Šest godina do sazvežđa

Sjajnu sezone 1978/79. su imale košarkašice Crvene zvezde. U samo deset dana, od 29. marta do 7. aprila osvojile su tri trofeja. Kapiten Vukica Mitić je imala pune ruke posla.

Briljantni trener Strahinja Braca Alagić je složio sjajnu ekipu koju su predvodile tada najbolja igračica Evrope Zorica Đurković i centar Sofija Pekić. Ali ne treba zaboraviti druge devojke čiji je udeo bio ogroman. Vukica Mitić je bila sjajan organizator igre, Jasna Milosavljević je bio deo pod obručima sa Pekićkom, dok je Natalija Bacanović plenila preciznim šutevima. I ostale igračice su bile bitan faktor u ostvarivanju vrhunskih rezultata.

Najvažniji pehar je svakako Kup šampiona, prvi za jedan ženski jugoslovenski klub. U španskom gradu La Korunji deklasiran je odličan mađarski sastav BSE 97:62 (47:28). U tom trenutku nijedan pobednik nije slavio tako ubedljiv trijumf.

U grupi su „crveno-bele” ostvarile maksimalan učinak sa šest pobeda. Savladani su francuski KIK iz Klermon Ferana 77:69 i 97:86, italijanski Sesto San Đovani 69:67 i 86:67 i poljski AZS iz Poznanja 98:71 i 98:84. U tim mečevima je tim stekao veliko samopouzdanje, mediji su „crveno-beloj” mašini pridavali veliku pažnju, predosećajući da je moguć istorijski uspeh.

Polufinale sa Minjorom iz bugarskog grada Pernika je bio veliki izazov. U prvom susretu, na svom terenu Bugarke su bile ubedljivo bolje 79:66. Ipak, optimizam je bio u taboru Crvene zvezde. Revanš duel u hali „Pionir” pratilo je preko 4.000 gledalaca, što je bilo nezamislivo za žensku košarku. Posle velike borbe Crvena zvezda je pobedila 110:93, a junak je bila igračica sa klupe Biljana Marković.

U finalu protiv ekipe BSE, pred 4.000 gledalaca pitanje pobednika se nije postavljalo. Već na poluvremenu Zvezda je imala ogromnu prednost 47:28, a do kraja susreta u egzibicionoj igri je protivniku nanela ubedljiv poraz.. Jasmina Milosavljević i Zorica Đurković su ubacile po 30 poena, Zvezdu nije poremetio ni izlazak iz igre Sofije Pekić, koja je u 34. minutu zaradila petu ličnu grešku.

Treba napomenuti da u toj sezoni nije učestvovala dominatna sovjetska ekipa Daugava iz Rige. Dve godine kasnije dve odlične ekipe su odmerile snage u finalu Kupa šampiona. Crvena zvezda je poražena 81:62.

Istorijski uspeh ostvarile su: Biljana Marković, Jasmina Milosavljević, Gordana Vukmirović, Vesna Kovačević, Vukica Mitić, Spomenka Mrđenović, Anđelka Vukmirović, Zorica Đurković, Natalija Bacanović, Sofija Pekić, Jasmina Kalić i Dragana Pandurov. Trener Alagiću asistenti su bili Petronije Zimonjić i Zoran Kovačić Čivija. Iako nisu putovale na finalni meč u La Korunju, za prvi tim su te sezone bile licencirane i Vesna Delić, Dušica Tuševijaković i Dragica Lečić.

Mediji su bili u znaku košarkašica Crvene zvezde. Bile su hit dana.

– Svi ćemo se složiti da je 1979. bila godina za pamćenje. Biti prvak Evrope nije nešto što dolazi preko noći. Iza toga stoje godine mukotrpnog rada, truda, odricanja, ali i velike ljubavi. Sada, kada se prisećam tih momenata nakon svih ovih godina, puno detalja je izbledelo, ali trenutak kada sam podigla taj tako vredan trofej, zauvek će ostati urezan u moje sećanje. Nadam se da će obeležavanje ovog datuma biti još izražajnije, da će i ljudi u SD Crvena zvezda znati još bolje da vrednuju uspeh svih sportista koji u svojim vitrinama imaju pehar prvaka Evrope, – pričala je tada kapiten Vukica Mitić koja na žalost nije više sa nama.

Nedavno je Sportsko društvo Crvena zvezda obeležilo 45 godina od velikog rezultata. Bila je to prilika da se još jednom okupe igračice trofejne generacije Crvene zvezde.

Zorica Đurković koja je imala šut u stilu Dražena Dalipagića je istakla:

– Nisam bila jedina koja je plakala posle pobede nad Mađaricama. Kroz te suze izlio se sav onaj znoj koji smo prolile po parketima širom Evrope da bismo došle do finala, pogotovo na parketu prepunog „Pionira”, u polufinalu protiv Bugarki, kada smo jurile 13 razlike koliko smo izgubile u gostima, i tada igrale produžetke. Da smo najbolje u Evropi, shvatila sam tek mnogo kasnije, kada su se slegla sva ta veličanstvena osećanja, i zauvek ostala u mom srcu i mom sećanju. Zato bih i mogla da kažem da je to osvajanje Evrope prvi i najveći uspeh klupske košarke u bivšoj Jugoslaviji.

Iskusna Anđa Vukmirović Radulović je kazala:

– To je bila kruna uspeha jedne izuzetne generacije Zvezdinih košarkašica koja je šest godina igrala zajedno i polako gradila neverovatan pobednički mentalitet. Mi smo prva košarkaška ekipa sa ovih prostora koja je postala prvak Evrope i prvi klub SD Crvena zvezda kome je to pošlo za rukom. To je bio period potpune dominacije košarkašica Crvene zvezde .

Jedan od najboljih centara Evrope, velikan jugoslovenske košarke Sofije Pekić se prisećala:

– Sećanje na tu generaciju i na najveći uspeh ženske klupske košarke do tada, priznajem čini me ponosnom. Neopisivo je koliko smo sve bile različite, osobene, sve dok ne izađemo na teren, gde su se razlike gubile. Osećaj pripadnosti timu, pod vođstvom čika Brace Alagića se najbolje mogao videti na terenu kada smo zaista igrale prvenstveno za tim. Spoj generacija nas starijih i juniorki koje su dolazile, napravio je čudnu, ali dobitnu hemiju koja je donela rezultat. Jedino ostaje žal što taj isti uspeh nismo ponovile i 1981. u Francuskoj.