Jugoslav - ime koje odiše drugim vremenom, imenom bivše države. Danas, retko ćete da sretnete čoveka koji se tako zove - Ćosić, Pantelić... Junaka predstojećih redova tako je nazvala baka, ni ne sluteći da će unuk da bude uspešan vaterpolista.
Jugoslav Vasović šampionski mentalitet gradio je na Banjici pod crno-belom kapicom. Kao 16-godišnjak osvojio je prvi trofej – Kup pobednika kupova s Partizanom. Zatim, vrlo mlad otišao u Split, s Jadranom postao prvak Jugoslavije. Glad za uspesima nije prestajala – s Bečejom je 2000. bio prvak Evrope. Izuzev elitnog takmičenja, u vitrini su i mnogobrojni domaći pehari. Na prostoru bivše Jugoslavije naročito se vrednuju s reprezentacijom – u Sidneju 2000. osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama. Zapaženu igračku karijeru završio je u drugačijim bojama u odnosu na one s početka, crveno-belim.
Uspehe iz bazena ostavio je iza sebe, pobednički mentalitet nije ga napustio. Izazove je nastavio kao sportski direktor Radničkog, od 2016. predsednik kluba. Rezultati su impozantni – osvojen je Evrokup, igrano finale Lige šampiona, dva podignuta pehara Kupa, atribut prvog srpskog kluba koji je osvojio Regionalnu ligu. Radnički važi za jedan od najstabilnijih i najuspešnijih kolektiva u regionu – svaki igrač želi da dođe u Kragujevac, to je najveća pobeda za grad i ljude koji se svakodnevno bore da stvore uslove gde se rađaju novi šampioni.
Da ne žive u prošlosti i teže ka novim uspesima govori i podatak – pet olimpijskih šampiona iz Pariza trenutno igra u srcu Šumadije (Filipović, Drašović, braća Jakšić i Rašović), sledeće sezone očekuje se dolazak još tri velika igrača - Prlainovića, Ranđelovića i Dedovića. Uspeo je Vasović zajedno s ljudima kojima je stalo do vaterpola u Kragujevcu da okupi reprezentaciju u malom, koliko poverenje imaju prema selektoru Stevanoviću govori podatak da je više od 10 godina na klupi.
Sezona se zahuktava, ali već sad se zna da Jugoslav neće da se zadovolji malim stvarima, već teži najvećim ciljevima - osvajanju Evrokupa, Jadranske lige i domaćeg prvenstva.
Pobeda protiv Novog Beograda u Premijer ligi došla je u idealnom trenutku, kao dokaz da ste na dobrom putu?
- Svaka pobeda je u pravom trenutku, kad god se dogodila. Idemo dalje, imamo težak raspored. Utakmicu po utakmicu. S pomenutim trijumfom nismo ništa osvojili. Dugačka je sezona, biće još mnogo izazova – započinje ozbiljnim tonom Vasović razgovor za Sportski žurnal.
Danas je na programu prvi meč čevrtfinala Evrokupa - protiv Breše na Apeninima?
- Uspeli smo da podignemo formu. Igramo na boljem nivou nego na početku sezone. Normalno, ekipa je nova. Putujemo na Apenine sa optimizmom.
Može li jedan od razloga sporijeg početka da bude i mali period za odmor posle Olimpijskih igara?
- U klubu, zajedno sa stručnim štabom, imamo devet olimpijskih šampiona - pet igrača, dva trenera i isto toliko fizioterapeuta. Osvojili su zlatnu medalju 11. avgusta, mesec kasnije igrali važne utakmice u kvalifikacijama za Ligu šampiona – 13, 14. i 15. septembra. Sve to nas je pratilo u prvom delu sezone. Prijala nam je pauza za Novu godinu – kratka, uspeli smo da se osvežimo, to se vidi po sadašnjim igrama. Uroš Stevanović zna šta radi, na sve to - imamo odlične igrače i sve što se događa samo je logičan sled okolnosti. Prethodna dešavanja nauk su za ubuduće. Igrali smo kvalifikacije, da smo se direktno plasirali u Ligu šampiona imali bismo još dve nedelje pauze, što je samo po sebi velika razlika.
Kako ocenjujete jesenji deo?
