PODVIG KOJI INSPIRIŠE – Stefan Pavlović: Volim da trčim i bez lopte

U uvodu novogodišnje noći dok je nabujala Jezava, nemirnija nego inače, zaranjala u Dunav, košava od Đurđeve tvrđave talasala damama haljine i gospodi inicirala brži korak na relaciji automobil - okićeni restoran, Stefan Pavlović, junak naše priče, najbližima je ponovio rečenicu:

- Ma, kakav doček, idem da legnem, sutra kreće izazov!

Ostalo je istorija: smederevski vatrogasac, tog 31. decembra u dnevnoj smeni i čvrste odluke da propusti čari proslave Nove godine, tokom januara, trčeći svakodnevno prosečnu maratonsku dužinu, nanizao je 1.304 kilometara, pritom, ne zanemarujući radne obaveze. Podvig za dubok naklon, Zabavnikovu rubriku „Verovali ili ne”!

- Mi, vatrogasci, kad izađemo iz smene i dobijemo dva dana slobodno - tad nam je Nova godina – smeje se 32-godišnji Pavlović, u startu razgovora za Žurnal napomene da je izazov - akcija imala humanitarni karakter, igrom slučaja – za dete iz rodnog mu Smedereva.

Posle velikog „bravo” i „što ne izabraste februar”, otkrijte – da li ste se ikad profesionalno bavili sportom?

- Ne, ja sam rekreativac, počeo sam s teretanom i trčanjem, polako prešao na ozbiljniju kilometražu. Već 12 godina sam vatrogasac, maltene, „iz škole”.

U januaru, s atributom nezaboravnog, svima ste postavili lekciju – prvi ste Srbin s takvim dostignućem?

- U početku je bilo lošije vreme, trudio sam se, uglavnom, da razbijem monotoniju. Imamo tvrđavu, atletsku stazu, međutim, treba uvećati kilometražu u danima poslovnog odmora. Kad radim, kao danas, ne mogu da sastavim 15 kilometara, u prevodu - drugim danima morao sam to da nadoknadim. Jednog – 74! Posao ni u jednom trenutku nije trpeo zbog trčanja. Nisam ni tražio protekciju, radio sam normalno, s kolegama išao na intervencije. Malo sna, ono jes', zabatalio sam neke obaveze kod kuće, izguralo se, nekako...

Gde ste sve trčali?

- Špartao sam ka Beogradu, smederevskim selima... Kad se udaljim 21 kilometar, znam da moram i da se vratim. Od 31 dan, u cugu sam istrčao 15 maratona, nekad popodne - još 10, 15 kilometara. Tih 74 – namenski: prešao sam 1.000. Znao sam da sutra ceo dan radim, da neću moći...

Kog dana je bilo najteže?

- Od 21. januara se, verujte, telo naviklo – išlo je lakše. Teško mi je bilo trećeg, četvrtog, uz napomenu – uopšte mi nije bio plan da budem prvi. Znate, imamo elitne trkače, od prvog dana s maratonima. Nisam bio u kompetetivnom razmišljanju, primarno mi je bilo da je ovo humanitarno i da je to dete „zvezda”. KTJ (Ko te juri) je jaka organizacija, januarom i septembrom organizuje mesečne izazove, uz 300 probranih učesnika, trkača iz Republike Srpske, Crne Gore... Kilometri se otkupljuju, apelujemo na ljude velikog srca da šalju poruke. Rus, ooozbiljan, startovao je jako sa suprugom, kaskao sam za njima, svake srede i nedelje pravljeni su preseci – po timovima (12 sa po 25 ljudi) i individualno. Konstantno sam bio drugi, treći, vidim – to su trkači koji, jednostavno, imaju vremena. I, u jednom trenutku počeo sam da povećavam kilometražu, na četvrtom preseku – prvi?! Pratili su me, na 10 kilometara, do 31. januara nastavio sam istim intenzitetom, drugog ostavio na 300. Rusa – 400 i „nešto”!

U koje doba dana ste jurili stazom?

- Pokušavao sam da trčim i pre dnevne smene, pokazalo se lošim. Morao sam da ustanem pre tri, istrčim, dva i po kilometra prepešačim do posla, ako se još potrefi i loša smena... Shvatio sam: nije vredno zdravlja, plus – da mi se na poslu, izuzetno odgovornom, nešto dogodi. Stoga, gledao sam da iz dnevne smene, uveče, odem na trčanje, da tog dana bude 15, 20, sutra ću da zapnem, pa u noćnu!

Je li bilo povreda?

- Nije, malo istegnuća, žuljeva...

Padalo vam je na pamet da odustanete?

- Ni u jednom trenutku, izazvao sam i – sebe! Već tri godine trčim planinske ultramaratone od 100 kilometara, ovo je bilo za dva nivoa iznad, telo mi je prolazilo kroz transformaciju. Osećao sam da mi se organizam drugačije ponaša. Inače, nikad nisam trčao gradske maratone, uglavnom, po planini. Imao sam zapažene rezultate, spremam se da i ove godine „radim” ozbiljne trke. Imamo ih na Staroj planini, Tari, moderna je i zapadna Srbija – Divčibare i Povlen, pa Suva planina na jugoistoku. Sport je u zaletu, rađaju se nove organizacije, trke...

