Ponavljanje istorije

Olako ispuštena prednost u „Fernando Buesa” areni (69:64, prvo kolo), sunovrat u sledećoj rundi protiv Madrida (68:66 – 83:66, poslednja deonica), samo osam poena Virtusu u četvrtoj četvrtini – ekipi sa tri pobede na gostovanjima i promašen šut za slavlje, dozvoljena trojka Majku Džejmsu, uz faul, na 73:73 sa Monakom... Nedopustivih situacija je pregršt, a osvrnuli smo se na samo prvih šest mečeva Evrolige. Temeljni pratioci crno-belog puta sigurno „iz glave” mogu da nabroje još nekoliko nonsens momenata.

Tokom inicijalnog dela sezone greške su se pripisivale neiskustvu – opravdano. Stručni štab je sklopio potpuno nov tim, po godinama su stariji samo od Albe, većina igrača i nema zavidnu evroligašku karijeru... Međutim, napredak jeste postojao, ali ne u meri da Valjak pozicionira u grupu elitnih sastava. Sporna dešavanja su se nastavila i ogolila problem izabranika Željka Obradovića sa mentalnog aspekta.

Nije potrebno previše „mozganja”, eklatantan primer nalazi se već u aktuelnom duelu sa Bajernom, možda i više njih. Umesto da na površinu ispliva najbolja verzija ekipe iz Humske, nekoliko hiljada navijača u Minhenu prisustvovalo je ponavljanju istorije. Nedopustivo je da u odlučujućim trenucima tim okonča poslednju deonicu sa dva „mala” faula, opet je dozvoljeno protivniku da „vedri i oblači” kad je najbitnije, čim su kola krenula nizbrdo počela je i panika – u toj meri da Karlik Džons ne pravi ličnu grešku nad Nilsom Gifajem u dve situacije. Jednostavno – izostala je doza borbenosti neophodna za najveće domete.

Žal je umnogome veća i zbog prikazanog u „SAP gardenu”. Vodili su gosti 28 minuta, pokazali da poseduju kvalitet, kao i mogućnost da zamisli trenera pretoče u delo. Ipak, u odsudnim trenucima, čitaj poslednja deonica, postigli su samo 11 poena, promašili neverovatan broj otvorenih šuteva i sa svakim neuspelim pokušajem pojačavali dubiozu. Nije se iznedrio heroj sposoban da zaustavi strmoglav pad, odnosno ubaci loptu u obruč.

S druge strane – stoji i teza da je rezultat 16:16 odličan za tim sa desetim budžetom u takmičenju, prema istraživanju „Basketnjuza”. Koliko mogu da se „protegnu”, takva je i pozicija. Naravno, ocene takmičarske godine davaće se i u odnosu na abaligaški rezultat. Može se reći i da višegodišnja licenca, najavljena od Ostoje Mijailovića, preti da anulira sve nedaće i ovosezonsku odiseju učini plodonosnom. Za 15 godina gledaće se šta je bivstvovanje aktuelnog rukovodstva donelo klubu na duže staze, dok skor iz sezone 2024/25. niko neće ni da pamti.

Nisu, naravno, sve lađe potonule – šansa za plasman u plej-in i dalje lebdi nad Beogradskom arenom. Ali, neophodno je pod hitno da se zaustave početničke greške, svojstvene juniorima. Dodavanja direktno u ruke protivnika, nemogućnost da se izvede aut, mršavi procenti u ključnim minutima, potpuno odsustvo doprinosa nosilaca... Veliko je pitanje da li ekipa sa pomenutim lošim karakteristikama zaslužuje da se pohvali mestom u deset najboljih ili mora još malo da se „čeliči” treninzima. Nedoumica je mnogo, naknadnih pameti previše, dok se epilog bliži. Crno-beli moraju da slave u preostala dva duela sa Žalgirisom (3. april) i Real Madridom (10. april) i „košarkaške bogove” zamole za povoljne rezultate konkurenata. Pride, u ABA ligi se očekuje pol pozicija, a tek predstoje dueli sa Zvezdom, Cedevitom, Megom, Budućnosti...