinjom, strategom kog je pre nekoliko godina gledao preko TV ekrana kako predvodi sve same fudbalske legende.

- Od prvog kontakta bilo mi je nestvarno. Išao sam ka njemu i u sebi pomislio da li je moguće da stojim ispred Murinja, jednog od najboljih trenera u istoriji fudbala. Zaista je poseban. Sve je bilo tako prvih nekoliko dana, sve je išlo kao na traci, nisi svestan ko je sve tu i koliku zapravo imam čast što sam prešao u Fenerbahče i delim svlačionicu sa velikim fudbalskim asovima – počeo je Mimović.

Kako je izgledalo prvih nekoliko dana u Istanbulu?

- Sve se izdešavalo jako brzo. Iz aviona sam išao direktno na preglede. Otišao sam na potpisivanje ugovora, a potom i na trening gde sam se po prvi put upoznao sa svim saigračima. Sjajno su me dočekali, prvi su mi prišli Dušan Tadić i Filip Kostić, zaista su mi olakšali prve dane, ponudili se za sve što mi treba. Prelep je osećaj, Bože zdravlja da se afirmišem u Fenerbahčeu i da napravimo zajedno velike uspehe.

Savladale su Vas emocije posle PSV-a?

- Na Marakani nije bilo sve gotovo, ali sam znao da će se transfer desiti. Jelo me je iznutra da je to bila poslednja utakmica i da nismo uspeli da trijumfujemo, tad smo se i dalje nadali prolasku u nokaut fazu. Gledao sam ljude, tribine, atmosferu. Vratilo mi se godinu dana provedenih u prvom timu i jednostavno savladaju te emocije, to ne može da se kontroliše.

Kako ste se spremali za duel sa Jang bojsom, poslednju utakmicu u crveno-belom dresu?

- Proradio je neki inat. Hteo sam po svaku cenu da se pobedom oprostim od Zvezde. Dao sam sve od sebe da trijumfujemo u Bernu i na lep način stavim tačku na najlepših godinu dana. Sve što je bilo do mene pokušao sam da uradim, slavili smo i oprostio sam se na najbolji mogući način.

Od trećeg ranga do Lige šampiona i Fenerbahčea? Da li ste mogli da sanjate o ovakvom podvigu?

- Drago mi je da sam igrao u svim rangovima srpskog fudbala. Za OFK Beograd me vežu lepe uspomene, vratili smo veliki klub u elitu. Volim uvek da napomenem period na Karaburmi, ništa od ovoga ne bi bilo da nije bilo saigrača, trenera... Uvek volim da kažem da Bog tako namesti. Živim san, osvojio sam duplu krunu sa Zvezdom, igrao Ligu šampiona. Sad igram sa ljudima koje sam gledao kao mlađi na tv-u, Murinjo mi je trener. Jedna lepa priča, nadam se da će se nastaviti.

Da li je tinjala nada u Vama da ćete ostati ili je poziv Murinja bio prilika koja se ne odbija?

- Navijam za Zvezdu ceo život, ali i san mi je da igram u „ligi petice“ da napravim veliku karijeru. Naravno, crveno-bele boje su mi uvek u posebnom mestu u srcu, voleo bih nekad u budućnosti da se vratim u Zvezdu. U ovom momentu je šansa da odem u Fenerbahče bila nešto što ne može da se odbije. Igrati sa Džekom, Tadićem, Kostićem, a sa klupe da te vodi jedan od najboljih trenera u istoriji je privilegija koju morate da iskoristite. Takođe, drago mi je da sam voljenom klubu pomogao finansijski. Moramo biti realni, Zvezda živi od prodaje igrača i transfera, tako da je sve išlo svojim tokom, zadovoljan sam i nadam se da će sve ići uzlaznom putanjom.

Šta će Vam najviše nedostajati?

- Beograd, Srbija i Zvezda – tu su mi svi. Porodica, prijatelji, sve što sam u 20 godina stekao. Faliće mi sve, ali to je život profesionalnog sportiste. Moram napomenuti da će mi nedostajati Marakana i navijači koji prave najbolju atmosferu, zaista su neverovatni i zahvaljujem im se na svemu.

Da li je Zvezda mogla više u Ligi šampiona, rezime osam utakmica?

- Ne volim da kažem nismo imali sreće, ali deluje mi da je falilo malo u određenim trenucima. Protiv Milana, PSV-a i Benfike se desio splet nekih okolnosti koji je doprineo da bodovni saldo ne bude veći. Protiv Holanđana smo primili golove iz prekida, a samo mi znamo koliko smo upravo tu sekvencu vežbali na treninzima u Antaliji. Desilo se i ono u Milanu na kraju, bilo je utakmica gde smo mogli do pobede. Pokazali smo da Zvezda može da igra u Ligi šampiona, dali smo maksimum. Nismo se obrukali, čeka se neka druga prilika.

Kako je izgledala saradnja sa Vladanom Milojevićem?

- Imao sam sjajan odnos sa Milojem. Poželeo mi je sve najlepše na odlasku, dao mi je veliki broj saveta. Poručio mi je da mogu da mu se javim za sve što mi treba, kao čovek je neverovatan. Zahvalio bih se i svima iz stručnog štaba, nikad nisam imao nijednu lošu reč da kažem za nekog od njih.

Savet za novu mladu nadu – Strahinju Stojkovića?

- Sjajan je momak, pričali smo na pripremama u Turskoj. Ima ozbiljan potencijal da napravi velike stvari, ne treba da žuri i srlja da nešto treba da uradi. Može da nauči dosta pametnih stvari od iskusnijih igrača. Mora da bude strpljiv i uveren sam da će sve doći na svoje, vreme radi za njega. Veliki potencijal leži u njemu, nadam se da će ga pogledati sreća i veoma je važno da ostane na zemlji kad bude došao u dodir sa nekom vrstom popularnosti i pažnje u medijima.

Kako ste se nosili sa pritiskom? U drugom kolu prvenstva ste izvukli bod protiv Lučana, a samo mesec dana kasnije plasirali se u LŠ?

- To je nešto što nosi Zvezda. Utakmica protiv Lučana je bila pre Bodo Glimta i prvi put sam se susreo sa negativnim komentarima u karijeri. Bilo je nerešeno i publika je tražila reakciju. Odigrali smo loše, ali bio je početak. Mogu to opisati kao srpski mentalitet, ne samo u Zvezdi već u celoj zemlji. Posle sam dao gol u Norveškoj, a potom smo prošli i Bode, bili smo na oblacima slave što bi se reklo, navijači su nas obasipali pohvalama. Ne pričaju bez razloga da su naš 12. igrač, zaista su neverovatni. Samo mora svako da bude svestan da se desi loša utakmica, pad koncentracije, mi se uvek trudimo da već na sledećoj ispravimo sve.