Slušate li muziku dok trčite?

- Nikad! Interesuje vas zašto? Često se susrećem sa automobilima, psima...

Sami ste spremali hranu, uvek interesantno – šta tokom impozantnih deonica jedete / pijete?

- Nisam toliko koristio gelove, inače, najpraktičnije. S obzirom na to da je zima, ne morate mnogo da pazite šta unosite u organizam, preko leta više se gubi elektrolita. Dovoljno mi je bilo litar vode, uvek kod mene, generalno – sam pravim hranu, uglavnom – sirove kuglice, od orašastih plodova i sirovog voća. Pomešam, ubacim malo soli... što bi mi nadomestilo sve.

Jeste li imali društvo?

- Matija Mladenović je nekoliko puta trčao sa mnom. Drugar, čovek u organizaciji naše trke u Smederevu – Urbane desetke.

Za ovakva, nesvakidašnja dostignuća – ogroman je značaj kvalitetnog oporavka?

- Nisam se oslanjao na suplemente... Vitamini! Fokus mi je bio na zagrevanju i istezanju. Ljudi su lenji oko tih stvari, pokazalo se da su ključ, bar kod mene...

Sad, na svečanoj ceremoniji na Fruškoj gori, pri pogledu na tabelu i „neverovatnih” 1.304 kilometra za 31 dan, definitivno ste shvatili grandioznost ostvarenog?

- Ima ljudi koji kažu: „Ne mogu bez lopte da trčim.” A, ja volim, ovako se ispričam, isvađam, izmirim sa sobom... Dođem kući i super sam – skroman je, (i) posle svega, Stefan Pavlović, ličnost čije delo, simbioza velikog srca i trkačkih moći, inspiriše.

ZA ANDRIJU

„Ko te juri” izazov sadrži humanitarnu notu, januarski – za Andriju?

- Andrija Delić (2020) je moj sugrađanin. Rođen je s kilogram, imao je brojne operacije, ne može da govori, samostalno hoda. Drago mi je što sam bio deo akcije u kojoj su se „otkupljivali” kilometri za lečenje mog Smederevca – s gejzirom emocija zbori Pavlović.

URBANA DESETKA

Sve trke po Srbiji su izuzetno zanimljive, ali...?

- Urbana desetka! Naša, u Smederevu, prošle godine s 500 takmičara. Sad, u maju, trebalo bi da bude i više, na 10 kilometara dodaćemo i dečiju trku i polumaraton – otkriva Stefan, ne zaboravljajući da istakne pripadnost i teretani Trijumf, zaslužnoj što se priča o nesvakidašnjem podvigu raširila Srbijom.

NORMAL

Je li izdržala oprema 1.304 kilometra, tj. da li ste menjali patike?

- Startovao sam s patikom od pređenih blizu 700 kilometara i nisam je skinuo do kraja. U pitanju je Normal, model Tomir 2. Brend kod nas nije poznat, planinski trkač iz Norveške sam ga je napravio.

Pavlović dodaje:

- U prvoj polovini januara bilo je mrazeva, Smederevo – grad na Dunavu, imamo košavu koja sve to pojačava. Međutim, dve garniture opreme vrteo sam stalno. Ljudi ne treba time da se opterećuju, tek sad vidim koliko imamo, a nekad kupujemo, kupujemo...

NEKA STREPI TAKAHAŠI

Svetski rekord drži Japanac Tomi Takahaši: 2013, na mesečnom nivou, dnevno je prosečno trčao 65,5 kilometara, napomene – bez punog radnog vremena i s timom ljudi zaduženim za logistiku. Razmišljate li da ga nadmašite?

- Nisam razmišljao, ali posle ovoga... Generalno, sa ozbiljnim timom i slobodnim vremenom – nije neizvodljivo – zagonetan je Pavlović.

U JANUARU BUDE OZBILjNIH POŽARA

Stefane, vi ste profesionalni vatrogasac pri MUP RS - koje vam je radno vreme?

- Puno radno vreme, 12 sati smene.

Je li bilo požara na početku 2025?

- Sećam se - 20 i „nekog” januara dobili smo sirenu za uzbunu, moramo da se sjurimo i krenemo. U tom trku ozbiljno sam istegao preponu, do sutradan uveče imao problem s nogom. Morao sam da menjam korak, tehniku trčanja. Inače, uvek ima posla, u januaru dođe do ozbiljnih požara, najčešće zbog grejanja... Najvažnije: svaka intervencija bila je uspešna.

Šta kažu kolege za vaš podvig?

- Nekolicina je znala, sad je to buknulo, kao požar. Neki su se ponudili, pošto nemam automobil, da me voze na Frušku goru, na dodelu nagrada.

SPREMAM SE ZA PROKLETIJE

Odmarate?

- Aktivan odmor, treninzi oporavka. Po meni, bolje je tako.

Planovi?

- Imaću glavnu trku na leto, do tada – još nekoliko. Sve – na planini.

Pik?

- Na Prokletijama, 177 kilometara. „Krem de la krem” naših i inostranih trkača. Dolaze iz Tunisa, Meksika...

Koliko ste najviše pretrčali u cugu?

- Na Fruškogorskom ultra ekstremnom maratonu 137 kilometara.