Pobeda i dalje u zimskim snovima

Kad ne ide, onda baš ne ide. U toj kratkoj rečenici nalazi se ocena igre Vojvodine u prva tri prolećna kola. Novosađani, po njihovim izjavama - željni da se ponovo nađu u Evropi, ostvarili su sva tri remija, ali, ipak, i dalje imaju sve u svojim nogama i rukama. I pored činjenice da ne igraju shodno renomeu, ali ni snazi ekipe, ostali rezultati idu im naruku i sada se nalaze na petom mestu, sa tri, odnosno četiri boda zaostatka za četvrtoplasiranom Mladošću i trećeplasiranim Radničkim 1923.

Iako su u Pančevu važili za blagog favorita, utisak je da crveno-beli iz Srpske Atine, posebno u drugom poluvremenu, taj epitet nisu opravdali. Išla je utakmica u pravcu u kojem su gosti želeli, pa su poveli u 30. minutu golom Jusufa Bamidelea, a onda su povukli kočnicu. Zbog čega je bilo tako, pitanje je za Nenada Lalatovića i članove njegovog stručnog štaba. Da li zbog imperativa pobede, ili pritiska kojem su sami sebe izložili, naravno i sasvim solidne partije igrača Železničara, četa iz Novog Sada odavala je utisak da samo želi da sačuva prednost, bez posebnog interesovanja da potpuno slomi rivala i još jednim golom uvede susret u mirnu završnicu.

U nekoliko navrata „bonus” golman Matija Gočmanac, dobrim odbranam, to im je omogućavao, ali veliki timovi, a to je ono čemu teže ljudi iz kluba iz grada podno Petrovaradinske tvrđave, posao završavaju pre poslednjih trenutaka određene utakmice. Vojvodina to nije učinila i, zahvaljujući potpunoj dekoncetraciji u odbrani, u četvrtom minutu nadoknade, dozvolila je Petru Gigiću da iz srca peterca zatrese njenu mrežu i obezbedi svom timu remi. Po svemu prikazanom, potpuno zasluženo.

Sad već postaje simptomatično to da novosadski tim ne ume da iskoristi svoje prednosti i pronađe put ka pobedi. Uzalud i neke dobre partije, kad se uvek pronađe pukotina u defanzivi ili, što je mnogo češće, usledi loša realizacija. Zbog toga bodovi nepovratno otiču niz Dunav, unoseći sve veću nervozu, ali i razočaranje kod navijača. Jednostavno, pobeda je postala prava enigma za Staru damu, a do kraja osnovnog dela prvenstva preostalo je još samo sedam kola.

Nije to jedino što mora da zabrine simpatizere kluba iz severne srpske pokrajine... Vojvodina zaostaje tri boda od mesta koje je vodi u Evropu, ali i ima i samo četiri boda u prednosti u odnosu na devetoplasirani Radnički iz Niša i pet koraka viška ispred Železničara i TSC-a. Iako o tome, naravno, niko u Novom Sadu ne želi ni da razmišlja, crveno-beli još nisu obezbedili plasman u plej-of, pa i o tome, bez obzira na kvalitet kojim raspolažu, u Srpskoj Atini moraju da razmišljaju.

I neki unutrašnji problemi sigurno uzimaju danak. Kaleb Zadi Seri ušao je u igru u drugom poluvremenu u Pančevu, ali ga nije bilo u ekipi u derbiju s Partizanom. Nezadovoljstvo, bes ili nešto treće, postoje razne priče, najboljeg igrača Vojvodine u ovom prvenstvu udaljili su od onog što se od njega očekuje i što je jesenas pružao.

U subotu Lalatovićev tim dočekuje pretposlednjeg na tabeli, IMT. Ne treba posebno ni isticati da u tom susretu Njegoš Petrović i njegovi saigrači jednostavno moraju da osvoje sva tri boda, ali ne treba da se zaboravi ni zabrinjavajuća činjenica: u susretu s „fenjerašem” Jedinstvom u Ubu, Vojvodina je osvojila samo bod (1:1), a isto to dogodilo se i na „Karađorđu”, kada je, tada pretposlednji Tekstilac uspeo s njom da remizira (0:0). Sada Stara dama više nema pravo ni na kakav kiks, a njeni navijači nadaju se da su toga svesni i njihovi miljenici.