- Nismo zadovoljni, apsolutno! Do decembra – izgubili smo Kup, ispali iz Lige šampiona. Uspeli smo da uđemo u elitno takmičenje iz teške kvalifikacione grupe, nismo se plasirali dalje – splitski Jadran bio je bolji u dve utakmice. Sad igramo mnogo bolje i to prate rezultati. Videćemo za dalje... Plasman na završni turnir Regionalne lige, zatim i finale i osvajanje, sve su to izazovni ciljevi, znajući da se nadmećemo s vrhunskim ekipama. Imamo i Evrokup, Brešu – odličan tim. Potencijalno polufinale - Jadran Herceg Novi ili zagrebačka Mladost, finale, najverovatnije, Pro Reko. Nimalo lak put. Ostaje nam domaće prvenstvo gde smo u polufinalu, kako trenutno stvari stoje - protiv Šapca koji je težak protivnik, zatim moguće finale s Novim Beogradom. Zahtevne prepreke do trofeja koje želimo.
NOVI BEOGRAD GLAVNI RIVAL
Trijumf protiv Novog Beograda, aktuelnog šampiona, ima težinu?
- Naš glavni protivnik za titulu, bez želje da uvredim nekog, svakako je Novi Beograd. Pobeda je bitna iz mnogih aspekata, na primer - psihološkog. Ponavljam, nismo osvojili nijedan trofej, to je samo još jedna ligaška utakmica. Važna su bila tri boda, što smo i ostvarili. Očekuje nas gostovanje Breši u Evrokupu, zatim duel s Jugom kod kuće. Suštinski, hoćemo da pobedimo sve, budemo prvi u Jadranskoj ligi, plasiramo se u polufinale Evrokupa. To su kratkoročni ciljevi.
Koliko je bitan kontinuitet koji se ne tiče samo dobrim rezultatima?
- Važno je da ima kontinuiteta, igrači da budu „tu”. Kad dođe do zasićenja, rastanak je neizbežan. Osnova svega je klub – mora da bude najjači, svima je kuća. Porodica, familija koja mora da se drži i čuva. Naravno, ponekad i deca u porodicama odlaze od kuće, tako se dešava i s klubom, međutim, mora da ima stabilnost i funkciju. Sezone će nekad da budu bolje, nekad lošije, isto tako je i s budžetima. Klub mora da ima konstantu. Pokušavamo da što veći broj kvalitetnih igrača imamo iz škole. Relativno smo mlad klub, samim tim su i igrači mladi, ali ih ima. Sad su u prvom timu trojica, imamo i nekoliko na pozajmicama. Insistiramo na radu s mlađim kategorijama. Ukinuli smo članarine. Pokušavamo da eliminišemo, maltene, sve troškove za roditelje i decu –primarni su nam kvalitet i kvalitet rada. Članarine i zarada od toga nas ne interesuje, nije nam to cilj postojanja!
U Radničkom okosnicu tima čie srpski igrači, veliki broj olimpijskih šampiona?
- Cilj nam je da imamo takve igrače, voleli bismo da ih imamo sve u klubu. Smatram da je to važno za mlade koji se bave vaterpolom, da vide idole na svom bazenu. I u Novom Beogradu ima olimpijskih šampiona. Takve stvari izuzetno su korisne. Potreban je plan i program da vaterpolo kao sport dobije značajniju pomoć - marketinšku, sponzorsku, ili da bude proglašen sportom od nacionalnog značaja. Teško može da se samofinansira, skoro i ne može u Srbiji. Pretpostavljam da je i u drugim sportovima sličan problem. Koliko troše u fudbalu, košarci ili rukometu u odnosu na ono koliko mogu da zarade od ulaznica, TV prava... U vaterpolu takav vid zarade ne postoji. Osuđeni smo da imamo sponzore koji će da pomognu. Radnički ima sponzora ove godine i zahvaljujući tome možemo da dovodimo kvalitetne igrače. Nekad nećemo da budemo u mogućnosti, jer nemamo prihod. Besplatne su ulaznice, ali i da se naplaćuju to ne može da pokrije troškove.
Koliko će dolazak Andrije Prlainovića da unapredi tim?
- Ojačaće značajno. Andrija je sjajan čovek, fantastičan igrač. Videli smo ga nedavno na delu protiv Novog Beograda, uvek igra odlično. Nije se umorio, vrhunski profesionalac. Prlainoviću godine ne predstavljaju problem, Pijetloviću, takođe. Veliki profesionalci, mogu da igraju dokle god im glava dozvoljava i dok imaju želju. Ono što je bitno – svašta su osvojili, ali imaju motiv da nastave i budu šampioni. Potrebno je da takav mentalitet prenesu na druge. Prlainović je oduvek saigrače pravio boljima, to mu je najveći kvalitet i nadamo se da će tako da nastavi.
NEMA RAZLOGA ZA PROMENAMA
Koliko je bila važna podrška igračima od strane kluba u periodu lošijih igara?
- Smatram da je važno, ali na to pitanje bi igrači, zajedno s trenerom, bolje odgovorili. Klub je, hvala Bogu, stabilan po svakom osnovu. Nikad nismo mislili da je potrebno menjati trenera ili nešto drugo. Stevanović je naš trener, radi odličan posao i ne vidim razlog za promenom, osim ako on sam ne bude u nekom trenutku odlučio da ode negde, ili da nešto promeni.
Da li Regionalnoj ligi nedostaje više jakih srpskih klubova, kao što su Radnički i Novi Beograd?
- Imamo Šabac koji nije loš, zatim i Zvezdu. Valis je malo podbacio, ali je imao problema. Naravno, treba da bude bolje. Mnogo je važno da imamo „srednje” klubove, da nam deca igraju u njima. Jadranska liga je takmičarski fantastična. Nema jače na svetu! Pet klubova se izdvajaju, ali mogu i da izgube od preostalih, sigurno. Valis nije bez bodova – uspeo je poen da osvoji u gostima. Zahtevno i teško takmičenje. Treba omogućiti deci da je igraju što više – za njih je liga teška, pogotovo za juniore sa 18, 19 ili 20 godina. Trebalo bi da pronađemo pravu meru da ne izgore u prelasku u seniore, opet - da ih sačuvamo.
Šta biste još istakli kao benefite Jadranske lige, pošto klubovi skoro da nemaju finansijske koristi?
- Klubovi ne dobijaju ništa, suštinski - to je jedini pravi problem lige. Kažu, ne donosi izlaz u Evropu, po meni, ne bi ni trebalo zato što imamo nacionalna prvenstva preko kojih osiguravamo međunarodna takmičenja. Sigurno da bi finansijski aspekt pomogao, odnosno, nagrade. Kad bi postojao sponzor da se premira od prvog do 12. mesta, naravno, po zaslugama... Jadranska liga izuzetno je skupa, imamo 11 gostovanja, četiri su u Srbiji, dva u Crnoj Gori i pet u Hrvatskoj. To je put za 20-25 ljudi, zavisi koliko ide. Zahtevna je u „međunedelji” evropskog takmičenja. Timovi se iscrpljuju maksimalno. Treba da pronađemo kompromis... Smatram da je interesantna. Televizijski prenosi su gledani, dolazi publika – ne znam da li smo igrali negde pred praznim tribinama. Regionalna liga je dobra, ali bi trebalo da je „doradimo”.
Koliko naporan ritam utiče na ekipu?
- Komplikovano je za trenera. Igrači su najveće žrtve, odigraju 60 utakmica u klupskoj sezoni, na sve to imaju i reprezentaciju. Izuzetno veliki napori. Nikola Jakšić i Dušan Mandić pre dve godine bili su izloženi velikom broju mečeva, početak januara Evropsko prvenstvo u Zagrebu, u februaru Svetsko prvenstvo u Dohi. Završili su svoja prvenstva, Ligu šampiona. Krenule su pripreme, Olimpijske igre, posle manje od mesec kvalifikacije za elitno takmičenje. Mađarski BFSC je na tom turniru bio najspremniji i najbolji, ali nije imao reprezentativce. Sad su ispali od Primorca u Evrokupu u dve utakmice! Celo leto su trenirali i bili u piku forme do decembra, u januaru se dogodio pad. To su prosto zakoni – ne može niko da bude u formi cele godine, ključno je da budeš pravi u aprilu i maju. Imamo završnicu Jadranske lige krajem marta, takmičenje ti ne dozvoljava da ne budeš u formi.
OD KLUBA SVE POČINjE
Koliko je bitno „napraviti” igrača koji će da nosi klub i reprezentaciju?
- Ima tu nekoliko stvari. Recimo, vrhunski, pravi igrač kao što je, na primer, Dušan Mandić, mora da se rodi. Usput mu se pomogne, radi dobro i iskoči. Imamo mnogo takvih primera, pogotovo kod nas u reprezentaciji. Uzeo sam Mandića koji je trenutno dominantan, najbolji na svetu. Suština je da takvo dete treba da dođe na bazen u neki klub i da mu on omogući da ostvari to što hoće pružajući fizičku i psihičku obuku. Na tome se radi u mnogo klubova u Srbiji i zbog toga imamo zavidne rezultate.
TEŠKO JE I U RUDNIKU
Teško je i s psihološkog aspekta igrati veliki broj utakmica u sezoni?
- Teško je i u rudniku! Vaterpolo je posao koji je plaćen, igrači su profesionalci. Jeste teško, ali moramo da se spremimo. Najbolje je „jedna, po jedna utakmica”, sledi Breša u Evropi, u Regionalnoj ligi Jug i novljanski Jadran Herceg Novi. Mora tako da se razmišlja. Ako smo nespremni fizički i psihički, izgubićemo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
